Предлог Унеску за заштиту српске ћирилице

Поделите:

Подсећање „Политике” у чланку „Библиотека ’Хронике села’ чува ћирилицу” Милуна Милорадовића „на понуду великог енглеског писца Бернара Шоа свег свог богатства ономе ко направи писмо као што је српска ћирилица, у коме једно слово одговара једном гласу”, подстакла ме да предложим нешто несвакидашње, али близу памети (мада памети никад доста).

Да је Вук Караџић данас жив, он би сигурно својом (нашом) ћирилицом могао да конкурише за Нобелову награду. Последњих година, ову награду добили су неки политичари наводно за мир, а иза себе су оставили рат, разарање и избеглице, и шта све не још. Није ми познато да је неко Нобелову награду добио постхумно, а Пулицерову јесте, па нешто мислим зашто наши званичници не би Вука и ћирилицу предложили за Нобела. За изум ћирилице – писма које је јединствено у свету.

Новчана награда би могла да се додели Вуковој задужбини у Београду, за наставак реализације многих образовних пројеката из домена очувања народне културе, традиције, издаваштва и другог везаног за Вуков рад.

Зашто наш Одбор за заштиту ћирилице не би поднео Унеску предлог да се као културно добро, споменик, баштина, наша ћирилица прогласи културним спомеником и природним добром јединственог облика у свету. Уколико бисмо послали аргументован предлог, уз добро графичко образложење, Унеско не би могао да остане незаинтересован. Можда све ово некима изгледа као фантазија, али ћирилица сигурно није имагинација, чим се за њу заинтересовао и Бернар Шо.

Аутор: Јован Вуковић, Нова Пазова 

Политика

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *