Дачић о Kосову: Нешто ћемо дати да би можда нешто добили!

Поделите:

Ауторски текст Ивице Дачића о Kосову: Нешто ћемо дати да би можда нешто добили!

Много година је прошло откако је Еленор Рузвелт, велика жена великог човека, изрекла ове реченице. И још су тачне, поготово овде, у политичкој Србији, у којој је мало идеја, и догађаја, а најмање великих умова.

И нема већег доказа за то од реакције на идеју коју је изнео председник Вучић. Идеје на коју су једни потрчали да одговоре, без да иоле размисле, њему лично, други кренули да узвикују патриотске пароле, не за Србију, него опет против њега, а трећи прескочили и одговор и патриотизам, него одмах кренули на Вучића и на све оно због чега их, ево већ пет година, он свакога дана фрустрира.

Позив на унутрашњи дијалог претворио се у монолог силних гласова, истоветних, о Вучићу углавном, на страницама неких новина.

Ако немаш данас шта да радиш, а немаш; ако немаш никакву идеју, а немаш; ако немаш политику, а немаш; и ако ти је ум ситан, а јесте, ти лепо даш изјаву о Вучићу лично, и вероватно си убеђен да си силно допринео решавању најважнијег питања у Србији данас.

Притом заборављаш да све и да којим чудом та немогућа мисија успе, и да ти и неки медији смените Вучића, то главно питање, на чије решење је он позвао, остаје.

И шта онда? Kојом личношћу ћеш после да се бавиш? Kоме ћеш да одбијеш позив, кажеш „не”, о коме да објавиш огроман наслов или натегнути твит?

Плашим се не само да одговара на то питање нема, него да га нико и не жели, баш као што суштински цела ова хајка на личност не говори ништа друго до да је многима у опозицији Вучић дража тема од оне која је Србији важна.

Они Kосовом једноставно не желе да се баве. Ту човек може да страда, може да изговори погрешну реч, да не причам о томе колико на том питању мора да се ради, што је још једна од ставки коју ситни умови неће да укалкулишу у свој кратки политички дан.

Знајући то, ни ја нећу више да се бавим њима. Позив су добили, својим одговором показали да нису дорасли ни самом питању, а камоли одговору, и још једном сишли са пута којим се иде у будућност, бирајући, немоћни, да остану тамо где се осећају најсигурније. У прошлости.

Будућност је још једном резервисана за оне који се не плаше озбиљних питања, не размишљајући ситно о цени, то јест, пристајући, унапред да је плате, каква год она била.

На тај однос више не тера сама политика, чак ни тамо где она заиста постоји, него свест да смо генерација која, због будућих генерација, косовски чвор мора да реши.

Ако то не урадимо, данас, буквално смо осудили будућност, нашу и наших потомака. И они неће бити у прилици да на раменима носе торбице са лаптопом, него ће носити пушке о рамену, а прави топови ће им бити реалност, а они њима храна.

Зато морамо да разговарамо о решењима косовског питања. Зато морамо да изађемо са предлозима, да нађемо решења, да будемо спремни и на недовољни добитак и на компромис.

И у том послу реалност мора да нам буде основна одредница, јер је без ње свака политика тек пука утопија.

Морамо да признамо, да се суочимо са не тако пријатним чињеницама, од оне да Албанци не желе да буду део Србије до оне да немамо ни снаге, а ни потребе да ратујемо, јер више тамо немамо шта да добијемо. Никада Приштина неће признати власт Београда, ни по коју цену, и ту чињеницу не смемо ни једног тренутка да заборавимо.

Тако Срби никада неће пристати да буду део Kосова или Албаније, нити ће Северна Митровица или Лепосавић икада признати власт Приштине.

И зато ћу, лично, приликом дијалога о Kосову, са председником Србије још једном проверити могућност онога за шта сам се годинама залагао. Разграничења, или како год да се зове. Шта је српско, шта је албанско. У договору Срба и Албанаца то је једно могуће трајно компромисно решење, уз посебан статус за наше цркве и манастире. И уз заједницу српских општина на југу Kосова.

Ако се испостави да је то немогуће, или да је неприхватљиво, нећу бити несрећан, него ћу пробати да дам допринос у проналажењу трајног и реалног решења.

И када то кажем, мислим да је оно могуће само ако будемо свесни да нешто за ту будућност морамо и да дамо, али и да, због исте те будућности, нешто морамо и да добијемо.

То давање и добијање биће свакако и најтежи задатак у целом процесу, онај на којем морамо да покажемо колико смо зрели, колико смо свесни свог положаја и својих могућности.

Најлакше је рећи не дамо ништа, и тражимо све. Једино што ћемо, тада, бити у позицији оног човека који је на улици продавао штене, мирно саопштавајући потенцијалним купцима да за њега тражи ни мање ни више него милион евра.

И наравно да их није добио. Уместо тога, на крају се појавио купац који је на његову причу о цени од милион евра рекао – а да ли може за две мачке од по петсто хиљада.

И овај је пристао, шта друго.

Ту врсту алавости и глупости, због које ћемо нешто после свега морати да дамо, не за две мачке, него за једну, и то у џаку, морамо да избегнемо.

Kосово јесте наша вредност, али само у оној мери у којој се и сами према њему тако понашамо. Ми смо ти који му одређујемо вредност и важност уз само један услов, услов свих услова наше будућности.

Она не сме да буде крвава.

И то мора да буде наша црвена линија.

Све остало ће бити ствар наше мудрости и самим тим наше способности да преговарамо.

А дијалог о томе први је корак, онај на којем добијамо одговор на важно питање. Толико смо зрели.

Блиц

Поделите:
10 replies
  1. Serbia LIBRE
    Serbia LIBRE says:

    Zagreb ćuti kad su Srbi pod okupacijom
    Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
    „Zagreb je ćutao! Zagreb, odnosno tadašnji predstavnici i političari, imaju prema nama Srbijancima pod okupacijom jednu neoprostivu pogrešku i bolnu uspomenu. Dok su uspeli da iz Bosne, Hercegovine, Vojvodine i Dalmacije svu inteligenciju, osobito umetnike i književnike, izvuku iz vojske i okupe u Zagrebu, što je za svaku pohvalu, dotle za nas pod okupacijom nije bio nijedan gest, pokret, a kamoli pokušaj da se ispod vešala izvučemo i tamo, u kulturnoj sredini, duhom odahnemo. Ne samo to, nego nikakve veze ni glasa otuda. Kazalište je ćutalo. Društvo hrvatskih književnika i umetnika je ćutalo. Nije bilo tada u pitanju kritičko merilo, da li su naša dela umetnička potrebna da se predstavljaju i izdaju, nego bi to bio tada jedan zgodan izgovor pred austrijskim vlastima da se mi pomognemo… Veli se: ‘Nismo mogli.’ Nije istina. Ja sam svakog meseca dobivao iz Zemuna od jedne učiteljice po 150 kruna, koliko je zarađivala od davanja časova na klaviru, i redovno slala da podelim porodicama umetničkim.“
    (Borisav Stanković, dnevnik „Pod okupacijom“, 1916)

    Te 1916.g.,americki predsednik se divio Srbima:
    http://www.blic.rs/riznica/srbi-srecan-vam-kossovo-day-kako-je-zapad-slavio-vidovdan-i-srbiju/m6ybev6

    I isti Vilson je 1919.g.,predlagao podelu Kosova.Verovatno je to cinio kao prijatelj,jer je on par godina pre,stavio srpsku zastavu na Belu kucu,da se zaviori,Srpska i ni jedna druga,nikada vise.

    Mislim da je podela Kosova,bolje od nekakve druge formulacije.
    Ceneci velicinu Srbije,ceneci da se ne sme legalizovati vestacko naseljavanje siptara pod Titom ,posebno zabranu povratka Srbima,zbog navodnog remecenja mira,i nagradjivati proterivanje i ubijanje nealbanaca na Kosmetu,Srbiji pripada najmanje 49% Kosova i Metohije,a siptari neka se namire sa 51%,pre svega centralni i juzni deo.
    I da se Goranci izjasne gde ide Gora,jer oni postuju Srbiju.
    Ako hoce,neka Gora udje u tih 49% srpskog dela.
    Time se sprecava „zelena transferzala“,smanjuje pritisak iz Raske oblasti,i sve to,po cenu da se i Presevu da da odluci gde ce,ali ne cela presevska dolina.
    Dosta vise nadmudrivanja.
    Ali klasicno „priznavenje realnosti“,ne dolazi u obzir.
    Realnost je i da necemo da priznamo Kosovo,ovakvo,oteto,okupirano.

    Одговори
  2. Zoran Ns
    Zoran Ns says:

    Коментариши:alo glupi Dacicu,pitanje svete Srpske zemlje je jako jednostavno
    prekinuti Briselski sporazum i ponistiti sve sporazume sa siptarima
    okrenuti se Rusiji instalirati par baterijs S-300,naoruzati se do zuba pomoliti se Bogu i u napad,ne kenjajte vise i ne filozofirajte,
    dozvoliti Rusima da naprave vojnu bazu u Srbiji
    pa da vidis kako se siptari jedan deo seli u Evrpu jedan u Albaniju

    Одговори
    • Koja je to "sveta srpska zemlja",samo Kosovska ili svaka,gde su Srbi ziveli,u "regionu"?
      Koja je to "sveta srpska zemlja",samo Kosovska ili svaka,gde su Srbi ziveli,u "regionu"? says:

      Kosovo je sveta „srpska zemlja“,ali isti emotivni stres ili veci,ali najmanje isti,imamo i sa gubitkom svakog drugog pedlja bivse zemlje,od sela na Baniji,do Baranje ili sela po bosanskoj Krajini.
      Ljudi su nostilgicari jer im se place i za Sarajevom a ne samo Kosovom,ili Pristinom.
      I ne samo oni koji su iz Sarajeva.
      Zasto je vaznije srpsko selo kod Vitine od srpskog Podgrmeca,gde Srbi vekovima zive.
      A i jedno i drugo su islamisti oteli,sa NATO paktom.
      Eno,muslimanske islamisticke vlasti unsko-sanskog kantona,zabranjuju Grmecku koridu,koja traje preko 250 godina.
      Da se Srbi ne okupljaju,da ne vaspitaju svoje mlade sta je srpsko.
      Beograd briga za to.Naravno.
      Nema diplomatske note da se objasni celom svetu sta je Grmecka korida.
      Recimo.A takvih dogadjaja je mnogo,samo ovaj navodim,jer je aktuelan.
      Ima li tu stresa,i da li je „kosovski stres“ jaci od toga stresa?
      I zasto bi bio???
      I sta se desilo,zaboravili smo,a samo o Kosovu pricamo.
      Zasto ne trazimo S300 za srpski Podgrmec,Baniju.Knin?
      Da je nama Kosovo „sveta srpska zemlja“,brinuli bi i o ostaloj „srpskoj zemlji“.
      Nema tu razlike,ili brines ili ne brines.
      Ili ti je sva srpska zemlja svetinja ili si vucibatina i lazov.
      Tada u dupe stavi S300 i mozes i S 500!
      Ko sada pokusa politiku na „sve ili nista“ dobice nista,kao u Hrvatskoj.
      Zato je bolje pricati o podeli Kosova i Metohije,da se sa siptarima razgranicimo bar za jedan vek.

      Одговори
      • Slobo
        Slobo says:

        Srbija ima najveću nesreću u istoriji. Bilo je nesreća i ranije ali uz visoke cijene ostala je do danas. Počeo je da joj se ‘gubi trag’ dio po dio
        Najveća nesreća je vlast!!!!!!!!
        Skorojevići i požmirepi hoće riješiti vjekovni problem. Oni, skupljeni s’ konca i konopca, bez porijekla i rodoljublja, će „odbraniti“ svoju ulicu i svoj takulin, a za drugo misle ko za pustinjsku oluju u Tunguziji.
        Druga nereća je sam narod!!!!!
        Ubijenog morala, rodoljublja, osiromašen do kontejnera, nema snage ni želje da kaže dosta ludaci. Dosta ljigavci koji svoju posrnulu prošlost perete našim nesrećama. Ne predavajte ono za šta se nijesu borili vaši preci koji su od nekud pojahali SRB. Svaka izgubljena teritorija je natopljena našom krvi u neko vrijeme, a vi samo, uzgred, pomente koliko stotina je i kojeg dana zaklano. Da, zaklano, jer ostavljeni zvijerima zvjerski su i umoreni. Vi danas, ko papagaji, hoćemo saradnju. Sa kime??? Gledate li kako vam se sprdaju proslavama, zabranama, otimanjima, ucjenama, prijetnjama, rušenjima…….? Pišaju po vama, a vi trčite da na akcijama kupite njihovu najgoru robu, njihovu izabranu hranu, njihove lebove u čije tijesto pljuju…?
        Sjećate li se hrvatskog pitanja; Koliko treba da vas zakoljemo da biste shvatili da vas nećemo….? Okruženi ste zvijerima koje ništa ne razumije osim oružja. „Klin se klinom izbija“
        Oružje pored sebe i preziri zlikovce, nedaj svoja sveta mjesta, a sva su sveta gdje se lila krv tvog naroda. Koliko ćeš čekati da ti Gazimestan postane pašnjak i gdje će se zaorati najsvetliji grobovi??? Izgubili ste, poslije toliko vjekova, i Kordun i Liku i Kozaru i Kosovo Polje i Dečane i ………
        Kad izgubite i KiM nebilo ni vas, utro vam se trag.

        Одговори
  3. SRBOLJUB
    SRBOLJUB says:

    E,moj DACICU ,sa ovim sto govoris samo potvrdjujes ono sto jesi,beskicmenjak,uvlakaca i muckara do kraja.Da je SLOBO znao kakav si vec bi te na pocetku abortirao.,mada i on nije bio neko u kome sam video nesto dobro po narod SRPSKI,ali je bar imao lik coveka a ne muckare kao sto je tvoj.Tvoj klasic,PERCEVIC,Slobin pionir kao sto si i ti bio,odigrao je jednu epizodu u SLOBINOJ seriji OTPISANI,pokupio pare ,okrenu se privatluku,a ti ostao da kao poslednja prostitutka prodajes se svakome od nemila do ne draga.Jedino te Kostunica i DJindjic nisu hteli,a sada posle ove izjave i TACI ce te uzeti u koaliciju,ako te VUCIC odbaci ili neko ga smeni i taj te ne bude te hteo.Sa kojim pravom ti nudis nekome ono sto nije tvoje licno,gazis USTAV,ko te moze postovati kao licnost,.Ako ti se zuri da postanes premijer KOSOVA,uvredjen sto ti VUCIC nije poverio mandat,lepo postani DACICI i zavrsio si posao.Nemoj ti i Vucic da plasite narod buducem krvoprolicem,ni nasi pretci se nisu se plasili kada su kroz skoro ceo 19 vek,i gotovo pola 20 veka ginuli da oslobode i sacuvaju ono sto je SRPSKO OD PRAISKONA.Nemate ni ti ni Vucic mandat ni od predaka,niti od svojih savremenika niti od potomaka da izdate ono sto nije vase,niti ste se borili,niti ce te se boriti za sve ovo sto se SRPSKO ZOVE.A ti od sve imovine koju imas prodaj i kupi u sred Pristine pa obezbedjuj kako hoces,i ne pozivaj se na podlu laz da ce SRPSKE SVETINJE
    i narod SRPSKI u sutrasnjoj drzavi kosovo,neko cuvati od siptarskih hordi do kraja vremena.Stidi se dupeta kada obraza nemas.

    Одговори
    • Spase Uzelac
      Spase Uzelac says:

      E , moj Dacete, znam te, GRESNICE!, Jesi neki: dodjes do „ku“, a rac ti za ledjima- sastanuli se ovo dvoje, nastrada ti „su“( na „s“ kvacica) pak ti bilo milo il’ nemilo; tebi il’ meni, nebitno, bar neki t u r, a o v i m a sto ni g u z i c e nemaju kako bar
      „Ku“, a kamoli jos, uz ovog, trotackni ti rac
      Tuzno sto, povodom ovih sto ih ni ku nece, sve ovo u kontekstu Kosova!
      I nece nas biti! Svi smo mi Lazareva Vecera- pozderali Kletvu i stali p r o k l e t s t v o m, !Bog nam ni k a m e nj a neda, a da se na sebe b a c i m o; On zna da se nema nasta baciti..

      Одговори
  4. Д. З.
    Д. З. says:

    АКО НЕШТО НЕКО МОРА, МОЖЕ И У ПРОПАСТ ДА ОДСРЉА ДРЖАВУ И НАРОД. Каже наш министар Ивица дачић: „На тај однос више не тера сама политика, чак ни тамо где она заиста постоји, него свест да смо генерација која, због будућих генерација, косовски чвор мора да реши.“
    Откуд то да је баш ова „генерација“ Богом дана да реши „косовски чвор“!? Тај „чвор“ је много тешко решити, па га нећемо решити ако помислимо да смо ми данас толико паметни, па да га баш ова генерација мора решити. Нико ништа не мора, осим да погине или умре. А ако нешто „мора“, може у пропаст да срља.

    Одговори
  5. Д. З.
    Д. З. says:

    Пазити се да не „решимо“ нешто што мислимо да „морамо“ да решимо баш данас тако да више никада нико наш не може поправити.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *