Отровом „пожурују” парадајз да зри

Поделите:

Воће и поврће у Србији сазри преко ноћи, а контроле о употреби пестицида и хербицида готово и да нема. Све више се користи забрањени биљни регулатор „етрел“. У биљним апотекама отров се купује на килограме

ВОЋЕ и поврће у Србији зри „преко ноћи“. Предивна, наоко зрела боја парадајза, јагода, грожђа или паприке већ годинама вара већ изваране потрошаче. А укус – исти. Нема га. Магија брзог зрења, што доводи до тровања воћа и поврћа, остварује се „захваљујући“ употреби добро познатог биљног регулатора – „етрела“. Иако је његова употреба забрањена, све чешће се, како кажу домаћи стручњаци, може на црно набавити из земаља у окружењу, али се може наручити и у појединим пољопривредним апотекама.

Код нас се о злоупотреби пестицида, инсектицида и фунгицида највише прича када дође до неког тровања људи или до помора пчела и птица. Прича се да је контрола надлежних установа прилично слаба и селективна, а на присуство остатака многих оваквих отрова анализе се и не раде.

– Фитосанитарна инспекција је направила прави бизнис, јер појединци имају своје фирме за продају пестицида, увозе их из Кине, мешају без неки посебних ознака, препакују и праве све и свашта – тврди Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. – Кад их питамо шта контролишу, како и ко то ради, ништа не кажу. Од Фитосанитарне инспекције и Дирекције за заштиту биља већ 10 година тражимо да се уведе евиденција сваког пољопривредног произвођача, да се тачно зна ко користи пестициде и шта употребљава. Не можете некоме да продате пет литара неког средства, ако њему, на основу засејане површине коју обрађује, треба само 100 грама. У пољопривредној апотеци, без икакве контроле, можете да уђете и купите отрова колико год вам треба. То је највећи проблем, јер је створен одличан простор за бизнис и корупцију.

Према Паповићевим речима, чак и забрањени препарати могу да се купе у пољопривредним апотекама, јер лабораторије немају техничку могућност да контролишу поједине параметре.

ОГЛАСИ
ПОЉОПРИВРЕДНИ огласи и форуми готово да су препуни коментара о продаји и употреби „етрела“. Поједини воћари лакше беру, јер су „тврђе“. И док се највише полемише колико пута и како се „етрел“ употребљава, готово да нико није коментарисао, нити се питао, да ли је то дозвољено или не.

– Има произвођача који производе „за њих“ и „за пијацу“ и то се масовно користи – упозорава Паповић. – Када раде нешто за извоз, више воде рачуна, јер знају да то контролишу странци. Најбољи бизнис, нажалост, направили су они који би требало то да контролишу. Зна се да лабораторије годинама немају техничких могућности, нити акредитоване методе, па су широм отворена врата да појединци у Фитосанитарној инспекцији и Управи за заштиту биља много зарађују. Једноставно, „дивим“ се људима који трују народ и децу. Питам се само како их није срамота.

Како нам је објаснио Новица Милетић, професор технологије и заштите биља на Пољопривредном факултету у Београду, „етрел“, који се користи за брзо зрење воћа и поврћа, није регистрован код нас, па је самим тим и забрањен.

– У појединим земљама ЕУ и у Америци, „етрел“ је дозвољен и регистрован, а користи се да би воће и поврће пре сазрело – истиче професор Милетић. – Можда нема неке опасности по здравље, али такво поврће и воће није укусно, јер је пре времена сазрело. Произвођачи, да би што пре продали, то примењују.

ИНСПЕКЦИЈА

КАКО су нам рекли у Министарству пољопривреде, инспекције нису пронашле забрањени „етрел“у воћу и поврћу.

– Увек се ради анализа за одређене активне супстанце и уколико се утврди присуство неке недозвољене, онда се обављају дубље анализе, како би се тачно утврдило о ком препарату је реч. Да се воће и поврће које се контролише третира овим препаратом, то би сигурно било откривено.

Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *