Драгомир Анђелковић: Занзибарске дилеме српске (гео)политике

Поделите:

Ко кога замајава? ЕУ Србију или Србија Русију? Москва Београд или Београд Вашингтон? Власт и опозиција, газећи све демократске норме, грађане Србије? И где су давно обећани мигови? Какви год били одговорни јасно је да је српска политика на корак од тога да се насуче у плићаку манипулације.

Појам „наоружана неутралност“ рођен је 1780, у јеку Америчког рата за независност. Када је Лондон покушао да забрани страним силама да тргују са његовим побуњеним колонијама, Русија је одговорила одлуком да се, не мењајући политику неутралности, оружано супротстави оној страни која буде угрожавала њене економске и друге интересе. Петроград је тако начелно послао поруку свима – а у пракси Енглезима који су узели за право да дрско намећу другима своју вољу – да ће било какав агресиван притисак на Русију да се дистанцира од једне стране у сукобу, њу навести да се баш њој прикључи. Уместо да се у складу са својим могућностима а у духу прокламоване неутралности колико-толико тиме инспирише, Србија већ годинама води политику „неутралности на коленима“.

СЛАГАЊЕ У НЕСЛАГАЊУ

Ретко када се сложим са потком геополитичког текстова аутора са којима имам опречне стратешке оријентире. Тако је умногоме било док сам пре неки дан читао анализу „Србиja измeђу НATO и Русиje – рeaлнoст прoтив eмoциja“ написану за портал „Демостат“. Њен аутор је Драган Јањић, главни и одговорни уредник агенције „Бета“. А несумњиво тачно каже: „Влaдajућe гaрнитурe у прoтeклих дeсeтaк гoдинa упaдљивo избeгaвajу дa гoвoрe o ствaрнoм нивoу oднoсa сa НATO, сa jeднe, и Русиjoм с другe стрaнe, стрaхуjућу дa би тo мoглo лoшe дa утичe нa њихoв рejтинг у знaчajнoм дeлу бирaчкoг тeлa кoje гajи пoзитивнe eмoциje прeмa Русиjи“.

Док важне ствари прећуткују а с друге стране позерски грме на рачун појединих западних сила стварајући медијску слику да су са њима на ивици сукоба, наши владајући политичари раде другачије. Да поново цитирам Д. Јањића: „У ствaрнoсти, Србиja сe приближилa НATO вишe нeгo икaдa у истoриjи. У прoтeклих пeт гoдинa oдржaнe су, рeцимo, чaк 44 вeжбe сa СAД, a сa Рускoм фeдeрaциjoм сaмo шeст. У oквиру сaрaдњe Пaртнeрствo зa мир, Србиja je учeствoвaлa у укупнo 23 вeжбe. Свe вeжбe oдржaнe су нa тeритoриjaмa члaницa НATO, a зa идућу гoдину плaнирaнo je дa првa тaквa вeжбa будe уприличeнa нa тeритoриjи Србиje“.

Из Јањићевог текста провејава да је то, само по себи, добро. Са тим се наравно не слажем. Но, оно што бих и лично потписао, то су следеће речи: „Нaрoд je свaкaкo тaj кojи трeбa нa крajу дa бирa и oдлучуje, aли нaрoд тaкoђe зaслужуje дa му сe пoнудe jaсни и oтвoрeни aргумeнти, кao и oбjaшњeњa o мoгућим пoслeдицaмa oвaквe или oнaквe oдлукe. Нaрoд зaслужуje дa будe дeo цeлe причe, a нe прeдмeт мaнипулaциje eмoциjaмa, сa циљeм дa сe дoбиje нeки прoцeнaт глaсoвa“. Аутор, иако се чини да се слаже са геополитичким правцем у коме испада да власт води Србију, очито не прихвата манипулативни, по демократију погубан начин, на који се то чини. То заслужује признање. Но, вратимо се „реално-емотивном“ положају Србије између НАТО и Русије, где се не слажемо.

РЕАЛНОСТ И ЕМОЦИЈЕ

Ту се преплићу, и то вишеслојно, реалност и емоције. Не ради се о њиховом пуком сучељавању. Поготово не на начин да је опредељење за стратешку сарадњу са Русијом емотивно док је, наводно, реалност таква да указује да је рационално заговарати НАТО оријентацију пошто смо окружени земљама чланицама или клијентима НАТО, док већина Срба своју индивидуалну бољу будућност везује за Запад.

Уопште није у супротности то што, како анкете показују, „Русиjу вoлимo, aли бисмo мaхoм жeлeли дa живимo у зeмљaмa кoje су члaницe Eврoпскe униje (EУ) и НATO“. У оба случаја ради се о сагледавању интереса у контексту реалности. У првом случају, националних, у другом личних. Да кренемо од последњег. Нема сумње да су западне земље богатије и боље уређене од Русије, те су већини Срба који прижељкују да се преселе на неке друге меридијане привлачније од Руске Федерације.

С друге стране већина Срба свесна је зла које нам је учинио НАТО и онога што нам и даље раде водеће западне земље, односно чињенице да је Русија кључни инострани фактор одбране оно мало преосталих наших националних интереса.  Хајде сада чак и НАТО агресију да ставимо на страну, те се фокусирамо на оно што још у току. Без руског права вета Косово би одавно било примљено у ОУН, те да Москва не лобира у Африци, Азији и Јужној Америци против нових признања тзв. „независности“ наше сецесионистичке покрајине, број држава које би је признале био би већи. Слично стоје ствари и са Републиком Српском.

Док Запад упорно ради у прилог централизације БиХ и свођења РС на пуку административну форму, Русија доследно брани Дејтонски споразум и ту потврђену државност Српске. То ради делујући кроз Веће за имплементацију мира и на друге начине, амортизујући ударе на Бањалуку. Из свега реченог јасно да је рационално да Београд настоји да са Москвом гради савезничке односе. Тако брани свој а не руски територијални интегритет као и опстанак западне српске државе која је део БХ сложене заједнице, а не руске позиције у вези са Кримом.

Русија то од нас и не тражи док нам, свакако и из својих интереса, пружа подршку у вези са поменутим питањима која за нас имају огроман значај. А ако се ствари посматрају и строго формално, без трунке националних емоција, ту је Устав Србије према коме је КиМ не само састави део наше државе већ и лакмус папир патриотског и одговорног деловања власти (преамбула), односно наша земља је дефинисана као матична држава српског народа (члан 1) са обавезама које из тога произлазе у вези са заштитом српских интереса ван њених граница.

ПАРАМЕТРИ (НЕ)ЛОГИЧНОСТИ

Логично је да Срби имају позитивне емоције и према себи, према свом народу и земљи, а да рационално промишљају како што боље да задовоље како личне тако и националне интересе. Нелогично би било да поступајући у том светлу желе руски уместо норвешког стандарда и улазак у НАТО а не стратешко партнерство са Руском Федерацијом. При томе се ту и не ради о уласку у руски војни савез ОДКБ, већ само о развоју истинске неутралности као довољне платформе за функционалне и конструктивне односе са Москвом.

Кремљ од Србије, да поновим, не тражи да подршку нашој косовској политици плати потпором руском ставу у вези са Кримом, Абхазијом или Јужном Осетијом. Москва, схватајући нашу геополитичку и економску позицију, не замера нам што смо по тим питањима, иако тихо, на позицијама као и Запад. Кремљ не прави проблем што смо прошле године довели ниво односа са НАТО до максимума који може да има нека држава која није чланица тог пакта, те за западним блоком имамо неупоредиво интензивнију сарадњу него са Русијом. Једино од нас очекује да са њом одржимо какву-такву одбрамбену сарадњу и повучемо још по који стратешко-партнерски потез.

Русија је свесна у каквом се окружењу налазимо и не жели да нас гура у проблеме. Полази од наше немиле реалности. Ипак, са наше стране макар симболички очекује потврду пријатељства. Официјелна Србија, додуше, њега реторички стално изражава али то у условима када чини велике уступке НАТО ипак није довољно. Зато а не из некаквих војних или шпијунских разлога, Кремљ инсистира да, рецимо, седморо његових грађана стационираних у руско-српском хуманитарном центру у Нишу, добију имунитет. Не тражи да са Русијом – што би било сасвим примерено нашој неутралности – закључимо опсежни споразум као што је СОФА, који имамо са Америком а којим смо њеној војсци дали готово већа права него да смо ушли у НАТО. Тражи тек делић тога.

ПОЗИЦИЈА РУСИЈЕ

Док нас Запад мрцвари и уцењује, те тако од нас стално изнуђује неке уступке, Русија се понаша крајње коректно. Тако је и зато што је свесна да смо се крајем прошлог века ми опирали НАТО агресији и супротстављали америчком походу на исток, док је Јељцин са Вашингтоном колаборирао као што од 5. октобра 2000. чине наше политичке елите. При томе ми смо мали и слаби а Русија је била и пре двадесетак година, као што је и сада, моћна и велика. Отуда, ако ми донекле (али не оволико колико то чинимо), исцрпљени свим оним што смо доживели, морамо да се довијамо да бисмо опстали, Русија то није морала да чини онако како је радила у не баш далекој прошлости.

Како год било, док нас Запад ректерира – од питања накарадне тзв. „нормализације“ односа са Приштино до сарадње са Северноатлантским пактом – Русија нашу државу или пак српску власт понаособ, не уцењује. Нити Београду прети да ће променити став по питању Косова (што можда неки код нас и прижељкују да би добили изговор за тоталну капитулацију), нити делује на начин који погодује ономе што долази у асортиман обојених револуција. А лако би баш то могла. Српска јавност је доминантно патриотска и русофилска. Већим ангажовањем у медијској, НВО и политичкој сфери, Кремљ би лако могао озбиљно (али и контролисано) да угрози рејтинг актуелне власти и тако подстакне њену кооперативност.

Поготово у околностима када је велики део наше јавности незадовољан политиком Београда према НАТО, Приштини, Црној Гори (где се над Србима спроводи идентитетски геноцид док Србија ћути), као и сувише уздржаном подршком РС. То што је патриотска Србија пасивна па и спремна на сарадњу са влашћу, умногоме је плод и њеног односа са Москвом. Многи резонују да ваљда Русија зна шта ради и зашто то чини. Када Путин скоро експлицитно подржи Вучића на председничким изборима у очима многих наглашено национално настројених Срба, власт је добила својеврсну „индулегенцију“ за оно што јој се замера.

ТРАГИКОМЕДИЈА О МИГОВИМА

Тако смо стигли до шпанске серије о руској донацији шест авиона Миг 29 које би Србија заједно са четири наше садашње летелице истог типа модернизовала о свом трошку, као и 60 тенкова и оклопних возила по многим параметрима (електроника, ракетни оклоп) бољих од оних које сада имамо. То наоружање од нас неће направити велику силу али оно, поготово авиони, нашој технички истрошеној војсци преко је потребно. Уз то напаћеној нацији подиже морал. Но, иако је наоружање одавно требало да нам буде испоручено, оно не стиже. Разлози за то нам нису саопштени.

Да ли се ради о томе да наше „пријатељско“ НАТО окружење не допушта транспорт авиона, тенкова и оклопни возила из Русије у Србију? Или без обзира што је све на врху договорено, неко код нас или Руса опструира аранжман на нижем нивоу? Коначно, да се не ради о томе да је донација наоружања неформално повезана са договором око давања имунитетима Русима стационираним у хуманитарном центру у Нишу? Можда је Београд, пред изборе, преломио да то уради а сада, суочен са претњама из ЕУ и САД, избегава да испуни обећање? Ништа не тврдим већ се само питам.

Кроз призму тих питања можемо да се вратимо свим поменутим, стварним или лажним, нашим дилемама око геополитичког пута. И да власт није имала интерес да добије изборну подршку, односно пропагандно средство за комуникацију са грађанима, око Ниша је већ увелико требало изаћи у сусрет Русима. То је најмање што можемо да урадимо у циљу даљег унапређена односа са Москвом, што је од кључног значаја за нас у околностима када Запад не показује намеру да мења однос према нашим виталним интересима.

КОМИРАЊЕ ЈАВНОСТИ

Тако ствари стоје стратешки. Тактички, оно што има смисла, то је одмеравати ствари тако да наши поступци – мотивисани сопственим интересима – изазову што мању реакцију Запада. У складу са тим требало је Русима, када смо пошле године дали велике уступке НАТО, упоредо доделити имунитет за Ниш. Зашто тако није учињено, није ми јасно. Али ми је јасно да су се односи са Москвом, без обзира на међусобно тапшање по рамену, макар у некој мери искомпликовали. За сада испод застора а питање је докле ће тако бити.

Заређала су наша патетична заклињана у ЕУ пут, чудне и до краја неразјашњене изјаве премијерке Брнабић у вези са Русијом, магловита председничка посета Вашингтону, недефинисана најава отварања дијалога о Косову. Ту су и медијске, несумњиво дириговане, шпекулације о томе да нам Американци такође нуде авионе; да је Србија готово добила значај рајске долине око које се надмећу Руси, Американци, Немци, Кинези, Турци; да ЕУ захтева затварање хуманитарног центра у Нишу чак и у садашњем формату (без имунитета) као услов за наставак тзв. европског пута Србије. Укратко уместо конкретних одговора на озбиљна питања добијамо нови торнадо дезинформисања и збуњивања јавности.

Докле тако? Како је Д. Јањић с правом констатовао: „нaрoд зaслужуje рeспeкт, a нe мaнипулaциjу“. Понудимо му своја виђења и аргументе за њих, па нека одлучује. Али многи политичари знају да за њих то може да буде опасно. Зато уместо рационалног приступа иду линијом ирационалног обрађивања јавности. То Србији ништа добро неће донети. И не мислим ту сада на „кување жабе“ које може да нас миц по миц, уз проруску и националну реторику, доведе у НАТО загрљај и још даље од Косова и РС. Неће се то баш тако лако десити, али може да се догоди да лонац у коме нас кувају експлодира. Благи социјални протести који су почели да се дешавају тек су наговештај национално-социјалног али и демократског таласања које може да проструји Србијом. Нека се нико не заварава да то не може да се догоди. Срби су много пута у историји деловали коматозно пре него што би се изненада дигли.

НУЖНОСТ ДЕМОКРАТСКОГ ДИЈАЛОГА

Да се то не би догодило али и да би се прекинуо процес менталног и сваког другог труљења нације, време је да се окренемо демократском дијалогу каквог у Србији већ дуго, дуго нема. Правом а не режираном, аутентичном а не срачунатом на то да буде покриће за готова решења. Наравно, дијалогу заснованом на аргументима а не на лажима. Њих ће увек бити у политици, али питање је да ли су тотално доминантне па је све друго спрам њих маргинално. А када је тако то је погубно за сваку земљу. Не ради се ту, узгред буди речено, само о територијама, националном идентитету, традицији, већ и о политичкој атмосфери примереној демократском систему и епохи у којој живимо. Постмодерно-тоталитарна лоботомија нације није добар основ ни за источни, нити за западни пут, као ни за грађански или национални концепт.

Уместо тога нека свако каже шта сматра да је најбоље за Србију и нека грађани одлуче шта нам је чинити. Но, да би тако било политичка елита мора нацију да погледа у очи и смогне храбрости да стане иза онога што стварно ради. Њој се то не чини јер је много лакше причати једно у Москви, друго у Вашингтону или Берлину, понашати се на један начин у опозицији а на други начин када се уђе у власт, бити русофил пред изборе а „ЕУ реалиста“ после њих. То све важи за власт као и опозицију, односно за све чланове владајуће коалиције.

Нема ту партија и министара који су невини ма шта год интимно мислили и причали. Ако је власт за нешто одговорна и они су као њен део. Крајње је време да сви схвате да ће на крају тако бити, колико год да време може да се купује, те да је моменат да ако већ причамо о националном дијалогу онда њега искрено покренемо о свим важним питањима а не само о Косову. И да се манемо манипулативних крајности већ да покушамо да отворено решавамо (гео)политичке проблеме. Нисмо ми моћна Русија која је лансирала доктрину „наоружане неутралности“ али ни Занзибар који је пред британском флотом 1896. капитулирао за 45 минута. Или можда јесмо?

Драгомир Анђелковић

Печат

 

Поделите:
14 replies
  1. Frank Kulash
    Frank Kulash says:

    Hm, uslov da se progovori otvoreno i iz srca (cega se namera u tekstu naslucuje) je da se najpre odsece grana na kojoj se sedi, g. Andjelkovicu. To je cena, i to Vam je valjda jasno. Otuda i ovako neodredjene formulacije, kad Vam je ustvari kao dan jasno o cemu se radi. Imamo na celu zemlje izdajnika par-exellans, opasnog coveka cije nas odluke mogu jako, jako puno kostati.

    Одговори
  2. Manfred Augenthaler MANE
    Manfred Augenthaler MANE says:

    Dijalog o svemu,o jarbolu,o fontani,o pozoristu,o sluzbi bezbednoti,o Kosovu,NATO,o svemu.
    Dijalog o privredi,da li nam treba da budemo kao africka radna snaga u tudjim fabrikama ili da budemo svoji na svome,da imamo normalne plate ,da firme placaju porez da ne iznose pare iz zemlje.
    Ako toga nema,nema nicega.
    Meni nije jasno,ako vec o Kosovu pricamo,a zasto je Srbija okupirana,da li je tacno da u ministarstvu sede NATO oficiri,da li je tacno da se neki sastanci (nije valjda svi),generalstaba odrzavaju na engleskom jeziku uz prisustvo NATO oficira?
    Kada je proglasena kapitulacija,ako je to tacno?
    Mnogo tema,ali nije tesko,samo da vlast sedne ,okupi po svim oblastima najbolje, i da otvori debate.
    Pa neka i siptare ukljuce u te debate,pa i o kulturi,skolstvu,visokom obrazovanju,kulturnoj bastini,o svemu.

    Одговори
  3. Вуле
    Вуле says:

    Прво, Анђелковић пише о Западу и Русии као равноправним такмацима па ми ето можемо тамо, а можемо и овамо без икаквих последица, као да е СССР поцепо НАТО а не обрнуто. Друго, Зашто е Запад на нашем животном простору створиио две арбанашке државе? Због наше хипнозе Русиом или што воле Арбанасе а нас мрзе? Зашто е Русия када је то њой одговарало створила 1878 Велику Бугарску на наш конто? Зашто е цело време „ложила“ Петровиће да су они неки већи „узвишении “ Срби, а они се примали само тако. И на концу йой се разби од главу. Увек е веће упориште имала у Црной Гори него Србии, без обзира што их е стално испаљивала и као задње беднике на двор примала и ако смо им дали писменост и манастирку књоижевност. Вуле има корпус де лихти све што пише. Издали су и свой язик и почели парлати француски, продадоше свою земљу Аљаску, а твою неће брате Србине?Остаће и без Србиие и то Анђелковић види, ние му педо међу очи. Трговина, трговина….затежу за Космет надаюћи се да ће Запад попустити за Крим. Никада тай филм нећете гледати. Повуће се Путко са Крима а Запад ће га као моло воде на длан „фактор мира и стабилности“ као и нашего неизбаждареног Мишка и кнегиње Юле. И тада, деведесетих на прсте едне руке људе коии су му говорили: „Стани будало, не иде тако, у проблему смо….“ И? Еба нам кеву, остасмо без Краине, Космета…са тенденцииом даљег уситњавања. За кога? За Тита. За кога? За Рисою. И тако под шљиву.
    Повуће се Русия пред Западом и испашћемо магарци. Ми о Космету само са онима коии су нам га отели.

    Одговори
  4. Rekli su mi Rekli su mi da si najbolji si
    Rekli su mi Rekli su mi da si najbolji si says:

    Dragomire,

    Na se ne lazemo – n e m a ko da opominje vlast ako to ne ucinite ti, Radun, sada, vidim, i Kresovic, i Injac.

    Zeljko se ne upusta u te dublje stvari, Kresovic preteruje jer pise po 2 teksta dnevno sto je previse. Gospodin On ne govori istinu kad kaze da govori istinu i u Moskvi i u Vasingtonu i Berlinu. Prvo: postao je zvezda zapada, znaci to nesto ne stima. Drugo, ko je jos NATO i bankare preveo zedna preko vode. Trece ocigledno je da deep state blokira jednog Trampa, kako ce jedan bivci cetnicki nacionalista, konvertiran u liberala vuci za nos deep state i NATO? Nikako! A kako ce biti „most“ izmedju Rusije i NATO ili EU? Nikako, jer se vidi da oce da lome kicmu Rusiji.

    Ponovo smo na istom. dakle JEDINI moguci nacin je da Srbija vodi ne politiku balansiranja, biti oslonac na vagi dge su tasovi teski milijarde tona ne moze se, puce oslonac, teziste.

    Mislim, razumljivo je da ti i Radun malo titrate vlasti da postanete poznati, i sl., treba ziveti jel, ali brate ako lud konj vuce zapregu ode mast u propast.

    Lazanski pravi show na RTRSu, naravno prosrpski, a o korpuciji koja je legalizovana u RSu ne zuca. Na Sputniku potpaljuje da ima vecu slusanost, i poslanik je. Dakle covek „kupi“ sve, i Dodika, i Skupstinu Srbije, i Politiku, i Sputnik…pa malo li je i za komunjarski mentalitet Lazanskog?

    Ljudi, pisite istinu, sta umotavate g*vna u celofan, da ne pricamo o NAJNAJNAJovskijoj ekonomiji gdina On-a. Pa vidite li vi da sve ovo poprima bolesne crte. Vucic je profesionalni politicar i najveci konvertit politicki u istoriji Srbije, ne govori li vam to nesto.

    Piste neke tekstice ko macke oko kase…zasto? Glupili ste? Niste. Pa onda ako precucujete onda ste prodani poltroni. Ako niste ni to, pa dosta je bolesti. Vidite li da se narod sa jednim tornjem, jednom fontanom i posudjenim parama od MMFa da se sredi kasa bukvalno medijski lobotomira. Afrika je prevazisla Srbiju.

    Sta je Vucic ustvari uradio: izmanupulisao narod, zaveo RED u drzavi, ali tako da je Srbija postala gubernija najliberalnijeg liberalnog kapitalizma sa cvrstom Vucicevom rukom…to je Srbija. Vodi je covek koji je 15 godina pjenio i vredjao u skupstini SVE redom koji su se zalagali za ovaj sistem, a sad je on sve utjerao u jaram tog sistema.

    Ko je lud ovde? I sta piskarate vise okolo toboz vi ne znate sta se desava.

    Srbija je poznata po zenama radodajkama, po tome da se kapitalistima daju pare od Vlade da porobljavaju Srbe i sad, zamisli, Vlada daje pare Holivudu da snima filmove u Beogradu.

    Vucic ako pokusa da manipulise sa Putinom zna da Putin voli Srbe ne njega, i igra na tu kartu….samo da ne pukne o glavu i njemu i nama.

    Maric, Karic i Vucic…pa kave je koristi Srbija imala od Karica? Nek ulozi svojih 12 milijardi pa nek ostvaruje profit. Vicicevi monolozi skoro pa bolesni, i Kariceva megalomanija brutalno blesna…gordost ne zna se koja je vece. NECE Karic dati pare Srbima

    Одговори
    • Spase Uzelac
      Spase Uzelac says:

      Svi andjelkovici n e v i d e, a kad je i m a g a r c u sve jasno , onda oni
      KAO vide, a v i d e, bas kao u svojoj fazi za onoga n e v i d e; buduci su
      oni istureni u medije, zadana uloga im je u p r o s j e c i v a nj e manipulacije- privodjenje iste gradjaninu; odatle ( i ) zadovoljen im i jedini interes – licni; ma, za naciju ih je briga tek na nivou ne ugrozavanja njihovog interesa- nema z r t v e; zato su oni p r lj a v i j i manipulanti od Velikog Manipulanta. Na ovaj nacin- odimidodjimi!- bezbroj nistakazujucih ispisanih stranica.
      Pa , da bi izrekao ono sto misli preduslov je da ima u sebi sveuslovljavajuci korektiv: d e m o k r a t i j e, kakvom ona , po njima, jest, n e m a , odnosno ona upravo jest u svojoj najizvornijoj biti: vladavina
      r u lj o m; ono c i m e ne: k i m e se vlada- „cime“ proizvedeno, a onda samo demokratija; pa to je od antike. Prakticki na nivou jedinke: ja sam demokrata, znaci: ja nemam kicme.
      “ Politicka elita mora naciju da pogleda u oci i smogne snage…“, tako „zbori“ autor. Prenapregnuto misaonoanaliticki da covjek koji ovakvu igrariju nije davno skuvao ima potrebu da ode do wc-a, nepotrebno izazvana mu radnja, a opste siromastvo, glad…
      Moj Andjelkovicu, nema ni kase vise, a da bi se oko nje, vruce, obletalo:
      prvo, ako hoces samostalnost drzavnu na nivou prohujalog bice da te nema; drugo, ako hoces u standard kojeg taj Zapad ima, bices da te nema hoces li s njim; trece, on te- Zapad n e c e sa sobom, vec cini- i uspijeva-! da te nema ( bolje onzna tebe , nego sto se ti sam znas); cetvrto, ako si se zvrcnuo na
      s t a n d a r d, onda bar priblizi ne prohujale razloge zasto oni dobar, ovi, jos uvijek, u odnosu na njih losiji, nego pokazatelje, u zbilji vec tu!, da ovi l o s i j i . postaju od onih b o lj i i da se sadasnji b o lj i krvavo medju sobom nadmecu da budu sto blize ovim losijim, kako im njihovo b o lj e nebi presahlo…
      Z r t v u j se, Andjelkovicu, reci g r a dj a n i n u sta m i s l i s, a ne govori kako, interesno!, p r i l i c i- dygotrajan je i mucan to posao, ali u sluzbi je najbitnijeg- naroda; samo tako sebi se kaze: na strani sam onoj za koju i srpskom gradjaninu kazem da ( i) u ekonomskoj sferi buducnost jest tamo gdje ( i) duhovno jesam.

      Mani se klackalica o migovima- ovo je vec pojam, a ne ( konkretni) avion…

      Одговори
  5. Драган
    Драган says:

    Матрица “сеобе народа“ – Срба са КиМ, и централне Србије…
    постављена је у 17. и 18. веку као “Велика сеоба Србаља“.
    То је образац који је “историјски пуноважан – на снази је“,
    и који аутоматски дејствује у свим сличним историјским
    околностима које су довеле до сеобе народа, очигледно показујући
    да Срби још нису схватили шта то значи – “ИСТОРИЈА ЈЕ
    УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА“!
    И као што се у личном животу човек мора ослободити лоших
    навика, које су узрок његових садашњих и будућих лоших
    последица, тако исто важи и за заједницу – народ.
    Лоше навике и поступци у пршлости су, речено у пренесеном
    значењу, исто што и“вируси“ у комјутерском програму.
    Вирусе неутралишемо – антивурус програмима и тако виталне
    програме одржавамоу функцији.
    На личном плану, сваки верник зна да су његови лоши поступци у
    прошлосрти /“греси“ /сметња његовог живљења садашњости и
    будућности, те настоји да се исповедањем ипокајањем ослободи
    тог баласта прошлости.
    Исто правило важи и за народе.
    У датом историјском тренутку, прваци тога времена – Патријарх
    Арсеније /трећи/ Чарнојевић, и Патријарх Арсеније /четврти/ Јовановић
    – дали су “БЛАГОСЛОВ“ за сеобу народа,/уз пристанак тог народа/
    и тако, у ПАМЋЕЊУ ТОГ НАРОДА, ПОСТАВИЛИ ОБРАЗАЦ ЗА
    ПОСТУПАЊЕ У СЛИЧНИМ ИСТОРИЈСКИМ ОКОЛНОСТИМА, а
    садашње време је управо тај тренутак!
    Да би се тај образац, УПАМЂЕЊУ НАРОДА /КОЛКТИВНОЈ СВЕСТИ/,
    ИЗМЕНИО, ми, њихови преци, морамо кроз молитву Цркве и поетско
    /молитвено – родољубиво/изражавање / у десетерцу, уз гусле!/
    тражити од наших предака, пре свега горе поменутих
    ПАТРИЈАРАХА, да – БЛАГОСИЉАЈУ ОСТАНАК ОНО МАЛО СРБА НА
    КиМ И ПОВРАТА КРАСЕЉЕНИХ због рата 1999. и Другог светског рата,
    када су комунисти забранили повратак избеглим Србима!
    Наши непријатељи то знају и зато нас стално одвраћају од сеђања на
    прошлост и усмеравају на будућност – “БУДУЋНОСТ ЗАБОРАВА
    ПРОШЛОСТИ“.
    Ко се одриче прошлости /добре или лоше/, одсеца стабло свога живота
    од сопственог корена – вене и нестаје.
    ДОБРУ ПРОШЛОСТ ПОТЕНТИЗУЈЕ /ПОЈАЧАВА СЕЋАЊЕМ НА ЊУ/, А
    ЛОШУ “БРИШЕ“КРОЗ ИСТОРИЈСКУ ИСПОВЕСТ И ПОКАЈАЊЕ, баш као
    што то чини сваки појединац.
    Ово се чини из свег срца, свег ума и све снаге своје / личне и народне/,
    сходно казивању Старца тадеја / и осталих Светих Отаца/ –
    “КАКВЕ СУ ТИ МИСЛИ – ТАКАВ ТИ ЈЕ ЖИВОТ“!
    Све горе речено следује Јеванђелској, Христовој Науци:
    “НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ!“;
    “СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОПРАВДАТИ,
    И СВОЈИМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОСУДИТИ!“…
    Ако би и када би Српакса Православна Црква објавила ванредни
    пост од, рецимо, 7-10 дана, свакодневно, у свим својим храмовима
    /где то објективно може/ служиле се Свете Литургије, народ
    позвао на пост и молитвено присуство у храмовима, то би,
    свакако био врло добар одговор на садашњу ситуацију.
    Овим се никоме и ничему не опонира, а са свима, истовремено,
    /преко Неба/ – преговара, кроз Литургијски дијалог – и са
    пријатељима и са непријатељима!

    Драган Славнић

    Одговори
  6. Вуле
    Вуле says:

    100% занзибарске и есу. Есмо ли се потукли са Империиом? Есмо. Есмо ли добили по глави и изгубили Космет и Краиину? Есмо, а лепо нас Империия као старе савезнике и френдове питала шта хоћете Срби? Прво су питали нас, алфу и омегу Балкана. Али, ми не знамо шта хоћемо, ми смо слуђен и комунизмом располућен народ под руском хипнозом. Ми Анђелковићу не знамо одакле смо кренули, а камо ли куда идемо. Ти први и даље ко покварена проча понављаш да смо гологузани иза Карпата. Како ти и аналитичари теби слични можете видети иза брда? Никако. Не може ни Вуле, чак и када се на прсте пропење. Нешто мало блеим, некада и угатам ко ћорава кока. Али, Вуле е век посветиио античкой истории своего народа и из пуних уста вам велим оно о чему се ћути: „Господо, немойте се заебавати са судбином овог античког Народа због разводњеног Православља и маћехе Русие.“ Морамо „дати Оливеру“. Шта то збориш Вуле? Пуца срце у Србину, као давно у кнегињи Милици…
    Изволите господо, само изнад пойас, два човека више знаю од едног.

    Одговори
  7. Вуле
    Вуле says:

    Фокус србске гениалности се одвлачи на тривиалне ствари, уместо да се фокусирамо на жене, ми….Србљи лепо са женама. Више Вулетова „не вади соколе“ не пие воде, мора предигра, мораш йой све обећати док га направиш. И кад га напрвиш, ко ти гарантуе да она неће отићи код „пицмайстора“ да е очисти. Роде, на сцени е драма античког Србског народа. Останите на „Видовдан“ све док е веран Лазару више него….

    Одговори
  8. Oprosti mi pape za sve grube rici
    Oprosti mi pape za sve grube rici says:

    Andjelkovicu, prestanite TALAMUDITI i ti i svi „patriotski“ analiticar, Vucic pravi od Srbije guberniju, svoju, sa skoro fasisticki nemilosrnim sistemom koji cijedi kicmenu mozdinu ljudima. Covek nije normalan, nije….ne moze se preziveti svakodnevica, a o buducnosti da se ne prica. To je BOLEST davati 10 000 evra stranim izrabljivacima da izvlace profite uz Srbije, to je bolesno i misliti da to nekuda vodi….manite se vi vase silne geopolitike, osim toga vodite je napamet….niste dorasli Prorokovicu koji kad nesto kaze kaze sracunato i argumentovano….dijalog o Kosovu je bacanje PRASINE u oci….covek pokusava da manipulise sa velikim silama a kamoli porobljenim Srbima…..ovo je nevidjeno manipulativno vladanje.

    Ova vladavina poprima crte bolesti….

    Одговори
  9. Nikola Turajlić
    Nikola Turajlić says:

    Kakve dileme, kakvi bakrači?
    Sve je čisto i bistro u Srbiji, za one koji ne nose glavu samo zbog kape.
    Srpski Mesija KaliNero, uz pomoć realpatriota zamajavaju retardne Srbovlahe i Ruse, na jednoj strani, dok se doslovno izvršavaju obaveze iz „Ponude koja se ne može odbiti“, koju je dao vojvoda Tomo, (kojega je kum Aco u medjuvremeno dekapitirao), na drugoj strani.
    Čiča Miča, gotova je čitava geopúolitička priča.

    Одговори
  10. vorkosign
    vorkosign says:

    tragikomedija sa MIG lovcima presretačima..
    pa nije to Anđelkoviću Šekspirov Hamlet kupiš kartu,sedneš u parter i uživaš u predstavi….
    to je oružje,ubitačno oružje,skupo oružje,jedna ogrebotina na farbi ili elektronici košta više nego ceo Vidovdan da prodamo na aukciji bogatim naftašima..
    zato se kalkuliše,odlaže isporuka,otkazuje tobož da neprijatelji nebi saznali detalje,broj železničke kompozicije,težinu tovara..
    evo uzeću samo primer težine tovara kad bi saznali odmah bi mogli da izračunaju dali je uz borbene avione isporučena i raketna oprema,pomoćni nosači raketa,spoljni tankovi za gorivo, laserski markeri slobodno padajući bombi i slični dodaci koje bi na osnovu težine lako zaključili da su dodati uz kontigent….
    zato i kad se konačno objavi dolazak MIG lovaca presretača to neće biti taj termin već neki za koji se oceni da je najbezbedniji za isporuku tako delikatnog tereta.. nije oružje prsten na ruci da snajke i zaouve bleje u njega i da merkaju jel đuvegija za prodaju ili za odaju pa da razglase seljankama dobru priliku za ženidbu..

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *