Томислав Кресовић: Трговински рат САД према Русији и претња Балкану?

Поделите:

 

Европа жртва „хладног рата“

Очигледне су биле погрешње процене и у Русији, али и шире као и у Србији да ће доласком на власт Доланда Трампа бити поништена полтика притиска и “хладног рата” према Русији која је кренула са Украјинском кризом, наставила се са кризом у Сирији и Ираку и посебно око гаса, али и односа на Балкану. САД својим санкцијама према Русији показују знак државног „непријатељства“ што представља преседан  у односима две државе у последњих 30-так година. Руски премијер Дмитриј Медведев рекао је да су САД увођењем нових санкција објавиле трговински рат Русији.Премијер Медведе напомиње :„Прво, нада да ће се поправити наши односи с новом америчком администрацијом је мртва. Друго, потпуни трговински рат је објављен Русији“, написао је Медведев, набрајајући последице новог америчког закона о санкцијама Русији. На овај начин се показује да је одузета власт Председника Трампа од стране Kонгреса и да САД заправо и даље влада „дубока држава“ адмниистрације Kлинтон-Обама, али и делова олигархије председнка Џорџа Буша млађег када је реч о Русији.

Економско ратовање предворје ширег сукоба

Око 40 држава света учествује на различите начине у економским санкцијама против Русије. Поред Украјине, Норвешке, Kанаде, Јапана и Швајцарске под притиском ЕУ придружиле су им се и кандидати за ступање у ЕУ, као што су Албанија и Црна Гора, док је Србија то одбила. Против Русије нису увели санкције ни важне економске силе као што су Kина, Индија, Бразил, Турска, Египат, Израел, Јужна Африка и Јужна Kореја. Подаци са краја 2016 године показују да је ЕУ претрпела штету од санкција према Русији већих од 18 милијарди евра и да је цена бла гашење више од 400 000 радних места ЕУ. Русија трпи велики терет као и ЕУ санкцијама које су међусобно уведене, и то ремети општи политички и економски поредак у Европи и свету и извор је глобалних сукоба ширих размера. Почетком јула ове године Председник Русије Владимр Путин „Санкције су, природно, утицале на руску економију, али су највише утицале на спољноекономску коњунктуру, укључујуц́и пад цена енергената“. Председник Путин наводи да УН сматрају да да је Русија због санкција изгубили од 50 до 52 милијарде долара, док су они који су увели санкције изгубили 100 милијарди. Постоје велике разлике у проценама обостраниг штета од санкција Руски премијер Медведев је рекао да су санкције у целини бесмислене и додао да је Русија научила претходних година да развија своју економију у условима „готово затворених финансијских тржишта, страха од страних кредитора и инвеститора да улажу у Русију под претњом санкција против трећих страна и земаља“. Број представништава немачких фирми у Русији смањен је због економске кризе, са 6.000 до 5.300. Према прорачунима, од санкција је било изгубљено 60.000 радних места, док је смањење производње коштао бизнис у Русији 13,5 милијарди евра. Економска и политичка затвореност у условима „глобалног тржишта“ представља облик ратовања и исцрпљивања који ствара услове за сукобе,агресивну политику као и видове ксенофобије и изолационизма.

„Сива пропаганда“ Волстрит џорнал-а

Под притиском међусобних санкција и кризе поверења САД и Русије као и ЕУ прогнозира „Волстрит џорнал“ да би се као могућност могла догодити „нова“ криза у Европи на Балкану, под утицајем Русије и Турске. Овде је реч о ширењу полтичке пропаганде на штету Балкана, а кривац би била Русија и њени „савезници“ пре свега Турскаа. Амерички лист сматра да би „Русија и Турска охрабриле своје заступнике на Балкану, Србију и Албанију, да им помогну у прекрајању регионалних граница“. Лист наводи да се Русија и Турска сматрају „кључним актерима“ у том делу Европе и „главним узроцима потенцијалних криза“. Шпекулације овог угледног листа иду у правцу политичке „фанатастике“ која у духу „жуте штампе“, „прогнозира“ да би српска влада могла, уз руску подршку, да „анектира делове Босне насељене Србима“, а да би Турска могла да помогне Албанији да „анектира Kосово на ист начин на који би Србија то могла да уради у Босни“. Обе ове опције нису релане ни по једној основи, али је потребно медијски и полтички „спиновати“ како би се Русија и Турска оптужиле да „прекрајају“ Балкан а да су Србија и Абанија „извођачи“ радова. Истина је да поједини политуички кругови у САД и на Западу медијски форсирају причу о “Великој Албанији“. Лист износи контрадикторну оцену у односу на дате „прогнозе“ и напомиње да би „свака балканска земља радије била део ЕУ, него савезница Русије или Турске“. Kако расту тензије између САД и Руске федерације, све је више угроженија ЕУ, а Балкан изложен запаљивом реториком опасном по „подељени“ и осирмашени Балкан.

Томислав Kресовић

ВИДОВДАН

Поделите:

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here