Миша Матић: Застарелост шпекулација

Поделите:

Штампа и друштвене мреже ових дана преплављени су текстовима у вези судске застарелости предмета везаног за вршњачко насиље над четранестогодишњим  Алексом Јанковићем из Ниша, који је после вишеструке тортуре, која није престајала, починио самоубиство.

У претходних шест година o овој теми се  говорило у медијима, штампа је често објављивала исповест родитеља малолетне жртве, помињана имена оних који су практично одбили да га заштите, али и оних који су насиље над Алексом директно извршили. Четири владе ( Влада Мирка Цветковића, Влада Ивице Дачића и две Владе Александра Вучића, не убројах Владу Ане Брнабић, мада је за њеног мандата наступила застарелост ) су се измениле, четири гарнитуре министарства просвете ( министри Жарко Обрадовић, Томислав Јовановић, Срђан Вербић и Младен Шарчевић ), три министра правде ( Снежана маловић, Никола Селаковић и Ана Кубуровић ) и два министра полиције ( Ивица Дачић и Небојша Стефановић ), упркос јавним апелима, успели су да обесмисле жртву малог Алексе, а после његове смрти и покушаје родитеља и јавности да кривце стигне заслужена казна. И сад ником – ништа.

Није ово једни случај у новијој српској историји да се допуштањем застаревања од стране извршне власти виновници практично аболирају од кривице, па и од вођења судског поступка за дела која су извесно учинили. Када се помене застарелост као метод државне власти у одбрани себи блиских људи, другосрбијанци ће се најпре сетити тзв „случаја владике Пахомија“, међутим ту је ствар нешто другачија. Наиме, против владике Врањског се те 2002. водио судски процес, а оптужница је садржала 4 тачке. За две је наступила застарелост, а по друге две је суђено владици Пахомију, али тужилац није доказао да је оптужени владика учинио дела која су му се стављала на терет. Оба случаја, иако потпуно различита, повезује то што на властима остаје сумња учешћа у изигравању правде и огроман простор за многе шпекулације, којима је срска јавност итекако склона.

У задњих годину дана или неки дан више, склоност ка шпекулисању привукао је случај, којим се јавност јако кратко бавила, иако су вести обиловале опречним и невероватним информацијама о тргагичним догађајима. Слободан Танасковић, чувар објекта срушеног у Савамали, у Херцеговачкој улици у Београду у ноћи између 24. и 25. априла прошле године умире у својој 58. години непуних месец дана од када су га непозната лица везала за радијатор, отела му телефон и малтретирала док нису порушили објекте предузећа Искра у Херцеговачкој улици. После инкриминисаног догађаја јавило се неколико сведока оштећених у први мах, али је једино Танасковић дао изјаву за медије више пута и увек јавно без икаквог скривања идентитета. Јасно се могло видети његово лице и чути оно што он изговара. Остала неколицина оштећених је скрила свој идентитет и само по једном се огласила у јавности. Вест о смрти Танасковића објављена у већини писаних и електронских медија. Осим изјаве министра Златибора Лончара, који је захтевао да му се на увид достави документација везана за лечење Танасковића на ВМА, након чега је наступила његова смрт, коју су пренели готово сви медији. У неколико медија, појављују се изјаве власника предузећа Искра и власника агенције Кугуар, која обезбеђује објекте овог предузећа. Изјаве ове двојице људи, који несумљиво морају имати исправне информације о догађајима везаним и за Савамалу и за самог Танасковића, читаоца доводе до потпуне збуњености. Сви медији Танасковића називају „чуварем објекта у Херцеговачкој улици“, а Политика у свом тексту „Преминуо чувар порушених објеката у Савамали“ од 25. 05. 2016. који иницијалима потписују три аутора, извештавају да је Танасковић умро на оделењу гастроентрологије ВМА и најављују обдукцију његовог тела, која треба да буде обављена у овој установи. У наставку овог чланка Политика преноси речи власника „Искре“ Душана Миљевића: „Танасковића су пре месец дана насилници са фантомкама затекли у једном од објеката предузећа „Искра”, чијих су више од 1.000 квадрата рушитељи сравнили за земљом. Душан Миљевић, власник ове фирме, каже да Танасковића није лично познавао, њега је ангажовала агенција за обезбеђење са којом „Искра” има уговор.“Истог дана телевизија Н1 уз вест о смрти Танасковића, такође преноси изјаву Миљевића: Након спекулација у медијима о ангажовању преминулог чувара, директор Искре Владимир Миљевић је у телефонском разговору за Н1 потврдио да је Слободан Танасковић био ангажован као чувар на срушеном објекту. „Јесте, Слободан Танасковић је те ноћи дежурао на објекту и поводом тога смо и у полицији давали изјаве. Неки проблеми који су могли да настану, настали су после тог догађаја који га је доста узнемирио“, рекао је Миљевић. Чудно је да Миљевић зна да је Танасковића, кога лично не познаје, догађај лично узнемирио!? После Миљевићеве изјаве, Политика нам доноси и изјаву власника агенције Кугуар, која је обезбеђивала објекте Искре. Златко Стевановић за Политику тврди да Танасковић никад није био запослен и ангажован у његовој агенцији, али да је као бескућник боравио у просторијама Искре!? „Слободан је некада боравио на „Ластином” перону и неколико пута смо га затицали у кругу „Искре”. У почетку му нисмо дозвољавали да буде на простору који смо надзирали, међутим, када смо схватили да је реч о изузетно педантном и пристојном човеку, дозволили смо му да спава у једној од „Искриних” просторија. Иако никада није био наш радник, повремено је, у знак захвалности, обилазио круг и помагао нашем чувару из ноћне смене – тврди Стевановић и додаје да су му радници „Кугуара” доносили храну и одело, а да му је он поклонио и телефон, како би га подстакао да се укључи у нормалан живот.“  У вести о боравку на ВМА и смрти Танасковића, готово сви медији преносе да су га у ту установу, у прединфарктнпм стању, довеле његове колеге. Поставља се питање: Које колеге и из које фирме? Власник Искре га не познаје, а власник агенције Кугуар каже да га није пословно ангажовао. Ко су колеге које довозе Слободана Танасковића у болницу, где после неколико дана умире? На вест о смрти јединог сведока рушења објеката у Савамали, на блогу Б92 огласио се и повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић. Он у свом тексту између осталог каже:  „Последњи извештај који смо добили од његовог колеге из агенције који га је посетио јесте да су том јадном човеку на ВМА, због психичких проблема, везане и руке и ноге“. Опет помињање колега, али не и његов идентитет и фирма у којој је запослен. Још једна информација недостаје у свим медијима: ког дана је Слободан Танасковић примљен на лечење на ВМА? Листом сви медији користе термин „пре неколико дана“. У наредним данима новине, телевизије и интернет портали јављају да није постојало грешака у лечењу Слободана Танасковића, да је министар који је тражио документацију изјавио да „преминулом чувару ништа нажао није учињено“. Извештај са обдукције која је обављена на ВМА, дакле установи која га је лечила и на којој је умро, није нигде објављен, а Родољуб Шабић, преко блога, извештава да је Танасковић умро од последице везаних црева. Ако је та дијагноза тачна, опет се јавља потреба за шпекулацијом, јер пацијент се на ВМА налазио „неколико дана“, доведен је због прединфарктног стања, дакле кардиолошких проблема, а након тога премештен је на гастроентрологију где умире од болести која се лечи у пероду од 12 до 24 сата!? И све то за „неколко дана“.

Невероватно, под условом да је вероватна смрт од везаних црева у болничким условима. Још невероватније је да тема рушења у Савамали и даље актуелна у медијима, новинари другосрбијанских медија траже одговор од власти на питање ко је рушио, новинари блиски властима подржавају тезу власти да су у питању бесправни објекти који су били ругло града, а правосуђе које се бави предметом рушења пребацује надлежност са суда на суд…. док изјаве јединог сведока неће моћи да се потврде ни на једном евентуалном рочишту. Рок застарелости за бесправно рушење постоји, као и рок застарелости за погрешно лечење, ако је лечења уопште и било. За објекте смо и без истраге обавештени да су их срушили комплетни идиоти, а истрага поводом смрти Слободана Танасковића, чувара или бескућника, али извесно, јединог храброг човека, сведока о рушењу,  никад није покренута. Можда и тај предмет једном застари.

Миша Матић

ВИДОВДАН

Поделите:
1 reply
  1. Жикс Високи
    Жикс Високи says:

    Дакле, застарело! Застари налог за издржавање казне (робије) за кримосе јер нико не зна где су. Застари случај овог дечкића кога су хулигани директно одвели у смрт. Све може да застари ал’ неки имагинарни рачун за Инфостан – јок!

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *