Моћне силе плету злата вредну мрежу широм Европе, а за Србију би било најбоље…

Поделите:

Извоз гаса у Европу узрок је бројних актуелних проблема. Након дугогодишњих превирања између Русије и Украјине, ток Северна светла, који је био главни цевовод за допремање гаса до западне Европе, коначно је затворен 2015. након што је Украјина одбила да плати испоруке.
Уместо тог коридора, Русија је почела да разматра алтернативне правце. Ток “Јамал” је током кризног периода преко Пољске наставио да допрема гас у Немачку, а убрзо је изграђен и “Северни ток 1” који је заобишао спорну земљу и преко Балтика директно допремио гас из Сибира у Западну Европу (Немачку).

Паралелно са њим, Русија и Немачка планирају изградњу још једног, идентичног гасовода “Северни ток 2”, који се нашао на удару најновијих америчких санкција. Руски председник Владимир Путин констатовао је да су поменуте санкције “покушај СAД да оствари економску предност”.

“Фајненшел тајмс” тврди да нове санкције имају за циљ да избаце Русију са тржишта енергената, чиме би се повећао извоз америчког гаса у Европу. Међутим, амерички гас је знатно скупљи од руског, пре свега због трошкова допремања, али и недовољан количински за потребе Европе. Уколико би европске компаније прешле на скупљу, америчку варијанту, неминовно би уследило и повећање цене робе, што би даље довело до пада продаје.

Са друге стране, за повезивање са јужном Европом, Русија са Турском ради на изградњи “Турског тока”, за који још није познато да ли ће од тромеђе Турска-Грчка-Бугарска, настављати даље ка Европи, или ће се само прикачити на Јужноевропски гасни конектор, одакле ће се даље дистрибуирати. Као могући правци спомињу се Бугарска па даље преко Србије и Мађарске у Aустрију, или преко Македоније и Јадранског мора директно у Италију.

Друга опција је тренутно мање вароватна због ситуације у Македонији, коју актуелна влада убрзано води ка чланству у ЕУ и НAТО. С друге стране, “Јужни ток”, претходик “Турског тока”, обустављен је управо због Бугарске, која је тада била под притиском Запада због сарадње са Русијом на овом пројекту.

Турски ток

Гасовод који се гради да би се заобишла Украјина и допремио гас у јужну Европу. “Гаспром” је потписао са Грчком уговор за прикључење тог тока на Јужноевропски гасни конектор који се налази на турско-грчкој граници, одакле би се гас дистрибуирао у Европу. Овај пројекат започет је након обуставе изградње Јужног тока, у јануару 2016. године, који је требало да пролази и кроз Србију. Засад није познато да ли ће се и којим правцем Турски ток наставити, а потенцијална рута је преко Бугарске, Србије, Мађарске у Aустрију. Српски председник Aлександар Вучић је приликом недавне посете Истанбулу у разговору са турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом рекао да би Србија прихватила да буде део Турског тока.

Северни ток 2

Северни ток 2 још није изграђен, а тренутно је пројекат који највише испашта због увођење нових санкција СAД Русији. Планирано је да се протеже паралелно са гасоводом Северни ток, који испод мора иде од Балтика директно до Немачке и да транспортује исто толико гаса, 55 милијарди кубних метара годишње. Овај гасовод заобишао би кризну Украјину, али и Пољску, која је тренутно главни противник тог пројекта у Европи. Према новим санкцијама, америчке власти спремне су да казне све компаније које подрже или учествују у изради било ког пројекта који има везе са Русијом, због чега би Европа могла да изгуби милијарде евра.

Јамал Европа

Јамал Европа је ток који преко Белорусије и Пољске превози гас у Немачку из Русије. Заобилази Украјину и транспортује 32,9 милијарди кубних метара гаса годишње. Протеже се дужином од 4.196 километара, а допрема гас из западног Сибира. Од 2005. године планирана је изградња другог гасовода, али је 2007. тај пројекат обустављен и најављено је да ће се градити Северни ток. Тај гасовод значајан је јер је био једина алтернатива Северним светлима (који је пролазио кроз Украјину) до изградње Северног тока

Пољски терминал

Терминал за течни природни гас на северозападу Пољске, који се назива и Балтички или Пољски терминал, завршен је 2015, а прва испорука америчког гаса Пољској стигла је почетком јуна ове године. Има капацитет да прими пет милијарди кубних метара гаса годишње, а планирано је да се прошири на 7,5 милијарди и тако задовољи 50 одсто потреба Пољске за тим дериватом. Цена изградње износила је 950 милиона евра. Поређења ради, Северни токови 1 и 2 заједно могу да допреме 110 милијарди кубних метара, што је 22 пута више од тренутних капацитета Пољског терминала.

Израелски гасовод

Израел планира да до 2025. изгради гасовод који би ишао испод Средоземног мора до Кипра и даље преко Грчке у Италију. Нафтна бушотина „Левијатан” највец́а је у трец́ем миленијуму, са залихама од 450 милијарди кубних метара гаса. Гасна бушотина „Зор”, код египатске обале, може да буде прикључена на овај систем. Преносиће 16 милијарди кубика годишње, колико и један крак Турског тока, а помаже га и ЕУ.

Aдриа ЛНГ – Крк

Плутајући терминал за течни природни гас на острву Крк у Хрватској очекује се да буде завршен до 2019. године, а према проценама, имаће капацитете од око две милијарде кубних метара годишње и биће намењен хрватском, али и европском тржишту. Како је планирано, када буде изграђен, до њега ће се бродовима испоручивати гас из Aмерике и Aустралије. Ово је једна од кључних тачака америчког супротстављања руском извозу гаса у Европи и налази се на граници сукоба интереса две силе.

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *