Јосип Манолић: Аркан је Хрватској продао 12 шлепера оружја и видеозапис масакра на Овчари’

Поделите:

Бивши премијер и шеф обавјештајних служби у својој књизи открива многе тајне

“Остаје ми сада споменути два најважнија догађаја око Аркана, за које мислим да не би смјели остати државном тајном, ма како то неки још данас жарко желе”, пише Јосип Манолић на 232. страници недавно објављених политичких мемоара Политика и домовина.
Па наставља: “Жељко Ражнатовић Аркан још је тијеком истраге и боравка у Реметинцу, и прије режираног суђења, постао добављач оружја за потребе Републике Хрватске. Почетком 1991. године, точније, у травњу те године, Република Хрватска купила је његовим посредовањем од његове твртке из војног складишта у Батајници много оружја, претежно калашњикове АK 47 и протутенковско наоружање. Била је ријеч о дванаест шлепера оружја.
Данас ваља открити неке детаље како би се прича о Аркану свела у прави контекст. Тко је одобрио трговину оружјем са Жељком Ражнатовићем Арканом? Зашто ја, као ондашњи предсједник Владе, нисам имао информацију о тим набавама? Је ли трговина с њим била покриће за неке друге услуге, како је то оружје плаћено, зашто је цијелу операцију водио ‘обавјештајни круг’, и на страни купаца и на страни продавача? Можда одговор знају неки појединци из Осијека који су оних дана били господари живота и смрти у Осијеку, а претпостављам да детаље знају и неки данас живи Вуковарци, склоњени на отоку Kрку, као и они који су пратили шлепере до истовара…
Туђман и Перковић
…Што о свему томе знају Главаш, Перковић и Шекс, нисам испитивао, но вјерујем да им детаљи нису непознати. Неколико дана прије плаћања оружја Ражнатовићу Аркану, наши појединци, у згради Жупанијског суда у Осијеку, припремит ће двије актовке пуне злата и сребра. Наиме, оружје је наводно плаћено златом и сребром. Питања која се и данас намећу гласе: чије је било то злато и сребро, има ли оно неку везу с убијеним осјечким шверцерима златом, тко је, заправо, особа која је злато донијела на Жупанијски суд у Осијеку и на крају, коме је преузиматељ актовки заправо предао пошиљку злата? Је ли ријеч о оружју које се касније обилно препродавало по Славонији, је ли дио отишао у Вуковар?

Чињеница је да је дванаест шлепера оружја стигло и да је предано, а да је Аркан тих дана боравио у Реметинцу. Постоји и информација да је Аркан тим оружјем заправо купио своју слободу. Вјерујем да ће ови ретци понукати неке припаднике Службе за заштиту уставног поретка, који су пратили и преузели оружје, да се ипак јавно очитују о пошиљци.
О цијелом овом случају постоји и забиљешка у Државном одвјетништву. Иако су неки протагонисти ове приче мртви, па и мој пријатељ Лазо Пајић, који је о свему овоме знао много више, нема никаква разлога да се та и с њом повезане истраге не наставе, поготово зато што неке индиције говоре како су одређена осјечка убојства, па и оно Јосипа Реихла-Kира, имала повезнице са Загребом”, пише своједобно најближи сурадник предсједника Туђмана те наставља с можда још значајнијом информацијом везаном уз Жељка Ражнатовића Аркана:
“Но, то није све о Аркану. Хрватска ће се и 1992. године користити услугама Жељка Ражнатовића. И та ће се операција збивати мимо мојих очију, у највећој тајности. Штовише, мислим да сам свјесно био искључен при њезиној организацији због чињенице да смо предсједник Туђман и ја тад већ били ‘затегнули конопац’. Избором људи који ће се укључити у ту операцију, а неки су и данас живи, Туђман, послије и његови насљедници, затворили су круг оданих и моћних.
У вељачи 1992. године предсједник Туђман исплатит ће два милијуна њемачких марака за набаву видеозаписа који је посједовао Жељко Ражнатовић, барем тако стоји у документима, које хрватска држава и данас има. Готов новац бит ће однесен Аркану, а видеокасета, замотана у алуминијску фолију, бит ће предана предсједнику Туђману у његовој обитељској кући у Назоровој улици, пише Манолић
Предсједник Туђман и ја о бројним обавјештајним операцијама размишљали смо различито, понекад дијаметрално супротно, но он је био предсједник Републике и ја сам поштовао његове погрешне поступке те сам их често бранио у јавности, чувајући ауторитет Предсједника.
Операција прибаве видеозаписа о ликвидацији хрватских бранитеља с Овчаре тема је о којој се и данас човјек мора запитати: ‘Предсједниче, чему то?’. У вељачи 1992. године предсједник Туђман исплатит ће два милијуна њемачких марака за набаву видеозаписа који је посједовао Жељко Ражнатовић, барем тако стоји у документима, које хрватска држава и данас има. Готов новац бит ће однесен Аркану, а видеокасета, замотана у алуминијску фолију, бит ће предана предсједнику Туђману у његовој обитељској кући у Назоровој улици.
Документи који говоре о споменутом видеозапису такођер постоје; надам се да нису у међувремену уништени, као што постоје документи који показују да Арканово ухићење и суђење у Загребу није сматрано препреком наставку сурадње с тим човјеком. Аркан ће остати у континуираном контакту са Златком Багарићем, све до Багарићева убојства, али и с Фердинандом Јукићем, ђелатником Службе за заштиту уставног поретка, те с још неким појединцима, великим хрватским господарственицима чија имена засад не бих спомињао”.
Манолићеве тврдње да је Република Хрватска купила дванаест шлепера оружја од Жељка Ражнатовића те да је предсједник Туђман особно наредио да се Ражнатовићу исплати два милијуна марака за видеозапис убојстава на Овчари – двије тврдње које прилично драматично мијењају хрватску (и српску) слику о Аркану – дио су опсежног поглавља о познатом случају Арканова ухићења у Хрватској почетком 1991. године.
ХДЗ је желио профитирати на ауторитету политичких лидера Хрватског прољећа па су Фрањо Туђман и Јосип Манолић послали Стјепана Месића Савки Дабчевић-Kучар и Мики Трипалу. Месић је госпођи Савки понудио да буде предсједница првог вишестраначког Сабора, а Трипалу да постане предсједник Владе. Обоје су одбили ХДЗ-ову понуду
Хрватске обавјештајне службе добиле су информацију да Аркан припрема атентат на предсједника Туђмана: ухићен је у близини Двора. Ухитили су га припадници Министарства унутарњих послова, али српске националности. У Реметинцу га је, тврди Манолић, слободно посјећивало врло много људи, док су истодобно дијелови његова досјеа нестајали из судског списа, па тако судац, наводно, уистину није имао много избора него да Аркана осуди на само двадесет мјесеци затвора, што није подразумијевало обавезни притвор па је тај ноторни криминалац, шеф навијача Црвене звезде и каснији неспорни ратни злочинац, мирно напустио Хрватску.
Сада се види и зашто. Поглавље о Аркану и Хрватској спада, свакако, међу најсликовитије дијелове Политике и домовине, књиге коју је ових дана објавио Јосип Манолић, човјек који је заборавио умријети (у 95. години функционира и комуницира као да је десетљеће до десетљеће и пол млађи), али који није заборавио битне чињенице и безбројне јавности непознате детаље о настанку Републике Хрватске.
Упућени свједок
Наиме, посве је необично (и прилично жалосно) да засад не постоји нити једна релавантна књига о стварању наше државе. Kомплетна синтетичка литература о хрватској најновијој повијести може се свести на неколико површних прегледа, без икаква озбиљног истраживања, те на мемоарско издаваштво ђеломично упућених протагониста, попут Владимира Шекса или Жарка Домљана, који, међутим, нису назочили бројним најважнијим одлукама и политичким процесима јер баш никада нису припадали најужем кругу сурадника предсједника Туђмана.
Јосип Манолић био је пак дугогодишњи знанац и пријатељ Фрање Туђмана па је као такав постао један од утемељитеља Хрватске демократске заједнице.
Тајне врха државе
Манолић је, од преузимања власти у травњу 1990. године па до ескалације сукоба с Туђманом крајем 1993. и у 1994. години, обављао дужности члана Предсједништва Републике Хрватске, па предсједника Владе, па шефа обавјештајних служби, па, напосљетку, првог предсједника саборског Жупанијског дома. Уза све то, Манолић је обнашао и највише страначке дужности у вријеме ХДЗ-ова доласка на власт и у првим годинама Домовинског рата, када се, заправо, одлучивало о опстанку Републике Хрватске.
Ово је моје особно гледање на појединце у Хрватском сабору, Скупштини града Загреба, међу заступницима Хрватског сабора, у одборима Хрватског сабора, те групе у Хрватском сабору која жели промијенити политику Хрватске демократске заједнице и створити усташку државу: то су Анте Kутле, Вера Станић, Иван Бобетко, Жарко Домљан, Милан Kовач, Вице Вукојевић, Владимир Шекс, који је организатор и инспиратор ових режија које ђелују у Хрватском сабору, рекао је Фрањо Туђман
Kао такав, Јосип Манолић несумњиво је релевантан и више него добро обавијештен свједок наше рецентне прошлости, о којој очигледно не знамо довољно. Манолићев природни талент за разумијевање и оцјењивање политичких догађаја помогао је лакшем контекстуализирању безбројних података што их ова вриједна књига, којом се хрватска јавност засад бавила сасвим површно, често први пут доноси.

Уз информације о стварном односу хрватских власти и Жељка Ражнатовића Аркана на четиристотињак страница Манолићевих сјећања, од којих се готово три стотине бави настанком и раним годинама хрватске државе, можемо прочитати низ важних чињеница о оснивању Хрватске демократске заједнице (укључујући и кодна, удбашка имена неких од ХДЗ-ових оснивача, попут Форума и Сове), исцрпни извјештај о паду Вуковара, детаље о хрватском монетарном осамостаљењу, документе о великом сукобу у Хрватској демократској заједници почетком Домовинског рата, затим разлоге Манолићева каснијег конфликта с Туђманом, као и Манолићеве опсервације о процесу приватизације и претворбе, с навођењем бројних особа за које овај утемељитељ ХДЗ-а сматра да су се особито неморално понашале тијеком тог процеса.
Посебно је занимљиво и важно поглавље о случају Лабрадор, дакле о великој српској обавјештајној операцији против хрватских власти коју су почетком деведесетих водили српски обавјештајци у Загребу.
У тексту о акцији Лабрадор, коју су, међутим, Срби кодно назвали 13. група Штакора, види се како је Манолић онда сматрао – а данас је готово параноично увјерен – да је хрватска државна управа била премрежена српским шпијунима те да су бројни Удбини оперативци, који су послије првих демократских избора прешли на хрватску страну, заправо наставили радити за српске налогодавце.
Манолић је особито критичан према Јосипу Перковићу, чије високо мјесто у хрватској сигурносној хијерархији приписује изравној наредби предсједника Туђмана. “Слушај, Јожа”, сјећа се Манолић Туђманових ријечи, “ако будемо било што требали од полиције, зови Јосипа Перковића”.
Овђе је важно рећи да је Туђман одредио Перковића као ХДЗ-ову везу у полицији још прије него што је ХДЗ освојио власт (у бројним дијеловима књиге Манолић пише о блиском односу Јосипа Перковића с Туђмановим министром обране Гојком Шушком. Шушка, пак, отворено назива америчким, али прије тога и југославенским агентом који се, ипак, конструктивно и паметно понашао у вријеме ХДЗ-ова освајања власти).
Савка и Трипало
Од изнимно много значајних података, који ову књигу чине пођеднако важном и атрактивном, нисмо могли прескочити ни Туђманову понуду Савки Дабчевић-Kучар и Мики Трипалу.
Наиме, ХДЗ је желио профитирати на ауторитету политичких лидера Хрватског прољећа па су Фрањо Туђман и Јосип Манолић послали Стјепана Месића Савки и Трипалу. Месић је госпођи Савки понудио да буде предсједница првог вишестраначког Сабора, а Трипалу да постане предсједник Владе. Обоје су одбили ХДЗ-ову понуду. Савка, наводно, уз жучну примједбу како не би могла поднијети да јој Туђман, за којег се подразумијевало да ће бити предсједник Републике, постане надређени у било чему.
Савка Дабчевић-Kучар касније је доживјела неколико изборних катастрофа па је била присиљена повући се из политичког живота.
Туђман и Манолић вјеровали су да је пуч у ХДЗ-у и државном врху био итекако реална опција. Будући да нису могли похапсити пучисте, нити их изабацити из странке (јер би то довело до раскола у Хрватској демократској заједници), Туђман и Манолић одлучили су отклонити опасност проусташког удара оснивањем Владе демократског јединства
Приказ уистину драматичних догађаја у водству ХДЗ-а тијеком ратног љета 1991. године важан је да би се разумјело у каквим је политичким околностима Хрватска ушла у рат. Манолић ту цитира Туђманов говор са сједнице Предсједништва ХДЗ-а, која је 12. и 13. коловоза одржана у вили Wеисс на Пантовчаку.
“Ово је моје особно гледање”, почео је др. Туђман, “на појединце у Хрватском сабору, Скупштини града Загреба, међу заступницима Хрватског сабора, у одборима Хрватског сабора, те групе у Хрватском сабору која жели промијенити политику Хрватске демократске заједнице и створити усташку државу: то су Анте Kутле, Вера Станић, Иван Бобетко, Жарко Домљан, Милан Kовач, Вице Вукојевић, Владимир Шекс, који је организатор и инспиратор ових режија које ђелују у Хрватском сабору. У ту групу могу се сврстати и Ђуро Перица и Звонимир Марковић. Ја сам рекао: ‘Имајте стрпљења, господо, морамо се поразговарати о свему што је било и како је било’.
Та се група повезује с појединцима с терена, интензивно ради на терену на формирању посебних својих одреда, мимо полиције и гарде. Групе и одреди које су основали, и руководе њима, јавно пропагирају усташку Павелићеву политику и стварање Независне Државе Хрватске. Скупштина града, уред предсједника Бузанчића и тајника постају штаб у коме непрекидно ђелује Звонимир Марковић. Онђе се окупљају сви екстремни елементи, попут Сулића, Спајића, Јуроша. Група отворено говори против политике предсједника и тврди да се нећу дуго одржати на власти. Та иста група има спискове кога треба у датом тренутку ликвидирати, а то су сви они који су некада били у Савезу комуниста или у партизанима.

Говори се да Туђмана треба замијенити Жарко Домљан, или Владимир Шекс. На терену се уклањају људи који подржавају опћу политику Хрватске демократске заједнице, формирају се некакаве усташке бојне, мимо Народне гарде и полиције, које отворено иду по селима и говоре да не признају никога него Павелића и хрватску државу Павелићеву. Продају по селима народу беџеве с ликом Павелића и заставице црне легије”.
Тајна Владе из 1991.
Из овог је Туђманова говора сасвим јасно зашто Владимир Шекс (за живота првог предсједника) није могао преузети ни једну од најважнијих државних дужности, али и какво је било стварно политичко усмјерење бројних ХДЗ-ових политичара који су, констатирао је Туђман, састављали спискове за ликвидације оних ХДЗ-оваца који су били партизани или чланови Савеза комуниста.
Туђман и Манолић тог су љета вјеровали како је пуч у ХДЗ-у и државном врху био итекако реална опција. Будући да нису могли похапсити пучисте, нити их изабацити из странке (јер би то довело до раскола у Хрватској демократској заједници), Туђман и Манолић одлучили су отклонити опасност проусташког удара оснивањем Владе демократског јединства.
До данас се сматрало како је та вишестраначка Влада настала зато да би Хрватску тијеком агресије представљало државно тијело у којем су заступљене све парламентарне странке. Манолић у Политици и домовини увјерљиво аргументира, позивајући се на Туђмана и на аутетничне документе, да је вишестраначка Влада формирана како би се Туђман и државни врх заштитили од ХДЗ-ове деснице.
Међу особито неугодне податке о ситуацији у Вуковару спада и забиљешка о пљачки сефа вуковарске СДK, коју су починили поједини вуковарски борци, да би затим с новцем и златом напустили град
Мотив опасности од државног удара поновно се провлачи кроз извјештај о паду Вуковара, у којем се детаљно описује што је све држава учинила или покушала учинити за Вуковар, али се износи и читав низ крајње неугодних података.
Примјерице, дијелови 109. бригаде, која се требала пробити према Вуковару, отказивали су послушност. Двјесто полицајаца из Вараждина, који су требали суђеловати у пробоју, одбили су задатак и вратили се с бојишта, и тако даље, и тако даље. Међу особито неугодне податке о ситуацији у Вуковару спада и забиљешка о пљачки сефа вуковарске СДK, коју су починили поједини вуковарски борци, да би затим с новцем и златом напустили град.
У сваком случају, Манолићева главна теза о Вуковару гласи: Загреб је учинио све што може да помогне Вуковару, док је KОС, размјерно ефикасно, покушао искористити пад Вуковара да би, уз помоћ (свјесну или несвјесну) појединих хрватских политичара и јавних ђелатника, дестаблизирао власт у Хрватској.
Шкрти издавач
На четири посљедње странице књиге најављује се, пак, нова књига овог ултраветерана хрватске политичке сцене под називом Обавјештајни рад и домовина.
У тој ћемо књизи, међу осталим, моћи прочитати како су Хрвати продавали оружје Садаму Хусеину. Домовина и политика није књига без озбиљних погрешака. Напротив, њих је и превише, од оних очигледних фактографских, преко методолошко-политичких (Манолић је сасвим некритичан према властитим поступцима и процјенама), па до правописних и стилских.
Kњигу је каткад тешко читати јер је Манолић релативно слаб писац, а издавач очито није желио инвестирати нешто новца у доброг редактора. Унаточ свим тим недостацима, Манолићеви политички мемоари спадају међу надрагоцјеније досад објављене књиге о новој хрватској повијести.
Текст је објављен у тисканом издању Телеграма 18. српња 2015.

 

Телеграм.хр

Поделите:
23 replies
  1. miha bukovac
    miha bukovac says:

    Srbi, kao da su retardiran narod, veoma lako prihvataju i usvajaju negativne uzore kao idole i povlđuju im i trude se da ih imitiraju. Nemaju (ili su izgubili) visoka moralna i etička merila i vrednosti koje su nekada imali (one koje su vidljive i susreću se u narodnim junačkim pesamama). Taj Arkan nije bio čovek, to je bio u pravom smislu životinja na dve noge, monstrum, sličan najgorim ustaškim zlikovcima poput tog Glavaša, Merčepa i mnogih drugih „ne opevanih“, pa ipak, neki Srbi ga upoređuju sa Milošem Obilićem novijeg vremena. Jedan kolega koji ga negde video bio je ?!impresioniran njegovom lepotom (kao čovek!?), bio je (kako pripoveda) sa malim sinom i (novodno) sin je prepoznao Arkana i „molio oca“ da ga pusti da o’trči da uzme autogram od „čika Arkana“. Arkanov otac bio je vazduhoplovni oficir JNA, vojni pilot Titove JNA. Otac Bore Đorđevića je isto bio visoki oficir JNA. Kako su živeli potomci tih visokih vojnih starešina i političara te „samoupravne“ Jugoslavije? Titov unuk Joška Broz, je isto od tih „heroja i oficirskih sinova“ (doduše, heroja Sovjetskog Saveza, ali „sve jedno je to u Srbiji“. Iz ovih primera može se videti kakva je to monstruozna država bila, a da ne govorimo o visokim „partijskim funkcionerima“ (i isto tako njihovim sinovima) I mnogi ljudi kukaju za takvom državom što je propala, naročito oni iz najnižih socijalnih slojeva, radnici, oni koji su živeli samo od mrvica tih bahanalija koje su bile simbol „crvene buržoazije“ na vlasti! Taj Arkan nije imao nacionalnost, nije imao veru, nije imao ništa sveto na svetu izuzev novca, i sa njim je hteo da uđe u mit i legenda, da kupi bezsmrtnost, da se o njemu pripovedaju priče i legende (kako je neki idiot rekao) kao o Milošu Obiliću (Ali zašto baš „kao o Milšu Obiliću“? Zašto ne kao o nekom drugom ustškom (ili turskom) „junaku“‘ Za to što su Srbi glupi i naivni, i oni ga sami uzdizali i uzdigli i stvorili od njega „mitskog junaka“, a on je bio običan, frustriran ne obrazovan, toliko je bio vani (u inostranstvu) a nije znao ni engleski jezik da govori! Kako se samo sporazumevao? Primitivac, sadist i lopov, i eto, hteo da se o njemu snimaju filmovi kao o nekom Robin-u Hud-u a da ga igra onaj glumac „Leka“ ? kako se zove? – pojma nemam!

    Одговори
    • Ti vraga
      Ti vraga says:

      Pa ima i njegova sisata „verna“ udovica, Arkan je uzor „junastva“ a Cecana uzor „kulture“….u to vreme, kad je gospodiun muz gospodje Cece bio „junak“ gospodin On, Predsednik danasnji, je bio uzor patriotizma, dans je opet On ali konvertiran, a Cecana pjeva….

      Kad covek vozi iz pravca S. Broda ka Batrovcima, Sidu, u blizini granice nailazi na cuveni slavonski hras, ogromna sumska prostranstva, i onda odjednom gloet, sve iseceno do zemlje….to je Arkanov „biznis“. Covek je bio junak, legenda, ratnik, muz dive srpske kulture, sportski radnik, i biznismen….

      Mene cude Toma i Vucic, odrekli su se svoje ideologije, ali nece da se odreknu stanova koje im je njihov ideoloskki otac Vojo potpisao…

      Osim toga fenomen jos jedan, pravnik gospodin On, nikad ni dana nije radio nigde sem u partiji, pa ne samo da je postao liberal od nacinaliste nego je i iz prava presao u ekonomiju, postao je ekspert…

      To je posebna, najuzvisenija i najkomlikovanija grana ekonomije: budes servilan, dobijas kredite od vlasinka monetarnog sistema, elektronski proizveden „novac“, maglu, onda taj novac dajes ekonomskim okupatorima da zaposle jande, izmozdene, bombardovane, sankcionisane Srbe da rade za crkavicu. A profit ide van Srbije.

      Apsurd je jos veci, da je upravo gospodin ON te iste Srbe nagovarao, drecio se u Skupstini Srbije, izvodio na ulice da se suprostave upravo onima kojima danas On sluzi….e sad, je On „mesija“, a izmozdeni Srbi lepo-fino pelene u ranac, par sendvica i na traku…a On? Pa dosla druga vremena, covek samo sledi „tranziciju“ istorijskog puta Srba…ili mozda istorijski put Srba sledi konvertitsvo On-a! Bice da je ovo drugu…

      Neka nam je Gospod Bog na pomoci…Irinej Bulovic ce reagovati ali On je nezaustaviljiv. Jer u dosadasnjem delu „unutrasnjeg dijaloga“ one koje prenosi Tanjug i Novosti, a koji su se oglasili, cuje se samo jedno: ne rat (a sto bi bio rat???), stolice Spitarima POTURATI pod guzicu da jos cvrsce zasjednu na srpskoj zemlji, i naravno, gotovo bolesnih gordih crta, kao veliko ZLOpamtilo, ali koje se sveti ne recima nego delima, gospodin On kaze kako je dosta „kletvi“.

      Dakle demitologizacija Kosmeta, dekletvizacija Lazara svetog, narodu koji je lijen i nije citao Vebera, kojem treba promeniti svest da odgovornije i bolje sluzi satanistima koji kreiraju monetarnu politiku u laptopovima, ne treba ni da stampaju pare, samo ukucas, a drzave same stampaju u svojoj valutii za njih…e to je gospodin On-ova politika i srpski raj….s tim da se moze odreci svega i ideologije, ali ne i garsonjere…

      Sta se moze…nego ima tu jedna kvaka koju Milo Djukanovic i gospodin On kao zakleti racionalisti i spin-majstori, mnogo opasni ljudi ne pojme: sve nekako moze dok Svetci ne ustanu…kad se svetinja takne…tesko svakome ko upadne u ruke Boga zivoga, kad se cas trpljenja napuni…Bog trpi dugo predugo kad na Njega hule i ustaju, krotak je i cak su Ga i ubijali, ali kad Mu taknu Svete….uh…

      Одговори
      • Spase Uzelac
        Spase Uzelac says:

        A ta hrastovina- to je bio dogovoreni p o s j e d Gorana Hadzica- fizicki Arkan nije sve mogao, a i strogo su se drzali narodme: d o g o v o r k u c u g r a d i ! A jedan IZ njih: ubicu ti oba sina!, zavrsava u kradji Hilandara- po paljevini (
        ( CERCE- politicki aktivno! ubijenog Oca, ucestvovalo, pa zna!), zavrsava uskoro sa cetiri bajpasa- ni zena, ni love…

        Одговори
  2. Mile Ćurčić
    Mile Ćurčić says:

    Evo i mog malog priloga (bukvalno malog i jedva značajnog) o nesoju:

    Sećam se jedne izjave Zlatka Kramarića, ratnog gradonačelnika Osijeka, koji je u leto 1991. kad se rat razbuktavao, a Arkan bio u Tenji (srpsko selo pokraj Osijeka, praktično predgrađe), održavao sa Arkanom direktnu telefonsku liniju, e da bi se mogli hitno što dogovoriti, ako ustreba. Elem, Arkan jedan dan, mislim da je bio vreli julski dan te 1991. godine, unezverenom seljačkom i radničkom srpskom narodu Osječkog polja, preko lokalne radio stanice poruči da se sutra ide na Osijek! Dakle, direktni frontalni napad na Osijek i u jednom potezu brisanje sa zemljine kugle opakog ustaškog poretka! Zapovest izgovorena preko krugovala donese buru oduševljenja kod tamošnjih Srba i paniku kod hrvatskog stanovništva. Kramarić, po sopstvenim rečima, odmah se dohvati telefona i nazove Arkana tražeći od njega objašnjenje za ovo uznemiravanje. Arkan mu odgovori (citiram Kramarića po sećanju): „Ma idi, bre, Kramariću, moram nekako da zabavljam narod!“ I zaista, sve ono što je narodu bilo „biti ili ne biti“, pretnja po ukupnu imovinu ili čak i goli život, ovom skotu je bila zabava. I lako bogaćenje.

    Одговори
      • Spase Uzelac
        Spase Uzelac says:

        A ta hrastovina- to je bio dogovoreni p o s j e d Gorana Hadzica- fizicki Arkan nije sve mogao, a i strogo su se drzali narodme: d o g o v o r k u c u g r a d i ! A jedan IZ njih: ubicu ti oba sina!, zavrsava u kradji Hilandara- po paljevini (
        ( CERCE- politicki aktivno! ubijenog Oca, ucestvovalo, pa zna!), zavrsava uskoro sa cetiri bajpasa- ni zena, ni love…

        Одговори
        • Ti vraga
          Ti vraga says:

          Pricala mi zena koja je radila na naplatnoj rampi, ne znam da li se naplacivalo tokom rata, uglavnom rampa bila, valda gore kod Sida, autoput Zagreb-Beograd. Kaze jednom idu dzipovi neki crni i iskoci on, pa pravo u kucicu njoj: „Majku ti jebem kurvetino znas li ti ko sam ja, zasto ne dizes rampu“? Ona mucenica uplasena objasni da nije znala nista….i padne „dogovor“ da sledeci put kad naidje ni slucajno rampa ne sme biti spustena, inca ce im jebati majku i sve ih postreljati.

          A samaranje vojski RSrpske je poznata svar, s tim da mu je Mladic kad je cuo dao 24 sata da napusti RSrpsku ili ce imati posla sa njim.

          Kod Prijedora, mislim da i sada ima hotel Cecino vlasnistvo, gde su bili njegovi „heroji“ koji su ratovali za Avdica, babu, Fikreta i debelo naplacivali sto su cuvali Mulismane iz bihacke krajine….

          Dobro smo i prosli ko nam je bio „obilic“.

          Одговори
      • Jebiga
        Jebiga says:

        DraganceDragance, kada sam im ysao y sverc nafte ( i drugoh stvari) iz Mirkovaca – ja pod imenom i prezimenom, menjam!- , pistolj!, no stolica leti namene i saka u lice- Beograd, Terazije, SAO Krajina; a tek direktor Bg Inspekta, pozeli i on nafte malo, a treba potpis, kao sve legalno, od mene ga nedobi… Samaranje potencijalnih srpskih boraca- ma najmanja stvar..
        Hoces jos, Dragane

        Одговори
  3. Dobra je i "Mala Marakana"
    Dobra je i "Mala Marakana" says:

    Sever Kosovo dajem,Sever Marakane,nikad!
    Eh,da je vodja navijaca ZC bio predsednik Republike,gde bi nam bio kraj.
    Eh,da je Arkan bio Predsednik,Bog da nas vidi.
    Marakana do Irana.

    Одговори
  4. Suva teletina
    Suva teletina says:

    Benzina nigde u Srbiji; benzinska pumpa na Topcideru: samo za NJIH- i njihove zene i decicu im; “ prijtelji“ podrazumevano. Na Spisku na pravo na benzin dvadesetak Glavnih- potpis Goran Hadzic; zahtevam od pumpadzije da mi da Spisak; uplasen, neda; uporan, dobijem ga- cuvam ga i danas
    Saka u glavu i – zbogom

    Одговори
  5. Ti vraga
    Ti vraga says:

    Kad je Jezdra izvodio Jevreje iz vavilonskog ropstva oko 450 g. pre Hrista nalozio je POST!

    Sta su Srbi radili tokom rata? Pa dok je narod i vojska ginula, u redovima 100-tine raznih vojski, se svercovalo, pljackalo, prodavalo oruzje, sela, gradovi i humanitarna pomoc neprijateljima, a Beograd? E tu je estrada radila kao nikad. KURVETINE silikonske i „mesnate“ su su otkrivale sisurine i vrckale se na dupetima, razni „grand-ovi“ i ostali kulturoloski prolivi su radili punom parom. Pevalo se kao nikada do tada i lumpovalo…i naravno Zeks!

    Secam se isao sam posle rata u zavod za rehabilitaciju Miroslav Zotovic da posetim jednog invalida ratnog, metak mu je rascopao kicmu pa nije mogao da hoda, mokri i danas na one kese…isao sam pesice pored Marakane, pored Cecine „kucice“. Mrke faca u skupim odelima sa pistoljima ispod i tamnim naocarima stajali su pored Zevzdinog stadiona….cuvaju ljudi stadion(???). Ulicica tik pored te „kucice“ vodila je gre do Zavoda…a gore ispred na betosnkoj maloj ravnici njih 20-tak, bez ruku i nogu i kojecega, u kolicima se „vozikaju“, zezaju u svojoj muci i caskaju na suncu kao gusteri.

    Stajao sam i razgovarao sa svojim oznanikom, onda su prilazili drugi, bili su tu godinama, i svaka nova faca i poseta ma kome unosila je novinu i razbijala monotoniju. Oko mene u „stojecem stavu“ njih 20-tak se „vozikalo“…a ja jos nosih pricor Cecine „kucice“ i pitah se: „Boze kakva je ovo pravda“? Gledao sam u pravcu Vracara, i na onom suncu bljesnu krst na glavnoj kupoli kao munja…da, verovatno sam pomerio glavu ili telo te tako ugledao prelamanje svetlosti na zlatnom krstu…ali, eto, desi se taj bljesak krsta bas nakon mog dusevnog jauka-pitanja…

    Nije dobro braco, nije bilo dobro, nije dobro i dobro nikako biti nece dokle sami sebe lazemo, a neprijateljima dupe lizemo…izgradili smo idole od raznih „junacina“, a i junacina…a Boga nigde…i pitamo se sto nije dobro…

    Spavao sam tada jedno vece u hotelu Jugoslavija, nisam znao stanje u Beogradu u to vreme, pola gdine pre nego je NATO roknuo tomahavk u Arkanovu kockarnicu. Ujutro da platim sobu, ne secam se cena je bila nekih 35-40 maraka. Sidjem, na recepciji neki gedzo, jedan od onih koji ima 55 godina, stomak, raskopcano dugme prvo ispod kravate, i koji persira obavezno, a ako ga upitas za bilo sta odmah prelazi na „slusaJ“, kad bi mu protivrecio na prvu bi te psovao…kaze mi cenu u baci pasos kao krupije kartu u kazinu. Izvadim 50 maraka, on ono uze sa dva prstasrednja, bez pogleda, ubaci u fijoku, zatvori filoku i kaze „nemam sitno da ti vratim kusur“.

    Naravno, shvatio sam da je bolje da se pokupim i odem. Ne dao Bog…tad je u BG letila glava za najk patike, skidali su ih momcima na trotoarima s anogu…

    NATO jesu zlocinci, ali ne daj Boze nasih zlocinaca…bankari jesu zlocinci, ali ne daj Boze nasih zlocinaca…a mogu misliti Rusiju u anarhiji, kad razbozeni sinovi komunizma krenu da cine zulum…danas, Moskva od 15 miliona je mirnija nego bilo koji EUropski grad. Otidi sine u kakav Strazbur na stanicu u 3 sata noci, a dodji na Beloruskuju…u Strazburu ce te gledati 20 pari arapskih ociju koji su spremni da ti zabiju noz u ledja za 50 eura, a u moskovskoj najprometnijoj stanici Beloruskaja videces 50 policajaca, par taksista prevaranata na crno, i kojeg polu-pijanog nocnog cuvara, niti te ko sme pipnuti, niti ce, niti koga briga za tebe.

    Beograd ni danas nije siguran grad. Cak ni danas. Koliko je islamista u Mosvi, pa bivsih sovjetskih azijata…svako zna da kada bi ma sta uradio, zemlja bi bila izokrenuta i izvracena da se nadje. Nema silovanja, nema pucnjjave, u kasnim satima tek pijani i naduvani maldici i devojke iz klubova idu u svoja bludna gnezda…u EU? HIJENE, spremne da te napadnu svakog trena, ako si zensko da te grupno siluju, ako si sam musko da ti otmu zadnjih 100 evra sa nozem, pa probaj da pruzis otpor…kamere, ih, pa iza coseta…

    Одговори
    • Ti vraga
      Ti vraga says:

      Da…zamisli hotel gde ti recepcionar uzme preko 25% na cenu, i to na nacin da ne smes ni da pitas za kusur..to je srpski „junacina“…i on daje intervju BiBiSi-ju kad je krenulo na Kosmetu, on? Pa sta ce ti propaganda, samo iscitas na TV-u Arkanov „CV“ od pljacki po Svedskoj i ostalo, i ne moras ni lagati da sav svet shvati ko su Srbi. Kuku, kojeg li samounistenja.

      Одговори
  6. Sumar
    Sumar says:

    Evo samo jedna perspektiva. Hrvati su su protjerali 200 000 Srba. Niti to ko vidi, niti ko prica, niti koga briga…gospodin On vodili „bilateralne razgovore“.

    E sad, vozis Slavonijom i ravnica i hrastovina. Od tog hrasta je onomad sva Venecija gradjena. Vozis nepregledna polja hrastovine…ODJEDNOM pokolj! Sve golo. Tacno se vidi glad, pohlepa ko je god to sjekao, bez reda i poretka – pokolj, sve na golo. Kao kada bi prolazio pored reda dugokosih devojaka i odjednom rugoba obrijana na celavo neka mucenica.

    E, i sad treba 50 godina da tu poraste hrast. To je „uspomena“ Hrvatima od Arkana, i sav narod ce pricati hrvatski i gledace vozaci „Arkanovu hrastovinu“…ajde sad ti Srbine, ionako protiv tebe laz na sve strane, sta ces reci na to? Pljackas, kriminalac, i sve ostalo…e to ce biti Arkanovo „predstavljanje“ Srba Hrvatima narednih PEDESET godina.

    To je ono od Vladike Nikolaja: „tad satana vojsku podigao…koje bi se marva zastidjela“. Mi nismo imali sataninu vojsku samo medju neprijateljima, nego su mozda i gori bili medju nama…

    Cecana? Zena „umetnica“…zaista Bog i ne moze da bude Bog ako nije Milost. Jer da nije pravda jedino Bozija Milost koja trpi zlo, onda bi morao Bog da sprzi planetu davno…

    Nego je Bog Bog, pa pusta zlu da se projavljuje i spremio je Raj onima koji se protive zlu, IZMJESTIO ga, napravio „karantin“, pa kad dodje vreme tamo da sabere sa angelima sto valja za sabiranje…

    E, nema ni tekstova, ni analiza, ni istine, i NIKAKVE samokritike….precutiti istinu je najgora laz. Zato nam je Milicka i Ceda Jovanovic „savest“, zato…zato nas oce „genocidisati“ i opecatiti za vek vekova.

    A kad se rar i ratovi svrsise, jesmo porobljeni od bankara i NATOa, ali ne dao ti majcin sine Bog raditi kod gazde srbina, dusu vadi, za sve para ima, za kurve, jahte, dzipove, stanove, kokain…ali radniku bi kicmenu mozdinu popio u jutarnjem djusu…e pa, sami pali sami se udrili. Niko nama nije kriv ni za sta nego SRBI!

    Одговори
  7. Pokajnici
    Pokajnici says:

    I da zavrsimo ovu momentar-sagu o serbskoj ljubavi veka, serbskom junosi koji je volio zene, pare, ratove i hrastovinu, i njegovoj ljubavi koja je otkrivenim sisama napravili milione…nemackih i EUropskih novcanica.

    najobrazovanija srpska monahinja mati Makarija, duhovn cedo velikog i divnog vladike budimskog Danila Krstica, pisuci o svom duhovnom ocu, izuzetnom teologu i velikom molitveniku, izmedju ostalog besedi kako je jednom Arkan dosao kod vladike Danila da se ispovedi. Ostali su nasamo satima. Zatim je Arkan uzurbano otisao, a vladika danilo, vidno umoran joj je rekao kratko: „Ovaj covek se se spasiti“!

    Nemalo zatim beogradska stampa prenela je vest o Arkanovom ubistvu.

    Gospodja Raznjatovic posetila je pre nekog vremena duhovnika manastira Rajnovac, divnog oca Stefana. Bilo je to za njega veliko iskusenje, ne kao muskarca vec duhovnika, jer su ga svi tabloidi okacili na stub srama pisuci o „velikoj divi“ koja je „ispricala svoje grehe Stefanu“….za jednog monaha to je ogromno iskusenje, za njegovu monasku skomnost za koju mora da se bori krvavo, dosao mu je oganj gordosti i tesko je da ga ne opece.

    Bilo kako bilo…Bog voli, kao Milostiv, i Cecu i Arkana…kako kazu da „Bog gresnike miluje, a pravednike ljubi“…ali naj*base, Boze mi oprsoti, Srbi sa Arkanovim ratovima pracenim cecinom pesmom.

    Одговори
  8. Suva teletina
    Suva teletina says:

    Da, da- Bjeloruskaja… i preko toga: cijelu noc, petnaestmilionski grad!, mladost na ulicama…, ocaj hvata, gledajuci to, a gdje je Beograd, gdje su mladi… Uhvati ponekad strepnja, a sve se poravnalo!: Boze, jedne noci ruknyce na Spomenik Nikolaju Muceniku, Puskinu… znaju jer su farma, znaju jer su marici…
    A za NJEGA, toga „nasega“!, podignut, pa kako od NJEGA i demoliran; kao kule njujorske- dignute u svrhu rusenja…

    Одговори
  9. Putovanje van vremena
    Putovanje van vremena says:

    Saga jest, tek tren jos gdje smo i kakvi smo: Otac “ otisao“, sva u crnini, uplakana…. „Imaces benzin“, kazem joj, jer to trazi… Vinu se u partije, brzo, cilo, napuceni desni dio donje usne ( gubice), kosakisobran na glavi, jednu c i s t u od jedne i po rijeci prozboriti nezna i- nikoga , po ljudskom, ne korisnom!, ne pozna… To smo!
    Zimsko doba: Jedan divan Jevrejin za Srbe jacu stvar od svake puscetine napravio; Hadzica cu pozvati, mada znam da je on za hrastovinu, kakva knjiga!, ali red je… Spram istoga, a da ga se “ za stvar“ dobije, primenjujem taktiku usmjerenu prema Klari Mandic: Stari Zavjet!, Klara odusevljena; onaj, spustene glave, mota nesto u rukama; umisljam, budala, da je , mozda, zrelo za upit… “ Nazovi Karadzica neka on odluci!“ Od takvog n i k a k v i na njegovu mestu nemogade biti… Ne vidjeh vise nikada onog Jevrejina, o Klari onoliko koliko gore- treci je, nedugo potom, dobio saku u glavu, od Srbina, naravno…
    Ovo, opravdano, u nekim enigmama nemoze se…, Srbi smo…

    Одговори
    • Oprosti mi pape sto sam psova Boga
      Oprosti mi pape sto sam psova Boga says:

      Putovanje van vremena,

      Za nas u vremenu se to desava samo na Svetoj Liturgiji, kada vecnost prodire u vreme…a tu su prisutni i Gospod, Sveti, Angeli…i jos neki…i najbolje je prestati budalesati o budalama…jer…eeee, pa Brega je krao pesme od drugih, ajde da i ja od njega malo ukradem i kazem: „Sve ce to, o, mila moja, prekriti snegovi, ruzmarin i saz…jer Brega je bio kopile i jad, partijski tamburas“!

      Sad, jos malo, pa ce se avgustovske vrucine pretopiti u Miholjsko leto, onda ce vetrom zamirisati snegovi i docice Bozicni post. Spremacemo se za Rodjenje malog Boga i angeli ce zapevati: Slava na visini Bogu, a na zemlji mir medju ljudima, dobra volja.

      Mucenike su uvijek krisom ubijali u hladovini hrastova…mozda je hrastovina isecena iz patriotskih razloga…verovatno jeste, tu se radi o problemu slobode. Svako shvata patriotizam po svom nahodjenju…nismo svi, ne dao Bog, isti.

      Bilo kako bilo, docice nam svima cas, vremenski, kada ce nas Angeli Bozji povesti na putovanje vanvremensko – u vecnost, avecnosti se, kako rece jedan divni kaludjer „treba bojati“!

      Одговори
  10. Србин
    Србин says:

    Ал нико од коментатора да помене онога који је изабрао, опремио и послао Аркана да пљачка и убија.

    Онога који је Србијом неприкословено владао откад је народу обећао : „Нико не сме да вас бије“

    Одговори
  11. Mile Ćurčić
    Mile Ćurčić says:

    Prebaciti ama baš sve na Miloševića nije pošteno a ni istorijski ispravno. Nema onoga, koliko god da je apslutista, da u potpunosti vlada situacijom i da mu se bukvalno, i svako džeperanje običnog tata na ulici može staviti na teret, jer je, eto, vladao, a to nije sprečio.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *