Проамерички институт: Озбиљно упозорење Вучићу од Запада!

Поделите:

Предсједник Владе Републике Македоније Зоран Заев са неколико министара своје Владе званично је посјетио Босну и Херцеговину 23.јула/српња 2017.године. Домаћин му је био предсједајући Вијећа министара Босне и Херцеговине Денис Звиздић.

Аналитичари сматрају да посјета премијера Македоније Заева управо Босни и Херцеговину као првој дестинацији у региону након преузимања дужности премијера није случајно изабрана. Посјета македонског премијера садржи низ геополитичких порука и наговјештаја будућих позитивних политичких процеса у региону помоћу којих ће Македонија и БиХ добити нови додатни замах и подршку од међународне заједнице на путу према убрзаном чланству у НАТО и ЕУ.

Иако је премијер Македоније посјетио и разговарао са представницима свих институција власти у БиХ остат ће примијећено да су односи премијера Македонија Заева и предсједавајућег Вијећа министара БиХ Звиздића, не само пријатељски и присни, него се њихови међусобни сусрети већ дужи период реализирају и прате под „будним оком“ међународне заједнице.

Програм реформи које већ спроводи нова Влада Републике Македоније на челу са Заевим назван “3–6–9“ је први корак за озбиљно пробијање Македоније према пуноправном чланству у евро-атлантским интеграцијама послије десетогодишњег застоја.

Аналитичари сматрају, да ће и БиХ и Македонија имати исти, убрзани третман, у припремама за улазак у НАТО и ЕУ. Денис Звиздић, као предсједавајући Вијећа министара БиХ, је до сада показао, да међународна заједница може рачунати на њега, не само због искрене опредијељености за еуро-атлантске интеграције, него и као  једног од будућих регионалних лидера. Сасвим сигурно је, да  ће  се Заеву и Звиздићу придружити плејада стручних и храбрих лидера из региона као што су Албин Kурти, неформални лидер покрета Самоопређељење (Лëвизја Ветëвендосје!) за изразитом социјалдемократском оријентацијом што представља освјежење и новину на Kосову.

Kо може бити босански Заев?

Аналитичари упозоравају да звучи парадоксално да у Босни и Херцеговини пандан Заеву, као регионалном лидеру и лидеру Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ), још увијек не може бити нико из тренутачне политичке  опозиције у БиХ (СДП БиХ и друге опозиционе странке), што још више учвршћује политички рејтинг Звиздића, не само у БиХ, него и на регионалном и међународном нивоу.

Ситуација у погледу лидерства диференцира се и у другим државама. Премијер Хрватске Андреј Пленковић и предсједник Србије Александар Вучић, који је већ постигао свој политички максимум су неупитни лидери у Хрватској, односно Србији. Пленковић који још увијек није стабилизирао своју власт у Хрватској, води Хрватску у веома заоштреним регионалним и међусусједским односима, почевши од Словеније, па све до БиХ и увлачења у причу о тзв. трећем хрватском ентитету у Босни и Херцеговини. При томе се игнорира чињеница, да је Хрватска жртвовала босанскохерцеговачке Хрвате, да би кроз војно-полицијску акцију „Бљесак“ и „Олуја“успоставила суверенитет на цјелокупној територији Републике Хрватске. То је била „цијена“ за рјешавање тзв. српског питања у Хрватској односно свођење Срба на декоративан број у Хрватској. То је био дио ширег међународног консензуса, а тим консензусом је тадашњи предсједник Републике Хрватске Фрањо Туђман жртвовао босанскохерцеговачке Хрвате и заувијек им запечатио судбину да живе у Босни и Херцеговини и затворио могућност стварања било каквог етничког ентитета (резервата) за бх. Хрвате унутар државе Босне и Херцеговине.

Вучић има повијесну шансу да Србију покуша претворити у државу демокрације, а не државу која се и данас повезује са свим политичким нестабилностима у региону и шире, почевши од БиХ, Македоније, Црне Горе, Kосова. Вучић засигурно не заборавља  веома осјетљива питања Војводине, Санџака, Прешевске долине, источне Србије, подручја око границе са Бугарском који ће највјероватније доћи на дневни ред, али и да ће Србија врло брзо бити окружена државама  чланицама НАТО-а. Вучићева позиција је отежана тиме што он и његов режим имају тешку хипотеку из недавне прошлости Војислава Шешеља и Слободана  Милошевића. Запад је много тога научио у југославенској кризи, а то је да политичке вође једно говоре, а друго раде. Илустративан примјер таквог понашања је био Милошевић, а Вучић је један од његових ученика управо и због тога је Вучић под снажним мониторингом Запада, јер се његовој политичкој реторици све мање вјерује.

Република Хрватска због своје инволвираности у рат у БиХ и процеса пред Међународним казненим судом за бившу Југославију (ИЦТY) у Ден Хаагу свим снагама тренутно комплицира међудржавне односе са Босном и Херцеговином, али и са Словенијом због пресуде Арбитражног суда у случају арбитраже о одређивању граничне линије између Словеније и Хрватске не прихваћајући одлуку Арбитражног суда односно међународне норме и међународно право и тако доводи у питање своје границе, а можда и будућа питања у вези са Истром, о чему се већ говорило у Европском парламенту (ЕП) од стране италијанских десничарских странака. Пленковић би могао имати веома важну улогу у подршци Заеву и Републици Македонији на путу у НАТО и ЕУ, али и важну улогу у релаксирању односа са БиХ. На Западу још увијек сматрају, да премијер Пленковић и предсједница Kолинда Грабар-Kитаровић пружају снажну подршку предсједнику ХДЗ БиХ и члану Предсједништва БиХ из редова Хрвата Драгану Човићу (ХДЗБиХ), који тијесно сарађује са експонентима великосрпске и руске политике у БиХ и који сматра да се тзв. хрватско питање у БиХ може ријешити без тзв. „Трећих“ односно Бошњака као најбројнијег народа. Тијесна сарадња и модел, којег се држи Човић показују препознатљиву (велико)српску матрицу, која је била примијењена на Kосову, а која је нудила рјешења за сва питања али без учешћа већинског народа Албанаца. Човић је уједно талац тзв. генералског лобија Хрватског вијећа обране (ХВО) и дијела Хрватске војске (ХВ), који су оптерећени хипотекама криминала, корупције, а један дио њих и ратним злочинима.

Аналитичари сматрају да кроз даљње (ре)дефинирање односа са предсједницом Републике Хрватске Kолиндом Грабар-Kитаровић, Пленковић би се могао ослободити и других негативних утјецаја који долазе из ратне гарнитуре ХДЗ-а и тако постати један од еуропских  лидера. Главни тест у покушају успостављања његовог лидерства, којег морају прихватити ЕУ и САД биће Драган Човића, предсједник ХДЗ БиХ и члан Предсједништва БиХ, који редовито и интензивно ради на дестабилизацији прилика и деструкцији БиХ, док се на другој страни покушава представити као наводни промицатељ еуропских вриједност.

Међутим, провидној наводној проеуропској политичкој реторици Човића говоре чињенице, јер су управо министри из ХДЗБиХ заједно на темељу међустраначке сарадње са Савезом независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика (СНСД) блокирали приступ БиХ Транспортној заједници и ускратили БиХ за око 500 милиона ЕУР средстава за инфраструктуру. Човић би морао знати да национализам, шовинизам и фашизам нису еуропске вриједности, које су уз то подржане криминалом, корупцијом, а дијелом и ратним злочинима. Посљедњим политичким ђеловањем Пленковић је показао да посједује самопоуздање и политичку оштрину за супротстављање негативним утјецајима у његовом ближем политичком и идеолошком окружењу.

На подршци Зорану Заеву и Републици Македонији ће се тестирати сви регионални лидери, укључујући Вучића из  Србије и Еди Раму из Албаније, а Грчка као чланица ЕУ и НАТО-а ће ускоро пронаћи пријеко потребни компромис са Републиком Македонијом у погледу њеног имена и приступа пуноправном чланству НАТО-а.

Упозорење Вучићу!

Аналитичари сматрају да је посјета премијера Заева Босни и Херцеговини својеврсни можда и посљедњи сигнал и  путоказ Александру Вучићу да се прикључи и подржи пут Македоније и БиХ према пуноправном чланству у ЕУ и НАТО-у. Аналитичари упозоравају да у одређеним међународним политичким круговима постоји концепт, да би новим стратегијским договором између САД и Руске федерације Србија могла постати дио интересне сфере Руске федерације кроз Организацију Уговора о колективној безбједности (ОДKБ), чији су чланови  поред Русије, Арменија, Бјелорусија, Kазахстан, Kиргистан и Таџикистан, а проматрачи су Србија и Афганистан. С тим у вези, према поузданим информацијама у Бриселу и Wасхингтону, се већ припремају одређене одлуке које су усмјерене на модулирање Даyтонског споразума, посебно када су у питању паралелне специјалне везе држава потписница Даyтонског споразума и њихово укидање односно једнострано одрицање појединих држава од паралелних веза. Одлуке су превасходно због Србије и њеног отклона према НАТО-у и политичке везаности са Русијом.

Забрињава чињеница да Српска православна црква (СПЦ) односно власти Србије и ове године нису дозволиле највишим представницима Републике Македоније да обиљеже 2.август Дан државности Републике Македоније у манастиру Свети Прохор Пчињски, који се налази на територији Србије и гђе је 2.августа 1944.године одржано засједање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Македоније (АСНОМ) на којем је одлучено да се оснује македонска држава као чланица федералне Југославије. Тиме власти Србије посредно шаљу поруку да још увијек доводе у питање државност Македоније и идентитет Македонаца као народа.

Заев, грађани Македоније и СДСМ покретачи промјена у региону

Зоран Заев са својим СДСМ и грађанима Македоније већ неколико година предводи херојску борбу против криминала, корупције, национализма, шовинизма и фашизма. „Уједињени у различитости“ и „Истина за Македонију“ био је један од њихових слогана са којим су мобилизирали грађане Македоније различите етничке припадности у супротстављању једном од најокорјелијих и најомраженијих режима у Европи.

Приоритет свих држава у региону је обнова и стабилизација основних ступова демократских система, а прије свега јаког, независног и професионалног правосуђа. Аналитичари наглашавају да долазак Заева у БиХ покреће и поновно отвара „рак ране“ балканских држава, а то је корумпирано и (не)зависно правосуђе, приоритетно за Републику Македонију.

Уколико се Заев уз подршку и помоћ САД и ЕУ избори за неовисно правосуђе и државну управу, а захтјева се хитна акција, онда и правосуђе других држава, посебно у БиХ се мора конституирати и ђеловати у складу са еуропским принципима. Нажалост, садашње стање у правосуђу БиХ је у рукама неколицине националистичких апаратчика стационираних у Високом судском и тужилачком вијећу  (ВСТВ), као продужених руку локалне политике, а на челу са предсједником ВСТВ Миланом Тегелтијом и новоизабраним предсједником Суда БиХ Ранком Дебевецом као Додиковим кадром и в.д.главне тужитељице БиХ Горданом Тадић као Човићевим кадром што представља додатно охрабрење за Додика и Човића да наставе реализацију својих политика и међусобних договора.

Аналитичари упозоравају да ће Македонија и Босна и Херцеговина морати ускоро приступити реформским агендама, јер је међународна заједница детаљно упозната да се у набројаним државама и Републици Србији покушава успоставити правосудни систем сличан бившем ригидном комунистичком систему када се управљало из комунистичких централа.

Заједнички наступ Македоније и БиХ у будућности ће се подразумијевати. Зоран Заев је шанса не само за добронамјерне, него и за оне који желе своју политику промијенити или је ускладити са опћим цивилизацијским нормама и који својим државама и грађанима без обзира на етничку припадност желе просперитет, као што је недавно написано у једном  новинарском чланку у БиХ „Зоран Заев је свјетло на крају тунела“.

Љубљана, 29. јули/српањ 2017

Ифимес

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *