Душан Буковић: Последице Берлинског конгреса и Лондонског уговора и на садашњу Србију

Поделите:

Овог лета навршиће се 139. година од историског Берлинског конгреса, којег су одржале велике силе србофобичних европских и турских империјалиста од 13. јуна до 13 јула 1878. Овај Конгрес је успоставио „половично независне“ државе Србију, Црну Гору, Бугарску и Румунију. Свуда се поред Турака увукла Аустрија, која је постала посредник и потписних извесних уговора између тих нових „независних“ држава и дотадашњих окупатора и тиранина њихових земаља и обеспртављених и потлачених народа.
Имајући у виду да су се Бенџамин Дизраели – Бекoнсфилд, Ото Бизмарк и Џула Андраши, као представници западно-европских империјалиста посебно истицали у подржавању Османског империјализма. Упрегли су Аустрију да им буде претходница продора према Истоку.

У овом контексту цитирали бисмо маџарског масона кнеза Андрашија (Count Gyula Andrassy). Он је излазећи пред јавност после Берлинског конгреса у Пештанском сабору 1878. године дословно рекао: „Окупацијом је Босне и Херцеговине ударен клин у експанизвност панславизма; стануто је змији ногом за врат, која би иначе могла бити опасна за Аустро-Угарску монархију…“ (Види: Редакциони Одбор, Споменица Босанско-Херцеговачког устанка 1875-1925, Београд, 1925, стр. 41; Jasper Ridley, The freemasons – A history of the world’s most powerful secret society, New York, 2011, стр. 215/216).

Други значајан датум србофобичних западно-европских империјалиста-тријалиста и антихриста био је Лондонски уговор о миру 30/5 1913, који је потписан у Лондону између малих балканских држава и Турске империје. Други члан поменутог уговора гласи: „Султан уступа њиховим величанствима Савезничким Суверенима све територије своје Империје на европском континенту, изузев Албаније“.

У члану Трећем стоји: „Султан и њихова величанства Савезнички Суверени објављују да они препуштају Њ . В. Императору Немачке, Њ. В. Цару Аустрије и Краљу Маџарске, претседнику Републике Француске, Њ. В. Краљу Велике Британије и Ирске и Императору Индије, и Њ.В. Цару свих Руса проблем повлачењу граница Албаније и свих питања у вези са Албаније“.

Иначе, с друге стране о Лондонском уговору о миру 1913. године, проф. Станоје Станојевић, каже: „ЛОНДОНСКИ УГОВОР О МИРУ 30/5 1913, између Србије, Бугарске, Грчке, Црне Горе с једне и Турске с друге стране. – Турска је по Л. У. уступила савезницима све своје територије на европском копну западно од линије Кнос-Мидија, са изузетком Албаније (2). Турска и савезници оставили су великим силама бригу, да уреде делимитацију граница Албаније и сва остала питања, која се тичу Албаније (3). Турска је уступила савезницима острво Крит (4). Турска и савезници поверили су Великим Силама, да одлуче о судбини свих турских острва Јегејског Мора, сем Крита и полуострва Атоса (5). Турска и севезници споразумели су се, да оставе уређење финансијских питања, која потичу из завршеног ратног стања и горе споменутих територијалних уступака, међународној комисији сазваној у Париз, у коју су делегирали своје представнике (6). Питања ратних заробљеника, јурисдикције, народности и трговине остављена су да се уреде специјалним конвенцијама (7) В-љ П“. (Види: Проф. Ст. Станојевић. Народна енциклопедија СХС, Књ. друга, И-М, Загреб, 1928, стр. 594).

Чињеница је, да је и Тајним Лондонским уговором од 26. априла 1915. године Италија обезбедила свој империјалистички интерес на Балкану и „пуни суверенитет над Валоном“.

Члан 7 гласи: „Италија је дужна да представља државу Албанију у погледу њених односа са страним силама“.

Такође у том контексту треба сагледати клицу међусобних сукоба на Балкану, коју су посејали западно-европски империјалисти-тријалисти, антихристи, езотеристи, идолатристи, ритуалисти, окултисти-магисти преко својих филијала, структура и ћелија међу Србима и осталим балканским народима.

Такође, имајући у виду да јe њихов србофобични пројекат био и остао да важи и данас, да Србе треба окупирати, сломити, разбити, раслојити, таманити и генетички ослабити и не дозволити им ослобођење и уједињење.

 

Душан Буковић

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *