„Испарило“ језеро Русанда

Поделите:

Пресушио слани драгуљ природе у банатском селу недалеко од Зрењанина. Угрожени људи, воћњаци, птице и лековито блато.
НЕМАР и небрига довели су до исушења Русанде у банатском селу Меленцима, надомак Зрењанина, највећег сланог језера у Србији.
Због ове праве еколошке катастрофе угрожени су становници села, воћњаци и виногради, око 200 врста птица које настањују околину, од којих су неке заштићене. Посебна опасност прети пелоиду – лековитом блату које се налази у језеру. Њега Специјална болница за рехабилитацију и бања „Русанда“ пуна два и по века користи у лечењу пацијената. Сада када је језеро пресушило, пелоид не може да се вади, а сунце које немилосрдно пржи умањује његову количину и квалитет. Уз то, слана прашина трује житеље Меленаца.

До исушивања појединих делова Русанде, понекад и целог језера, долазило је у сушним периодима и ранијих година. На то утиче поремећај нивоа поџемних вода изазван изградњом хидросистема Дунав – Тиса – Дунав. Тада се подлога – житки муљ – по површини претвара у типичну „слану пустињу“. Услед дејства честих и јаких ветрова, карактеристичних за ово подручје, долази до раздвајања слане прашине из исушеног језера. Прашина изазива сушење биљног света на ширем језерском подручју, а осим тога исушивање смањује лековитост пелоида.

Све ово се, нажалост, дешава и овог лета, мада је почетком 2000. Јавно предузеће „Воде Војводине“ спровело детаљна хидрогеолошка истраживања ради обезбеђења водом овог јединственог природног драгуља у срцу Баната. Осам година касније, Покрајинска влада је обезбедила шест милиона динара за пројекат оживљавања Русанде. Најављено је копање неколико бунара који ће спречити исушивање језера у екстремним климатских приликама. Веровало се да је преостала „суза“ некадашњег Панонског мора у Меленцима тада трајно заштићена, али најновија дешавања то демантују.

– Да, успешно смо реализовали пројекат 2008. и ископали бунаре. Не знам шта је с њима и да ли су у функцији – каже за „Новости“ Ика Миливојев, у то време председник савета МЗ Меленци, данас радник на одржавању парка који окружује болницу и бању „Русанда“.
Парк и језеро су у саставу Парка природе „Русанда“, који заузима скоро 1.200 хектара и под заштитом је државе. Овим подручјем неформално управља болница која се све до прошле године грчевито се борила да добије статус званичног управљача. Пресудио је Завод за заштиту природе, који је предност дао новооснованој установи „Резервати природе“ из Зрењанина. Поводом исушивања језера, небриге и неодржавања парка природе, у болници окривљују „Резервате природе“.

– Зашто га не одржавају, а добијају средства за то и имају раднике? Зашто не долазе у Меленце, да ли је некоме у интересу да се „Русанда“ руинира и уништи – пита др Зорица Ћулибрк, в. д. директора болнице и бање у Меленцима.

За детаље о пројекту бивше власти и копању бунара који су требали да спасу језеро, Зорица Ћулибрк упућује на ЈКП „Водовод и канализација“ из Зрењанина, којем је био поверен посао. Тврди и да исушивање језера није еколошка катастрофа и да неће оставити последице на пелоид, као и да је болница на време обезбедила довољне количине блата за несметан рад. Пацијенти, категорична је, неће трпети због ситуације која је овог лета задесила Русанду.
Веселин Фрајић, председник савета МЗ Меленци, међутим, страхује од еколошке катастрофе и оправдава негодовање суграђана због исушивања језера. Истовремено, Стеван Ћорокало, из ЈУ „Резервати природе“, за „Новости“ објашњава да се болница и бања обраћају на погрешну адресу.
– Треба видети имају ли у „Русанди“ планове и програме заштите парка природе, који формално још припада њима. Тачно је да ми треба да постанемо управљачи, али одлуку о томе тек треба да донесе Скупштина АПВ – каже Ћорокало.

ГРОЖЂЕ МИРИШЕ НА БЛАТО

ЗАБРИНУТИ су меленачки воћари и виноградари, који имају засаде на брежуљцима око језера. Скоро цело лето слана прашина пада на лишће и уништава биљке.

– Лоза се масовно суши. Род ће бити преполовљен, а грожђе које је остало мирише на блато – каже Душан Адамов, председник удружења виноградара и воћара „Пескара“ у Меленцима, док сеоски еколози упозоравају да је због исушивања Русанде угрожен орнитолошки свет.

На испуцалом пелоиду, који више подећа на Месечеву кору, могу се видети мртве птице.

СЛАНИЈЕ ОД МОРА!

ЈЕЗЕРО Русанда напуштени је меандар Тисе. Површина му је око 4 км, а воду, чија је ширина 200-600 м, а дубина 0,5-1,5 м, одликује висок салинитет – 60 одсто, што је чини сланијом од мора! Дно језера покривен је природним лековитим блатом које се, после анализе и указа Царске академије из Беча, још од 1867. користи у терапијске сврхе код обољења коштано-зглобних система, дегенеративног реуматизма, кожних и гинеколошких обољења.

Вечерње Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *