Александра Ђуран: Лала у Банату и човек и цвет

Поделите:

Како је један број житеља Војводине добио етноним по којем је постао препознатљив? Надимку кумовали Турци, а можда и царица Марија Терезија

ЛАЛА је свуда цвет, а само у Банату – и цвет и човек. Одвајкада су Банаћани – Лале, а зашто је то тако, тешко је објаснити. Лала је реч турског порекла и значи домаћин, газда. Постоји много записа, али и прича и легенди о томе зашто су Лале – баш лале.

– Једна од њих потиче из времена када су Турци били на овим просторима, од средине 16. до првих деценија 18. века. Обилазећи газдачке куће, а не знајући имена власника, све су звали Лало. Тако су Банаћани остали Лале – каже нам Славица Гајић, етнолог Народног музеја у Кикинди.

Негде на том трагу је и закључак Драгоја Кујовића, аутора многобројних етнографских записа. Кујовић је, детаљно истражујући порекло популарног етнонима, стигао до архива у Истанбулу, на основу којих је закључио да надимак Лала потиче од турског паше Лале Мустафе, који је 1558. загосподарио Темишварским елајетом, дакле, целим Банатом. Остао је Лала Мустафа-паша дубоко урезан у свести православног народа по много чему добром, пре свега по дозволи за слободно исповедање вере, па је као такав остао у колективном сећању Банаћана. Зато су банатски Срби најважније укућане, најчешће главу породице, истиче Кујовић, почели називати Лала. Надимак се брзо проширио и постао назив за све Србе, Банаћане.

Остала је у сећању и прича да су Мађари и Немци, када су долазили у Банат, донели са собом мотив цвета лале, а да су наши људи, опет, одлазили као шегрти у Европу и када су се враћали, као сувенире, доносили су лале. Професор у пензији Драгољуб Бадрљица, иначе Мокринчанин, добро упућен у историју Баната, истиче да бољи зналци од њега кажу да су Лале наши преци који су као војници у Хабзбуршкој монархији под вођством Марије Терезије оставили трагове борећи се за монархију, али и за своје повластице и привилегије. У жељи да им се одужи, царица је организовала смотру, на којој су били Сремци и Бачвани, а Банаћани нису успели да стигну на време. Када је додела ордења била при крају, пристигли су и они. Захваљујући тој околности, они бржи добили су ордене, а спорији само мараме са извезеним лалама… Али Банаћани се нису много једили, у шали су коментарисали како су други добили “гвожђурију”, а они “златне мараме”…

– Један наш Лала, писац и истаживач Кристијан Нађ, у књизи “Земља од блата, крви, зноја и снова” описао је баш тај догађај. Он каже да је Марија Терезија, да би се одужила за херојство, Банаћанима на крају дала највећи орден, од злата извезену мараму са украсима у облику лале. Тако је лала постала симбол достојанства – закључује Бадрљица.

Када је реч о етнолошком аспекту, Вера Милутиновић, један од првих кустоса, етнолога, у Музеју Војводине, у књизи “Орнаментисани сандуци у Војводини” пише како је на дозидницама, украсним тањирима, миљеима, чаршавима, прекривачима, увек био присутан овај цвет.

– Сачуван је велики број предмета, покућства, намештаја, делова народне ношње, на којима је мотив лале. Од намештаја, то су сандуци за девојачку спрему украшени цветовима лале. Лала је својевремено била вредан и скупоцен цвет. Краљица Марија Терезија највише је волела овај цвет и носила га је на златном ланцу у виду привеска. Тако су и Банаћани желели да га имају на деловима свог намештаја, да и на тај начин ставе до знања да је нешто скупоцено и вредно. У Народном музеју имамо један сто, или астал из Мокрина, из 1846. године, на коме су у сва четири угла намалане лале – истакла је Славица Гајић.

ОТКУД СОСА, ОСТАЛО ЗАГОНЕТКА

С ДРУГЕ стране, супруга Лалина је Соса, али само под условом да долази из староседелачке породице. То је уједно и Српкиња из Баната, али порекло тог надимка није познато.

ДЕТАЉИ НА НОШЊИ

СВОЈЕВРЕМЕНО је на мушкој одећи, а данас на народној ношњи, вез у облику лале био обавезан детаљ изнад џепа. С друге стране, на женској ношњи је везено класје жита.

ЛАЛАЊЕ

ЗА Лале кажу да су дебели, троми и ниски људи, што је повезано са равницом и спорошћу. Банаћани су одувек били љубазни и гостопримљиви. Лалање уз отегнут говор карактеристично је за ово поднебље.

Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *