Горка страна меда – давимо се у отопљеном шећеру

Поделите:

Једна од најчешћих превара купаца у Србији је продаја лажног меда, пише Мрежа 21, а преноси 021.рс.

Kолико је на тржишту фалсификата ове калоричне и биолошки вредне хране не зна се поуздано, пошто је последња права анализа рађена још пре 13 година и тада је показала да је чак две трећине меда било неисправно. Претпоставља се да га данас има и до 70 одсто на тржишту.

Најједноставнији начин да се добије фалсификовани мед јесте да се обични шећер отопи помоћу воде у густи сируп и помеша са природним медом. Тако се повећава количина, а уместо шећера, може се узети и глукоза, која долази у трговину у облику густог сирупа. Лажни мед у правој тегли је сличног укуса и густине као оригинал.

Пчелари годинама узалуд указују на ову превару, а прошле године је Савез пчеларских организација Србије закупио два билборда у Београду са текстом „Ветеринарски и санитарни инспектори! Даће бог да вам упадне секира и у фалсификован мед“.

Ипак, неисправан мед и даље царује српским тржиштем. Трговци га упорно продају, а купци привучени ниском ценом купују. И држава се коначно укључила у решавање овог проблема, али за сада нема никаквих резултата. Раде Стевановић, председник Пчеларског друштва „Дунав“ из Апатина на челу је удружења које се укључило у акцију Савеза пчеларских организација у покушају да укажу на то да се под називом пчелињи мед заправо продају други производи.

„Поднослили смо пријаве инспекцији, сами платили да се ураде анализе како би доказали да је реч о фалсификованом меду. Анализе су то и потврдиле, али ми никада нисмо дознали да ли је инспекција реаговала и казнила произвођача таквог меда и одговорну особу“, каже Стевановић за Мрежу 21.

Али нису у овој причи оштећени само пчелари због нелојалне конкуренције, већ и купци који уместо природног пчелињег меда купују све само не мед.

„Доводе се купци у заблуду, јер мисле да су купили мед, а заправо су купили неки заслађивач или неку другу мешавину која нема везе са медом. Најсигурније је мед зато куповати код пчелара кога познајете, јер је обичном купцу тешко да препозна фалисификовани мед. А да као потрошач плаћате анализе да би доказали да је мед фалсификован то је јако скупо“, упозорава Стевановић.

Он напомиње да купци превару могу избећи простим поређењем цена, које су први сигнал да није реч о природном меду, који не може да кошта 300 или 400 динара.

„Kилограм багремовог меда се на велико продаје за око 500 динара. Једноставно, нема логике да килограм у малопродаји буде 300 до 400 динара“, наводи овај апатински пчелар. Иначе, тренутно се цена правог меда у малопродаји креће се од 800 до 1.000 динара.

Србија може да се похвали податком да држи прво место у свету по броју кошница по глави становника. На недавном Сајму пчеларства ресорни министар Бранислав Недимовић истакао је да је пчеларска производња једна од најбољих ствари коју Србија има и да је управо борба против нелегалног меда један од приоритета.

„Жеља нам је да коначно раздвојимо жито од кукоља и да оно што је прави мед буде на рафовима и Србије, а и у иностранству“, рекао је Недимовић.

 

021

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *