Устоличење новог епископа милешевског

Поделите:

У мају ове године на редовном заседању Светог архијерејског сабора на упражњено место епископа Милешевске епархије изабран је дотадашњи епископ бихаћко-петровачки господин Атанасије Ракита.

Тим поводом 6. августа у манастиру Милешева биће свечано устоличење новог епископа Милешевске епархије.

– То је црквени и културно-духовни догађај, веома важан у животу сваке епархије. Програм поводом устоличења новог епископа почиње у суботу, 5. августа када ћемо дочекати Његову светост патријарха српског господина Иринеја, архијереје Српске православне цркве и друге госте из политичког, јавног и културног живота. Свечано бденије, односно вечерња служба, почеће у 17 сати. Сутрадан у 9 сати почеће Света архијерејска литургија којом ће начелствовати Његова светост патријарх српски господин Иринеј уз саслужење више архијереја и свештеника а у наставку ће бити свечано устоличење новог епископа. После тога у манастирској порти у Милешеви биће приређен културно-уметнички програм и „Трпеза љубави“, рекао је на конференцији за медије протојереј ставрофор Марко Папић. Он је нагласио и да су упућени позиви председнику Србије Александру Вучићу, Влади Србије, локалним самоуправама у Пријепољу и свим општинама које припадају Милешевској епархији, представницима Исламске заједнице, јавним и културним личностима.

Биографија новог епископа

Атанасије (Ракита), новоизабрани епископ милешевски, рођен је 7. новембра 1957. године у Јању код Шипова. На крштењу је добио име Светко. Завршио је основну школу у Бабићима, затим православну Богословију у манастиру Крки. Замонашио се у истом манастиру као матурант Богословије 7. маја 1977. године. Рукоположен је за ђакона 9. маја а за презвитера 18. децембра исте године у Крки. Завршио је Богословску Академију Светог Владимира у Њујорку.

У септембру 1981. године започео је наставничку каријеру у Богословији у манастиру Крки. После две године, 1983. премештен је од Синода СПЦ у Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену, где је предавао једанаест година, до 1994. године. Тамо се зближио са епископом рашко-призренским, потоњим Патријархом српским Павлом и био његов сарадник. Одлично је упознао Косово и Метохију и богослужио на целој косовско-метохијској територији, а највише у мученичком манастиру Девичу. Уређивао је часопис Епархије рашко-призренске „Свети Кнез Лазар“. На позив патријарха Павла у јесен 1994. прешао у Београд, где је радио као асистент код епископа Атанасија (Јефтића) на катедри за Патрологију на Православном богословском факултету. У исто време је предавао и на Богословском факултету у Фочи предмет Историја религије и био уредник „Православља“, званичног гласила СПС.

Епархија милешевска

Године 1999. изабран је и хиротонисан за викарног епископа хвостанског. У току хиротоније 31. маја бомбардери НАТО-а су летели на београдском небу. Као викар Патријарха Павла био је уредник Информативне службе СПЦ зване „Православље прес“, а највише је допринео у руковођењу радом православних вероучитеља у јавним школама као председник одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке, и у уређивању односа Цркве са просветним институцијама Војске Србије – Војном академијом и Војном гимназијом. Тада је покренуо и уређивао часопис „Православни катихета“.

У мају 2013. изабран је за епископа бихаћко-петровачког. Свети Архијерејски Синод му је поверио службу представника СПЦ пред Министарством одбране и ОС БиХ, а у мају 2017. године на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ изабран за Епископа упражњене Епархије милешевске. Епископ Атанасије биће четврти Епископ милешевски од њеног оснивања 1992. године.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора 1992. године, донета је одлука којом је основана Епархија милешевска. Обухвата западни део Рашке области, Средње Полимље и Потарје, односно општине: Пријепоље (седиште Епархије), Прибој, Нова Варош, Сјеница и Пљевља. Најзначајнији манастири ове Епархије су: Милешева, Бања код Прибоја, Света Тројица код Пљеваља и други.

Атанасије Ракита је четврти епископ Милешевске епархије. Пре њега Епархијом су управљали Георгије Ђокић (1992-1997), Василије Веиновић (1994-1997), Патријарх српски Павле – администратор (1997-1999), Филарет Мићевић (1999-2015), Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије – администратор (2015-2017).

Данас.рс

Поделите:
2 replies
  1. дулебг
    дулебг says:

    То што долази да смени епископа Филарета, који је неподобан због свог про-српског рада, није добра вест. Његово име врти се дакле и око протераног

    Епископ Атанасије оставља утисак интелигентног и образованог човека, а неки јављају да је „змија“. Сад ако је преварио пок.патријарха Павла – та може и нас!

    Одговори
  2. Vladikoslovlje
    Vladikoslovlje says:

    Vladika Atnasije je dobar cova i Episkop, jaka licnost, pravi kaludjer, dosta godina bio uz Patrijarha Pavla, nije bas rjecit, malo se teze izrazava, ali mudrica i dobar cova…sposoban da okupi ljude oko sebe.

    To sto je Filaret smenjen Atanasije nema sa tim nista, i sta je to prosrpski? Zar ostale vladike nisu i Srbi i ARHIpro-srpski? Kakve budalastine.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *