Ако Босна пропадне, биће то због Бошњака и Хрвата

Поделите:

Састанак политичких лидера БиХ у Мостару није успео јер бошњачки лидери покушавају да минирају сваки покушај договора Милорада Додика и Драгана Човића, односно њихових странака о заједничком изласку на опште изборе у БиХ 2018. А како се на то гледа очима из Сарајева?

Босна и Херцеговина постаће жртва унутрашњих борби политичких лидера, рекао је српски члан Председништва БиХ Младен Иванић. Овај пут нико, чак ни на силу, за кризу не може да оптужи Републику Српску и њеног председника.

Проблем је, изгледа, у Федерацији БиХ, бошњачко-хрватском ентитету. Разговори између политичких лидера Бошњака и Хрвата у Мостару, које је покушао да организује хрватски члан Председништва Драган Човић, пропали су због, како је Иванић рекао, неповерења између хрватских и бошњачких лидера, као и сукоба на бошњачкој политичкој сцени.

На свету има много компликованих чворова, али босански је, чини се, један од најкомпликованијих. За њега не важе лаконска решења, попут оног када је Александар Македонски мачем пресекао Гордијев чвор. Није важно како, важно је пресећи га, рекао је славни освајач и мачем решио вековну загонетку.

Када би се тако поступало у БиХ, била би нарушена осетљива равнотежа снага успостављена после потписивања Дејтонског споразума. Са друге стране, Босна сваким даном све дубље тоне у кризу, а одржавање осетљиве равнотеже међу посвађаним политичарима постаје упитно.

До сада, ако се може веровати западним али и бошњачким медијима и званичницима, Република Српска била је главни кривац за све лоше у БиХ. То је зато што је њихова пропаганда моћнија, каже бањалучки аналитичар Анђелко Козомара, који подсећа да је амбасадор ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк пре седам дана изјавио да је за непотписивање споразума о Транспортној заједници у Трсту одговоран Савет министара БиХ, а не РС, како је из Трста свакодневно бомбардована јавност.

„РС није у позицији да било шта опструише у БиХ, јер је она толико дуго на свим могућим црним листама западног света да нема никакве могућности да било шта затеже и повлачи ручну кочницу над било каквим предлозима који долазе из Брисела“, каже Козомара.

Према Козомариним речима, мостарски састанак није успео јер бошњачки лидери покушавају да, како каже, минирају сваки покушај договора Милорада Додика (који је једини прихватио Човићев позив да дође у Мостар) и Драгана Човића, односно њихових странака о заједничком изласку на опште изборе у БиХ 2018.

„Подсећам да су прошле седмице баш из Мостара те две странке послале јасну поруку да ће заједно изаћи на изборе на нивоу БиХ 2018. То, наравно не одговара СДА и Бакиру Изетбеговићу, поготово што он, према Уставу, више нема права да се кандидује за члана Председништва. Он онда настоји да изабере свог кандидата, тако да уцењује ХДЗ вишком гласова који Бошњаци имају, да ће они поново бирати Хрвата за члана Председништва ако ХДЗ не пристане на ултиматуме СДА“, објашњава Козомара.

Изетбеговићево одбијање да присуствује мостарском састанку јасна је порука Драгану Човићу да му Изетбеговић не дозвољава да постане, како Козомара каже, лидер промена у БиХ.

Са друге стране, из Сарајева се на кризу гледа другачијим очима. Према речима Нихата Хебибовића, новинара портала „Вијести.ба“, осовина Додик—Човић одраније има усаглашене ставове.

Док Додик подржава Човићеве иницијативе о измени изборног закона у БиХ, Човић подржава све Додикове иницијативе против Већа министара. Хебибовић наводи пример када су министри ХДЗ оборили споразум о Транспортној заједници.

„Додику није одговарало потписивање тог уговора јер би на тај начин министри из реда српског народа на државном нивоу, из Савеза за промене (опозиције Додиковом СНСД у РС) учинили нешто позитивно. То је Додикова политичка позиција, сам је рекао да ће загорчавати живот представницима Савеза за промене на државном нивоу“, објашњава Хебибовић.

Бошњачки политички представници, Бакир Изетбеговић и Фахрудин Радончић, не желе да потпишу измене изборног закона, једино што Додик и Човић нуде.

Јавна полемика о томе ко је први одбио да се појави на мостарском састанку указује на то да Изетбеговић и Радончић желе да један другог гурну у, како Хебибовић каже, незахвално наручје Додика и Човића, што је део њиховог личног сукоба. Међутим, ни један ни други не желе и не смеју да потпишу измене изборног закона, каже он.

Политичка криза у БиХ израженија је у Федерацији БиХ, али једнако се рефлектује на РС, каже он, и подсећа да је пре два месеца постојала, како каже, реална могућност пада владе РС, што би умногоме променило политичку сцену.

За политичку кризу у БиХ нема брзог и адекватног решења, каже Хебибовић, јер у правном систему БиХ не постоји институција превремених избора. Једино остаје да се сачекају избори 2018. и нова прерасподела парламентарних снага како би дошло до, како Хебибовић каже, неког квалитетног договора.

Спутњик

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *