„Дубока држава“ упоређује Трампа са Хитлером, а то има везе и са Стаљином и Наполеоном

Поделите:

    У АМЕРИЦИ се захуктава кампања која Трампа, на бруталан начин, упоређује са Хитлером.

        Занимљиво је да то чине медији и људи који сваког живог терају да се окане прошлости, да гледа у будућност, а историју познају из холивудских филмова о др Индијани Џонсу Јуниору.

        Сад им и демократија не ваља, па подсећају да је Хитлер на власт дошао путем избора. Са изборима је било све уреду док се, по узору на Калигулу, на власт доводила ергела – парадни коњ Бил, магарац Буш Јуниор и побеснела кобила у покушају Хилари.

        Из неког разлога тог данашњег Калигулу неки зову „дубока држава“, што се асоцира са „дубоким грлом“ – инсајдером, који је одавао информације о Никсону у афери Вотергејт и на познати „уметнички“ филм (мисли се на грло) и Билове несташлуке.

        Зато је прикладнији стари добри појам плутократије али је незгода што га је користио и Хитлер.

        Шта је ту је, па нека буде и „дубока држава“.

        Осим индивидуалног уметничког или естетског дојма (о чему се не да расправљати) победа Трампа на изборима је једина сличност са Хитлером.

        Трамп је изолациониста (протекциониста), овај други био је експанзиониста, играо се са глобусом (гледај Чарлија Чаплина и „Великог диктатора“).

        Хитлер је хтео да влада светом, Трамп тврди да неће да буде светски полицајац и да руши државе зарад демократије.

„Велики диктатор“

        Доналд се обраћа бирачима, Адолф је апеловао на масу у најгорем агитаторском маниру. Разлика је много, а натегнута сличност може да се нађе и између крокодила и зеленог папагаја.

        Ови, што су изгубили на изборима, хоће да задрже власт. Сада им не ваља изборни систем. Криви су им бедни (deplorable) Трампови бирачи, Руси, Викиликс и ко све не.

        Упоређивати бираче у овом случају није баш паметно јер би се дошло до политички некоректних закључака за оне, који су гласали против Трампа. То су, између осталих, припадници свакаквих мањина, корисници социјалне помоћи и опијата.

        Кад смо код историјских паралела, Трамп би се могао упоредити са Стаљином. Али, не са Стаљином, представљаним искључиво злочинцем, већ са Стаљином државником, који је, између осталог, победио у Другом светском рату.

        Јесте, Стаљин је био злочинац. Наполеон није?

        Ко се данас сећа Наполеона осим да је био војсковођа?

        После бољшевичког расула и снова огромне већине његових сабораца о Светским, Перманентним и другим револуцијама по цену пропасти руске државе, Стаљин је увео ред у ту државу. Највећу цену платио је народ Русије (Совјетског Савеза), али су је платили и његови саборци – интернационалисти, што су презирали народ и мрзели сваку руску државу.

        Сетимо се само Троцког и остале многобројне банде. Тек они нису били цвећке са својим експериментима in vivo.

        Стаљин је прекинуо ту баханалију и започео „изградњу социјализма у једној земљи“, заправо да гради државу. Ту је он сличан Трампу, само што овај изграђује капитализам у једној земљи и не обазире се на друге. Покушава да врати суверенитет држави, заробљеној од банкара и међународних шпекуланата, који се углавном баве куповином, продајом и препродајом дугова, а производњу су изместили којекуда.

        Има и других сличности, поготово у идејама о спољној политици и сферама утицаја. Онај ко се бави историјом, нашао би и сличности и разлике, под условом да историју није учио у Холивуду од Индијане Џонса и Ларе Крафт.

        Разлика је, на пример, што Стаљин није добио власт на општим изборима. Наполеон јесте?

        Грех је не знати историју. Злочин је користити је у прљаве политичке сврхе.

Пише: Олег ГОЛУБОВИЋ

Факти

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *