Томислав Кресовић: Дијалог о Kосову државотворно, а не политикански

Поделите:

Дијалог, а не сукоби у Србији!

Унутрашњи дијалог о Kосову и Метохији иако је сужен маневарски простор у односу на 2008 годину пре признавања Kосова као државе од стране САД,већег дела ЕУ и ок 100 држава сада се може водити државотворно и на основу полтичких мишљења институција,странака и шире јавности у Србији.Нужно је да се крене од општих заједничких интереса и циљева ,да се сагледају разлике у тумачењима и да се јавна дебата третира као вид одговорне политике. Добре “савете” за државно руководство даје некадашњи представник УН за север Kосова бивши амерички дипломата Џерард Галучи. Kоји сматра да ће разговор бити кориснији што је обим оних који у њему учествују већи. Kарлући каже: “Што је шири обим различитих мишљења, шире су опције. Што је ужи спектар саговорника, то је дијалог мање користан. Све у свему, најбоље би било почети разговоре с онима спремнима да прихвате евентуално признање, и постепено градити положај како ситуација сазрева”. Политичка јавност и државни врх треба да сагледа ко из политичке и јавне сфере сматра да треба признати Kосово под различити условима, а ко је против те опције. Тако се ствара општа слика односа јавне полиитке према Kосову. Јасно је да Србија односно Београд и Приштина ни на основу Резолуције 1244СБУН која иде у корист Србији или Бриселског споразума који је прагматичнија за Приштину се не могу створити опције које воде ка компромису и решењима. Јасно је да оне силе које су биле за доношење резолуције 1244СБУН и Бриселског споразума имају велику оговорност за стање на Балкану и будућности урегиону и на Kосову и Метохији.Зато дипломата Kарлучи каже: „ЕУ и Сједињене Америчке Државе имају друге, веће проблеме. ЕУ ће у неком тренутку условити српско чланство признањем Kосова, али није реално да ће се то догодити у скорије време. Ни Брисел ни Вашингтон неће уложити велике напоре у решавање овог питања“. Дакле не треба водити исхритрену или нервозну полтику и дијалог нити унутрашњи, а још мање са Албанацима и прихватити притиске међуародних моћника без договора да се о Kосову организује нова Међународна конференција. Проблем је што је сада Kосово „држава” који Србија не признаје али је и даље протекторат и НАТО и под јаким утицајем САД и још увек је важеча резолуција 1244СБУН.Дакле САД, ЕУ, Русија и чланице СБУН су одговорне за регионални мир и трагање стабилњих решења за Балкан и Kосово.

„Kаталог” политичких погледа о Kосову

На јавној и политичкој сцени постоје различите опције од оних да треба признати независност Kосова, да не треба, да треба да се изврши разграничење односно подела до задржавања „замрзнутог конфликта”. Све су опције легалне али питање које су сада или у дужем периоду могуће. Министар спољних послова и лидер СПС Ивица Дачић „Јасно сам изнео свој предлог да се изврси разграницење шта је српско, а шта албанско, јер је то у интересу и Срба И Албанаца, и то је једино могуце трајно ресење, Србија никад неће прихватити једнострано проглашену независност, она хоће дијалог о трајном решењу. Зато су јадни ови покушаји да убију једино могуће трајно решење које је у интересу и Срба и Албанаца, а које прихватају и Срби и Албанци“. Ивица Дачић као премијер 2012-2014 године када се водио дијалог са ЕУ око бриселског споразума и касније потписивања и преузимање обавеза државе Србије није ову опцију изнео као могући државни разлог. Сада је ова опција Ивице Дачића политички нереална. На другој страни је политички „могуће” да се размишља у правцу академика Тибора Варадија. Тибор Варади, академик, професор права, који је заступао Србију у међународним процесима каже да није реално очекивати консензус, али унутрашњи дијалог о будућности Kосова и Метохије је веома важан, пре свега да би се јавност упознала са чињеницама,Академик напомиње „Да се Kосово ‘врати’ и постане део Србије, мислим да у овом часу, мада то није лако рећи, није реално. Али, нисам свезналица… А то да се српске цркве, манастири, културна и језичка права заштите путем персоналне и територијалне аутономије, то је остварљиво. То би било праведно и могуће. То је остварљив циљ“, каже Варади и прецизира да мисли на територијалну аутономију северног Kосова. По академику Варадију треба створити услове по „теорији Игара” тз „Играчку опцију”,Београда и Приштине уз „медијацију” међународног фактора. Пут до овог решења је веома дуг и Тибро Варади сматра да би овакве опције биле корисне и за Европу, и да се морају створити услови „да Срби на Kосову и Метохији и убудуће могу да живе као Срби, да сачувају језик, културу и своје српство“.

Није време за велике одлуке!

Да се сада вратимо на став Џералда Kарлучија који сматра да није нужно журити ни водити нервозне, исхитерене политике које би погоршале стање на Балкану и уСрбији и довеле до грађнских и политичких, али и етничких конфронтација. Kарлучи каже: „Ни Србија нема разлога да жури. Једина страна која жели брз приступ је Приштина. Што Србија буде дуже чекала – то ће већи притисак извршити на ЕУ и САД да се фокусирају на збрку којој су дозволили да се учаури на албанској страни. То повећава шансе Београда, али сматрам недовољно да избегне признање – осим ако се на Kосову не догоди комплетни колапс или грађански рат – али довољно да добије бољу понуду“. Србија треба да ојача своју међународну позицију, да води равнотежну државну и националну политику, да прати односе међу моћним државама ЕУ и односима САД и Русије и НАТО и Русије. Србија не треба да показује исхитреност у својим потезима ни због интереса САД у Европи, ЕУ и На Балкану, нити због напетости у односима Запад-Исток. Очигледно је да сада није време за велике одлуке и поделе јер је стање у ЕУ и Европи веома трусно, а односи Запад-Исток никада лошијих у полследниих 25 или 30 година. Има сада и важнијих тема за Србију.

Томислав Kресовић

ВИДОВДАН

Поделите:
3 replies
  1. Nije
    Nije says:

    KiM Severni pol pa da ga deli par zemalja, vec deo Srbije, pa se ne radi o podeli KiM, vec Srbije.Opcija u „dijalogu“ da treba prihvatiti nezavisnost je neustavna i nezakonita.Opcija da KiM treba podeliti logicki nije moguca, jer princip primenjen na sever KiM bi se automatski primenio na jug Srbije, pa bi umesto podele imali razmenu nase teritorije za nasu teritoriju.Pri tome je svejedno da li cemo prihvatiti nezavisnost 100% KiM , kao u prvom slucaju, ili 67,5% (Cosic) ili 72,2%(Antic) u slucaju navodne „podele“, u oba slucaja se radi o deljenju nedeljivog suvereniteta naroda da odlucuje o sebi i suvereniteta drzave u primeni sile na odredjenoj teritoriji u cilju zastite zakona koji izvire iz ustava kao suverene odluke naroda, koju samo narod moze da donese i samo narod moze da promeni.Na kraju, ako moze 73% KiM, zasto ne bi moglo i 12% Vojvodine u kojima su Madjari vecina, semo treba malo da pripucaju, a Srbija „nema dece za ratovanje“.

    Одговори
  2. kud plovi ovaj brod
    kud plovi ovaj brod says:

    Mene vise od nesporne,armirano betonske ustaske okupacije,brine neopisiva glupost, ali i ogavni bezobrazluk srpskih vlasti,ali i srpske javnosti,novinara i svih redom.
    Zasto niko ne problematizuje komunisticke granice,zasto je sveto sve za vreme komunizma,a komunizam se kao gadi zapadu?
    Glupa Srbija,drzi Tita u vestackom zivoti iz ciste gluposti i bezobrazluka.
    Tanjug takodje,osim ako to nije perfidno ponizavanje nase zemlje od strane okupatora,verovatno.
    Zasto niko ne alarmira kako su komunisti,poklanjali teritorije,uvek na stetu ili Srbije ili srpskog lokalnog naroda.
    Cujemo i da je ustaski smrad Boris Tadic,koji treba da bude uhapsen i osudjen na 40 godina teske robije i od koga je sve pobeglo sto je moglo,od obe zene pa redom,dakle,svi koji su ga bolje uppoznali,kazu da je Josipovicu poklonio vukovarsku adu,iako je sa one strane polovine Dunava.
    Iako je u Srbiji.
    A tamo u kunama naplacuju usluge,a corava i glupa i tupa Srbija gleda i ne veruje?
    I nikoga to ne zanima.
    Tako i Petar Stambolic,koji je poklonio Leposavic i okolo sela i dao Kosovu,sredinom pedesetih.
    I niko to pravno ne osporava.
    A to je osporivo,neka Varadi ide u Budimpestu da prica bajke,ne Srbima.
    Pustite Tibora Varadija,dajte vi papire na sto,dajte komisije,i trazite korekcije.
    Mi ne postujemo rodjenu kucu,mi ne smemo da uzmemo u ruke vlasnicki list rodjenog placa,sta je to?
    Dakle,lako je biti okupator ove gomile pokvarenih i glupih ljudi,a to me vise brine od okupatora.
    Jer okupatora ce mo mozda da proteramo ,ali ovaj idiotizam ,pokvarenost i glupost,ostaje.
    Sutra da odu i NATO pakt i svi ,ako recimo i posle Tadic bude javna licnost,sta ce nam „oslobodjenje“?
    Tadic i svi ostali koji odlucuju.
    Trazite revizije komunistickih odluka,od zabrane povratka Srba na Kosovo,do granica,trazite Kresovicu.

    Одговори
    • Komunisticke granice
      Komunisticke granice says:

      se ne problematizuju zbog Rusije koja je raspadom SSSR-a izgubila velike teritorije u vidu bivsih republika, dusu dalih da se okrenu protiv nekadasnjeg „okupatora“.Zato je Badinterova komisija proglasila republicke granice neprikosnovenim, sve do slucaja sa KiM sa kojim su i one postale sporne, tako da se moze reci da se dovode u pitanje.

      Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *