Саша Недељковић: Савез сокола од забране 1941.

Поделите:

После Априлског рата 1941. окупатори су забранили рад Савеза сокола. Соколи су били прогањани од свих непријатеља краљевине Југославије, а највише их је страдало од усташа. Најгоре раздобље у историји Соколства био је ратни и послератни период. По ослобођењу Београда октобра 1944. група омладинаца спалила је музејске експонате Соколског музеја у дворишту зграде Крсмановића.  У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је : „Став партизана је да свако ко је у време окупације живео у граду и није радио у илегали аутоматски колаборациониста. Тајна полиција од које се сви боје кренула је на посао, и сваки дан људе одводе из својих кућа … и стрељају”. (1) После ослобођења комунистичке власти позвале су управе предратних друштава да се пријаве ради обнове рада друштава. Страхујући од могућности да буду убијени чланови старешинстава соколских друштава нису се пријавили. Др. Миодраг Стевановић, старешина Соколског друштва Београд IV на Чукарици, стрељан је после ослобођења.

За комунисте соколи су били класни непријатељи. Рато Дугоњић у свом чланку „11 новембар”, објављеном у листу „Фискултура” 1945. оптужио је „Соко” заједно са „Хрватским Орлом”, да је настојао да омладину одгоји у шовинистичком и антидемократском духу. (2) Председник владе Словеније Борис Кидрич, у лето 1945. у Љубљани, захвалио се соколима на патриотском ставу у борби против окупатора, и у исто време најавио да соколска друштва морају да окончају своје деловање и рад. Као разлог навео је наводно приступање већине чланова српског сокола четничком покрету. (3)

После рата Председништво АСНОС-а донело је одлуку којом се овлашћује Иницијативни спортски одбор Србије, да може преузети на руковање сву покретну и непокретну имовину бивших фискултурних савеза, коју ће употребити за реоганизацију и унапређење фискултуре. (4) Састанак представника фискултурно-спортских тела свих федералних јединица ФНРЈ, одржан је 7. маја 1945. у Београду, на коме је формиран Фискултурни одбор Југославије (ФОЈ). Мирослав Креачић изнео је јединствен план за организовање спортских организација у Југославији. План је прихваћен. Фискултурно-спортски одбор наредио је да се од 16. маја 1945. сва постојећа друштва и клубови усагласе правно и јединствено, јер ће у противном престати да постоје. Због тога, соколским друштвима нису одобравана правила од стране иницијативних одбора, односно Фискултурних одбора, већ су измењени у потпуно нови концепт савеза, одбора и друштава. Кадрови и програми преузети су од сокола. (5)   У Новом Саду је 7. априла 1945. основан Иницијативни одбор за обнову фискултуре и спорта у Војводини. Одбор је одлучио да се распусте сви бивши спортски савези и остала спортска друштва, која су на територији Војводине постојала за време бивше Југославије, као и за време окупације; сва њихова имовина прешла је је у власништво Иницијативног одбора, који ће је употребити на реорганизаџцији и унапређењу спорта; сва спортска и фискултурна друштва која су желела да обнове рад морала су се обратити Иницијативном одбору за обнову фискултуре и спорта у Војводини ради одобрења рада, најдаље до 29. априла 1945. године; ниједан спортски клуб, нити било какво спортско друштво које од поменутог Одбора није добило дозволу за постојање и рад, није имало права наступа, нити уопште постојања на територији Војводине. Тако је у Новом Саду обновљено  „Прво гимнастичко друштво” Нови Сад 1945. (6)  Соколски домови били су одузети соколима, и коришћени од новоснованих друштава. Соколски дом који је био подигнут изнад школе у Ластви тридесетих година 20 века уз помоћ помоћ државе и народних одборника, комунисти су срушили после Другог светског рата и  од тог камена направили омладински дом у Ластви. (7) Упркос свему што се дешавало део стручних  соколских кадрова  наставио је своју активност. Професор др. Србобран Ђорђевић рођен је 20.7.1921. у Београду. У редовима соколског друштва Београд I учествовао је на слету у Прагу 1938. и на слету у Софији 1939. На Медицинском факултету специјализовао је превентивну медицину. Обилазио је омладинске радне бригаде на изградњи аутопута „Братство-јединство” и изградњи Јадранске магистрале. Ради оспособљавања подмладка Црвеног крста држао је предавања на течајевима и школама  Црвеног крста. (8)  Чланови Партизана били су активни учесници у изградњи земље. Пет бригада СТВ Партизана учествовало је 1958. на изградњи Аутопута Загреб–Љубљана. На деоници Параћин-Ниш 1959. 4 партизанске бригаде – учеснице на завршној спортској приредби у оквиру Дана младости у Београду добиле су више пута назив ударних бригада. (9)

  Као пример соколских предњака који су после рата наставили да раде у Партизану можемо навести пример Милорада Вукадиновића. Био је начелник Соколског друштва у Кули (1928.-1941), Соколског Окружја (1936.-1941.) и један од четворице заменика начелника Новосадске соколске жупе (1938.-1941.) а  после рата биран је у највиша стручна тела СТВ „Партизана“. Године 1932. завршио је једногодишњу Вишу савезну предњачку школу за физичку културу у Марибору, коју је водио Леон Штукељ. Милорад Вукадиновић остао је упамћен као непревазиђени аутор слетских вежби на просторима Југославије, пре свега за велике слетове, 25 маја. Његове оригиналне композиције извођене су девет пута на приредбама поводом Дана младости у Београду. Учествовао је до 1985. на спартакијадама у Прагу.  Добитник је Ордена рада са сребрним венцем, Награде „25 мај“, Спартакове награде … . Захвајуљући његовом труду Прво гимнастичко друштво Нови Сад (од 1952. ДТВ Партизан) доживело је процват у свим активностима. За часопис Око соколово изјавио је: „Срећан сам и задовољан што сам  упознао соколску идеју и што је она просветила мој живот и указала ми на праве вредности. Усвојио сам тај начин размишљања, рада и понашања и никада нисам зажалио због тога.“(10)  Други пример је Милица Шепа, члан начелништва Сокола Југославије а после рата члан СТВ „Партизана“. Била је професор  Високе школе за физичко васпитање (од 1936. до 1941. и  1945-46) а од 1946. на ДИФ-у (11).

За време Другог светског рата и после ослобођења власти су забраниле соколе.Соколство је проглашено монархистичком организацијом, те им је сва имовина (домови, вежбалишта и справе) одузета. Чланови сокола наставили су свој рад. Организоване су нове организације које су се бавиле телесним вежбањем и развојем спорта. Масовни рад и наставу телесног вежбања у школама обављају бивши соколи који су  били врхунски оспособљени за тај рад. Бивши соколи су припремали и организовали  највеће слетове у држави.  Тако да је развој масовне фискултуре после рата надограђиван на претходним соколским основама.

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

 

Напомене:

  1. Мари-Жанин Чалић, „Историја Југославије у 20. веку”, Београд, 2013, стр.214;
  2. Рато Дугоњић, „11 новембар”, „Фискултура”, Београд, 1 новембар 1945, бр. 8, стр. 1;
  3. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослава Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 89, 90;
  4. „Фискултура и спорт федералне Србије”, „Фискултура”, Београд, 5 маја 1945, бр. 1, стр. 1;
  5. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослава Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 89;
  6. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослава Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 90, 91;
  7. Здравко Шакотић, „Оровачка соколска чета”, Небојша Рашо, „Српски Соко прилози за историју соколства”, књига друга, Херцег Нови, 2015, стр. 54;
  8. Павле Врачарић, „Ин мемориам  Србобран Ђорђевић (1921-2016)”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2016, бр. 61-62, стр. 32;
  9. „Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула“, Београд 1959;
  10. „Соколски и гимнастички великан ушао у 101 годину живота“, „Око Соколово“, Београд децембар 2008, бр.31-32, стр.14-16;
  11. Борко Богојевић, „И оне су допринеле угледу Соколства“, „Око Соколово“ Београд јул 2009, бр.33-34, стр.22;

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *