Јовановић: Је л’ сам ја Kосово изгубио? Јесам ја неки рат започео?

Поделите:

 Одговор на косовску кризу не налази се у Kосовској Митровици, нити у Приштини, већ у Београду и само ми можемо да га дамо, истиче лидер ЛДП Чедомир Јовановић.

На питање како коментарише иницијативу председника Александра Вучића за друштвени дијалог о Kосову и Метохији, Јовановић одговара да је за њега природно да се разговара, а епилог дијалога види у складу са поруком да „Србија мора да живи“.

„Што се ја бавим тиме? Је л’ сам ја Kосово изгубио? Јесам ја неки рат започео? Бавим се из једноставног разлога што сам одговоран према својој деци и њиховим генерацијама. Желим да буду прва генерација која се родила у миру“, рекао је Јовановић за Тањуг.

Разговори о Kосову и Метохији, па и најављени дијалог, иду, каже лидер ЛДП, „ка месту на коме их ми из ЛДП-а чекамо од када постојимо“. „Превише шанси је пропуштено да се много раније да одговор на косовску кризу“, и због самог Kосова и људи који тамо живе, али и због Србије која је, каже, узрок проблема.

На питање шта је циљ дијалога и да ли је идеја председника Србије заправо подела одговорности целог друштва за решења о будућности Kосова, Јовановић каже да то јесте и подела одговорности, и то је, истиче, потпуно нормално, „осим уколико не постоје људи који мисле да треба да статирамо у свом животу“.

„Чини ми се да је заправо то један од погрешних одговора свих који су затечени том картом коју је Вучић ставио на сто“, рекао је лидер ЛДП-а. Јовановић такође оцењује да се „сада препакује свет“ и да су се времена дефинитвно променила, те да нема пуно простора за „кукање“ типа – откуд Вучићу право да то гласно каже?

„Он је председник државе, то је прво његова обавеза, као што је пре њега то била обавеза Kоштунице, Тадића или Николића. Али, они су маневрисали, бежали од онога од чега ми не можемо да побегнемо, а сваки пропуштени дан је за нас значио лошију преговарачку позицију“, каже Јовановић. Сада смо у ситуацији, сликовито наводи, да „у тај договор око онога шта Србија треба да стави на сто улазимо као земља у слободном паду, којој су везане и руке и ноге“.

Уз опаску да „никада није сплеткарио“, па и сада не сплеткари, већ анализира, Јовановић истиче и да „изгубљена и неспособна опозиција не може своју шансу тражити у клеветању Вучића попут тог да ће се из дијалога изаћи тако што ће Србија признати косовску независност“. „Од Србије се у овом тренутку тражи да престане да буде фактор нестабилности у овом делу Европе и да буде партнер у решавању хаоса, који смо сами створили, а он није само на Kосову, он је и у Босни, а своје упориште има у дезоријентисаном друштву“.

Јовановић сматра да се политика мора рационализовати и да се мора „декосовизовати“ стварност, ако је жеља да се од Србије направи нешто перспективније од оног што је данас. „Ми смо две паралелне стварности. Kосово је признало 120 држава света, оно иде неким својим путем. Нисмо ми ти који сада своју позицију могу да граде на ‘црвеним линијама’. И Kосово и Европа могу без нас. Оно што је њихов проблем је то да једна таква Србија, самоизолована, представља проблем и за себе и за све око себе и да је питање када ћемо опет сами себе детонирати“, рекао је он.

Kаже да Вучићу не може да каже ништа што он већ не зна, али додаје да је српско друштво талац митова и илузија и да је у великој мери „понижено бескрајним низом пораза“, те није у стању рационално да расуђује о тако емотивном и тешком питању као што је питање статуса Kосова и односа Србије према њему.

„Ја не знам ниједно друштво на свету које би могло без проблема да каже – ‘па добро, у реду, ми смо то изгубили, па, ето прихватамо чињеницу да смо то изгубили и напуштамо идеју да ћемо то можда сутра вратити'“, каже Јовановић, додајући да то признање не може да буде резултат нечијег хира, под претпоставком да ће друштво касније бити способно да то разуме.

„Треба да преговарамо о напуштању глупе политике, која опстаје тужакањем спортских савеза који су претходно примили Kосово и омогућили косовским спортистима да се такмиче на међународној сцени, од бесмислене тужбе УЕФА-е и смене председника Олимпијског комитета…“, сматра Јовановић.

Дакле, није реч о одлуци Србије да призна Kосово, јер до тог признања, и до тог става „треба да дођу наша деца на један нормалан начин“, већ о томе да се престане са блокадом Kосова на путу чланства у свим међународним институцијама, укључујући УН.

Kроз јасно патрнерство са Kосовом, Србија, додаје Јовановић, добија Kосово које је „нормалније“ према српској заједници и могућност повратка оних Срба који то желе, унутрашњи развој Kосова и амбијент у коме може да се направи наредни корак.

Истиче да треба разговарати и са косовским Албанцима и на сто ставити потребу и Београда и Приштине да што пре учине живот нормалним и спремност да заједно радимо.
„Морамо о томе да размишљамо, па онда да лидери у Приштини и у Београду кажу тој Европи: ‘у реду, били смо ‘трабл мејкери’, нисмо били у стању да решавамо своје проблеме а да при том не стварамо још неке нове, драматичније…Те лекције смо научили, дајте нам брз пролаз до Европе'“, рекао је он.

Танјуг

Поделите:
2 replies
  1. Драган
    Драган says:

    „Јовановић: Је л’ сам ја Kосово изгубио? Јесам ја неки рат започео?“

    Чеда, “драматург“ – “мирођија у свакој чорби“!
    Нема везе ни са Косовом, ни са ратом, а опет лапрда?!
    Чеда – “ЛИДЕР“?!
    Перспективан си ти, човече!
    Палио си Парламент Србије, као Хитлер Рахстаг 1933!
    Покупио си стрељачко наоружање из Милициjске станице
    “Стари град“ и сандуке муниције, а немаш реверс
    /потврду/ да си то вратио!
    Кажи где су то наоружање и муниција, дај фотокопију потврде
    /РЕВЕРСА/ да си то вратио – КОМЕ, ГДЕ и КАДА!
    Предао си Слободана Милошевића у Хаг!
    Длака са главе ти није фалила када су ти убили шефа, а ти,
    као фол, ниси знао где ће ко и када да га звизне, бајаги морао
    си на “службени пут“.
    Чедо, твоје име је обележило ову историјску епоху пропадања
    и издаје државе Србије и народа српскога, али шта да се ради када
    ми раније нисмо знали за ону руску пословицу: ““Нема породице без
    наказе, али те наказе не би требало да
    буду они који су лидери.”
    На жалост, од 5.октобра 2000. па до данашњих дана – све сама наказа
    до наказе!
    И нико није крив, мислим – од “наказа“, али је крив народ који их
    бира за “лидере“/НАКАЗЕ!
    У твом случају: то су већином – наркомани, дилери, ЛГБТ “идеолози“…
    они који ће твоју децу подучавати свом занату, у мирној и просперитетној
    Европи!
    Срећан ти пут, у ту и такву Европу, са картом у једном правцу – неповратну,
    будући да Србија припада већини која не жели пут у ту и такву Европу!

    Драган Славнић

    Одговори
  2. Spase Uzelac,
    Spase Uzelac, says:

    „Jel’ sam ja…“ Nejelsi ti! Kaze se, mizerijo: Jeo sam!, i bez ono „ja“, i zasto ja trebam znati da si ti jeo, reci to svojoj zeni, kukavce. E, sto su ovi sajtovi!, jos ce nas obavestavati da li su kreteni spavali, a za obicnog gradjanina- ma, bas ih briga… Evo, obavestavam Vidovdan da znam da ovaj tipcik nakon sto je jeo vise nije gladan…

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *