Држе ли Албанци Србију на нишану?

Поделите:

Албанци на овом простору имају 160.000 људи који су увек спремни и под оружјем, и који су у четири дивизије распоређени на Косову, у Македонији, на северу Грчке и Црне Горе. Уколико са Запада од својих ментора добију команду за напад — напашће, оцењује за Спутњик Милан Мијалковски, универзитетски професор безбедности.

Албанци у Македонији нису одустали од „тиранске платформе“, а као и 2001. године, када су после сукоба са македонским властима успели да добију Охридски споразум, сада намеравају да истим ударцем убију две муве: да изазову немире у Србији, јер Приштина не жели да се у Србији поведе дијалог о Косову пошто би у том случају Запад могао и да прихвати неке опције које би званични Београд ставио на сто, и да са друге стране приморају Македонију да, како би избегла грађански рат, прихвати услове Албанаца. То би, у кратким цртама, био повод да Албанци покушају да изазову нове немире у овом региону, о чему ових дана пишу српски медији.

Универзитетски професор безбедности у пензији Милан Мијалковски каже да им капацитета за тако нешто не мањка, и подсећа да Албанци на овом простору имају 160.000 људи који су увек спремни и под оружјем, и који су у четири дивизије распоређени на Косову, у Македонији, на северу Грчке и Црне Горе.

„Уколико са Запада од својих ментора добију команду за напад — напашће“, убеђен је наш саговорник.

С друге стране, политички аналитичар Бранко Ђорђевски из Македоније више верује да је све ствар политичког контекста. Он подсећа да су се албански премијер Еди Рама и македонски Зоран Заев недавно срели током самита у Трсту, те да је Рама „пријатељски“ подсетио Заева да су Албанци у Македонији конститутивни народ и да им као таквима треба омогућити да реализују своја права. Другим речима, Рама је између редова јасно ставио до знања да очекује реализацију „тиранске платформе“.

„С друге стране, у Србији се говори о јавној расправи о Косову, појављују се многи сценарији, од поделе па надаље. Албанци увек и у свему виде могућност да на неки начин истерају оно што су зацртали. Иако дубоко верујем да неће доћи до инцидената, исто тако верујем да причом о могућим инцидентима желе да посеју страх како би остварили своје циљеве“, уверен је Ђорђевски.

Професор Мијалковски подсећа да је Србија ове године са више места добила претње које се односе на њену територију.

„Најпре из Тиране, па са Косова стигла је претња да ће Албанци доћи до Ниша, а не заборавимо ни изјаве које су стизале са југа Србије. Могуће је да јесте све политички притисак, али треба бити на опрезу. Можда неће доћи до неког већег напада, или нечега што би запалило Балкан, али ја се не бих изненадио да се деси неки терористички акт“, каже наш саговорник, уз коментар да је убеђен да су наше антитерористичке службе спремне и вероватно упућене у све могућности које су пред нама.

Ђођевски подсећа и да увек треба имати у виду да постоје два лица албанске политике — она којом званично позивају на мир и добросуседске односе, и она унутрашња, коју воде далеко од очију јавности унутар свог националног тела у региону. Ђорђевски мисли и да би овакве најаве могле да буду последица тога да је Србија тражила изручење Исмаила Морине, који је управљао дроном са заставом „велике Албаније“ на утакмици у Београду, а који је по потерници Београда ухапшен у Хрватској. Он подсећа да је овакве претње биле и када је ухапшен по српској потерници у Француској Рамуш Харадинај.

У сваком случају, оба саговорника тврде да не треба занемарити да су пре неколико дана у македонском селу Блаце надомак границе са Косметом пронађена два ракетна бацача М57. Седам ручних бомби, пет детонатора за ручне бомбе, митраљез са пригушивачем за пламен (7,62 мм), аутоматска пушка АК истог калибра, три празна шаржера за аутоматску пушку и три вреће са 2.141 метака калибра 7,62 милиметра. Ову вест је потврдило и македонско Министарство унутрашњих послова. Иначе, поменуто место налази се само 25 километара северно од Скопља, а већински је насељено албанским становништвом.

Спутњик

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *