Опет по џепу грађана: Држава нас задужила како би спасила приватне банке

Поделите:

Након што су пропале две банке и што су многи остали без штедње, грађани Републике Српске платиће 28,3 милиона евра увођење међународних стандарда у банкарски сектор.

То практично значи да је свако од нас задужен за нешто више од 24 евра плус камата за јачање стабилности банака, којих у БиХ тренутно има 23 и које су прошле године оствариле нето добит од 218,6 милиона марака. Банке у БиХ су у приватном власништву, и то претежном страном власништву.

Реч је о кредиту које су власти у РС и ФБиХ прихватиле од Светске банке у укупном износу од 56,6 милиона евра. Пола иде Српској, а пола Федерацији БиХ.

Осим увођења стандарда у комерцијалне банке, новац ће да послужи и за јачање управљања развојним банкама у РС и ФБиХ – Инвестиционо-развојна банка РС и Развојна банка ФБиХ.

Сумње

Многи сумњају и да се иза овога крије докапитализација неких банака у БиХ које имају потешкоћа у пословању, али у Светској банци то негирају.

– Зајам неће бити кориштен за докапитализацију пословних банака, нити било какву другу финансијску помоћ банкарском сектору. Пројекат се фокусира на јачање свеукупног регулаторног и наџорног оквира – тврде за „ЕуроБлиц“ у Светској банци.

Како кажу, операција се односи на превазилажење слабости откривених Програмом процене финансијског сектора у 2014, укључујући потребу за јачање регулације и наџора над банкама уз решавање осетљивости банкарског сектора, успостављање новог оквира за реструктуисање банака и јачање управљања и пословања ентитеских развојних банака.

– Пројекат је специфично прилагођен да се осигура да активности предложене за банкарски сектор буду у потпуности хармонизоване између ентитета, стварајући јединствено окружење за пословање банкарског сектора – кажу у Светској банци у којој нам нису одговорили које слабости у пословању банака су уочене.

За грађане нема финансијске кризе

На питање зашто порески обвезници морају да плаћају увођење стандарда у приватне банке, у Светској банци се позивају на финансијску кризу.

– Тада су успостављени међународни принципи реструктуисања системских банака. Кључни атрибути ефективног режима реструктуисања финансијских институција, које је објавио Одбор за финансијску стабилност, од кључног су значаја за решавање моралног хазарда и системских ризика који се односе на институције које су превелике или пресложене и међусобно повезане, да би се допустило да пропадну. Оно што вреди за сложене системски значајне финансијске институције на међународном плану вреди и за велике играче у земљи, под различитим условима – наводе у Светској банци.

Министар финансија РС Зоран Тегелтија тврди да ће овај кредит да допринесе очувању стабилности финансијског сектора, као кључног услова макрофинансијске стабилности земље. Додао је да је један од развојних циљева овог пројекта и јачање управљања развојних банака у РС и ФБиХ.

– Ниједна марка неће да заврши у банкама, већ директно у буџету. Реструктуисање банкарског сектора је неопходно, као што се ради у целој Европи – уверава Тегелтија.

Он је навео да супервизори банака морају деловати потпуно независно, те да не постоји министар финансија и премијер који може утицати на њихов рад.

У Републици Српској има осам пословних банака у којима је запослено око 3.000 радника.

У две банке, Бобар и Банци Српске, покренут је стечај због пропасти иако је у њих у неколико наврата “упумпано” неколико десетина милиона марака из буџета РС.

АБФБиХ: Ми нећемо трошити паре

Агенција за банкарство ФБиХ саопштила је да они и банке са седиштем у ФБиХ нису корисници кредита Светске банке, те да је циљ пројекта пружање техничке помоћи БиХ при унапређењу капацитета за регулацију, супервизију и реструктурирање банака, као и јачање руковођења над ентитетским развојним банкама.

– Банкарски сектор ФБиХ је достигао завидан ниво и представља најразвијенији и најснажнији део финансијског и укупног економског система ФБиХ – наводе у Агенцији.

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *