Алексина мама: Нећу стати док кривци не буду кажњени

Поделите:

Вест да је случај Алексе Јанковића застарео и да кривци за његово самоубиство неће одговарати јуче је поново испровоцирала бројна питања. Драгана Јанковић, Алексина мама, говори за НОИЗЗ о својим даљим корацима, али описује и цео случај, како би указала да је нејасно да после свега одговорни буду на слободи.
Познато је ко су кривци за смрт Алексе Јанковића (14), али се они неће наћи пред лицем правде. То је закључак шестогодишње борбе Алексиних родитеља да утврде одговорне за вршење и заташкавање вршњачког насиља које је њихов син трпео и због ког је на крају извршио самоубиство.

– Ми више немамо могућност да било кога тужимо, исцрпли смо сва правна средства, али ја нећу одустати. Док ходам земљом и док дишем, нећу одустати од тога да одговорни буду кажњени. Ми смо куцали на сва могућа врата и сада је ред на државу да покаже своју снагу и докаже да се насиље у Србији не толерише – каже Драгана Јанковић за НОИЗЗ.

Поред тога што ће инсистирати на правди за своје дете, а то значи да сви одговорни просветни радници изгубе лиценцу, Драгана ће наставити и борбу за Алексин закон.

– Ја своје дете не могу да вратим, али могу да утичем на то да се више ниједном детету не догоди иста ствар. Могу да радим на превенцији, а за то је управо важан Алексин закон. Његовим неусвајањем држава још једном показује да не жели да се бави насиљем, као једним од горућих проблем у земљи – сматра Јанковић.Она објашњава да је у целом процесу судство радило свој посао максимално, али да су просветна инспекција и школа затајиле и трудиле се на све начине да заташкају случај. Да су Драганине речи чињеница, а не лични утисак, показују сви судски поступци и рад просветне инспекције од 10. маја 2011. године када је Алекса скочио са зграде у којој је живео, након осам месеци физичког и вербалног злостављања од стране својих вршњака. Потрес мозга, нога у гипсу, психијатријска дијагноза „посттрауматски синдром“, довели су до трагичног завршетка.

Три судска процеса, максималне казне, а нико није крив

Од Алексине смрти до данас су прошла три судска процеса у којима је кривица утврђена и прописане су казне, али ни у једној нису кажњени просветни радници, већ само школа, малолетници, а директорка је добила само новчану казну. Тако смо дошли у ситуацију да Алексина мама практично плаћа за смрт свог детета, јер су се средства за те казне издвајала из буџета.
Први случај је уследио одмах након Алексине смрти. Просветни инспектори града Ниша су 18. јула 2011. године поднели Прекршајном суду у Нишу захтев за покретање поступка против школе и њене директорке. Тада је ОШ „Сретен Младеновић-Мика“ у Нишу кажњења са 500.000 динара, а директорка Сузана Поповић Ицковски са 50.000 динара.

– Током тог првог случаја наступале су разне опструкције. Од прилагања фалсификоване документације, до тога да нису желели да допуне предмет. Све то је потицало из Школске управе Ниша и Министартсва просвете, од којих је стигла директива да се то заташка и да се с тим случајем не излази у јавност, јер је то буквално „убиство детета“. Суткиња која је водила читав процес је инсистирала да се допуни предмет, али то инспекција није учинила – наводи Јанковић.

Родитељи насилника прошли некажњено

Након те пресуде Алексини родитељи подносе тужбу Вишем суду против малолетника који су тукли Алексу. Од седморице, тројица су кажњена. Вођа групе који му је наносио телесне повреде је осуђен на праћење Центра за соицијални раду у периоду од 6 месеци до две године, а остала двојица су добила опомене.

– Они су пред Вишим судом, јер тако закон налаже, имали бесплатну правну помоћ. Њихови родитељи нису добили никакве казне. На тај начин се код нас насиље очигледно негује, јер родитељи насилника, који нису реаговали, нису платили ни динар због понашања своје деце – сматра Јанковић.

Казну плаћају Алексини родитељи

Последњи случај који су Јанковићи покренули био је пред Апелационим судом, за душевну бол који су они као родитељи претрпели губитком свог сина. Суд је 14. децембра 2016. гоодине наложио да школа исплати казну, која је са свим трошковима износила близу 2.000.000 динара. Ту казну плаћају сви грађани Србије, па тако и Алексини родитељи.

– Када је завршен случај пред Апелационим судом, ми смо желели да обавестимо премијера Александра Вучића и уједно смо послали допис министру просвете Младену Шарчевићу. Добили смо одговор од републичке инспекторке Драгане Крстић, која је писала како је тај случај завршен и да су одговорни предузели све мере.

Међутим, она је изоставила чињеницу да је Заштитник грађана, пет година за редом, у својим извештајима тражио од Министарства просвете да покрене дисциплински поступак против просветних радника који су прикривали насиље над Алексом – наводи Јанковић.

Како је случај застарео?

Након њеног дописа 30. марта 2017. Јанковићи се поново обраћају премијеру и министру просвете протестним писмом. Тада су добили мејл начелника за инспекцијске послове, који је рекао да ће поново поступати републичка просветна инспекција, али овог пута из Београда.

У ванредном инспекцијском наџору који су извршили 26. маја 2017. утврђен је низ пропуста одговорних у школи. Међутим, против тих особа нису могли да покрену поступак, јер нису имали законски основ. Тачније, „утврђивање одговорности запослених за пропусте у раду и повреду радне обавезе је застарело“, пише у извештају инспекције.

– Три пресуде с највишим казнама, поступање Заштитника грађана који је донео препоруку о утврђивању одговорности и покртетању дисциплинског поступка, инспекцијски наџор који је утврдио да су се десиле повреде закона… Све то није било довољно да се казне одговорни и све то су успели да заташкају и доведу до тога да случај застари – каже Јанковић.

Две године су имали да утврде кривце

Према Закону о основама система образовања и васпитања, требало је покренути дисциплински поступак против одговорних и за то су имали две године.

Покретање дисциплинског поступка застарева у року од три месеца од дана сазнања за повреду радне обавезе и учиниоца, односно у року од шест месеци од дана када је повреда учињена, осим ако је учињена повреда забране из чл. 44. до 46. овог закона, када покретање дисциплинског поступка застарева у року од две године од дана када је учињена повреда забране
Закон о основама система образовања и васпитања : члан 142
Имајући у виду да се члан 45 истог закона бави забраном насиља, занемаривања и злостављања у коме пише и да „занемаривање и немарно поступање представља пропуштање установе или запосленог да обезбеди услове за правилан развој детета и ученика“, они су имали две године да учине све што је потребно. Поступак су могли да покрену, ако не раније, онда у новембру 2011. године (девет месеци након Алексиног самоубиства), када им је ту препоруку дао и Заштитник грађана.

Одговорни напредовали

Одговорна лица не само да нису кажњена, него се налазе на истим позицијама или су чак напредовали.

– Директорка школе Сузана Поповић Ицковски, за време чијег мандата је Алекса малтретиран, сама је дала отказ, иако је требало да буде смењена. Она данас ради исти посао и мења школе, што се вероватно не би десило да ју је школски одбор или инспекција сменила – сматра Јанковић.

Јасмина Станковић, која је била председница школског одбора и која је одбијала да поступи по налогу просветне инспекције и смени Ицковски, сада је директорка исте школе.
Маријана Бачанин, разредна насилника који је пребијао Алексу нашла се међу најбољим педагозима Србије.
Санкције је једино претрпео школски полицајац Ивица Грујић, који сада ради као обичан полицајац.
Тако је просвета показала да су јој важније функције и позиције, него брига о деци. Да ли је могуће да пропусти у раду застаре? Да ли је могуће да будете одговорни за смрт детета, а да за то не одговарате? Како се тачно деси да одговони напредују, а да оштећени не добију правду? Зашто држава никако нема времена да се бави Алексиним законом? Када ће се овај систем заиста бавити својом будућношћу? Одговорне за ова питања знамо, али одговори још нису познати.

Ноизз

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *