И Срби и Норвежани славе Дан светог Олафа

Поделите:

Норвешка данас слави Олсок, познатији као Дан светог Олафа док Српска православна црква слави истог свеца 13 дана касније по јулијанском календару.

Уз богат културни програм, доста музике али и различитих конференција, норвешки градови Трондхајм, Сапрсборг, као и места на норвешкој западној обали, данас славе живот Олафа Другог Харалдсона, познатијег као норвешки вечни краљ и светац покровитељ Олаф, саопштила је амбасада Норвешке.

О његовом животу највише се зна из сага, као и прица раних норвешких монаха. Наиме, овај викиншки краљ је стигао у Норвешку из Новгорода како би проширио хришћанство у тој земљи.

Умро је 1030. године у бици код Стиклестада. Годину дана након његове смрти је отворен његов ковчег и откривено да његови нокти и коса никада нису престали да расту.

Олаф је канонизован у Трондхајму и добио име свети Олаф. Словени су му подигли цркву у Новгороду.

Викинзи, а посебно свети Олаф, заслужни су за ширење хришћанства у нордијским земљама, а како се све то дешавало пре раскола на православце и католике 1054. године, свети Олаф заузима важно место и у Православној цркви.

Он је последњи западњачки светац ког је прихватила за свеца и Православна црква.

Сваког 29. јула Дан светог Олафа се слави и у Шведској, на Фарским острвима, као и у деловима Велике Британије.

Српска православна црква обележава овај дан и слави светог Олафа 13 дана касније.

Танјуг

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *