Анђелковић: Статус Косова повезати са статусом Републике Српске

Поделите:

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић оценио је да по питању Косова и Метохије минимум испод кога Србија не треба да иде морао би да буде вишеслојан, што у првом реду значи да је статус дела Косова и Метохије понуђеног Албанцима, који би послије свестране дебате и анализе био прецизније дефинисан, потребно повезати са статусом Републике Српске.
– Решење које Србија понуди или прихвати за Косово и Метохију, уз услов да се дефинише или усагласи са Бањалуком, може се имплементирати само ако буде и када буде аналогно решење издејствовано за Српску – истиче Анђелковић, напомињући да је Србија дужна да једнако брине и о будућности Српске и Срба у региону колико и о себи.

Што се тиче севера Косова, Анђелковић наводи да би он априори био третиран као ма који други дио Србије под јурисдикцијом Београда.

– Реалност је да га Срби држе као што и сва три конститутивна народа у БиХ у пракси контролишу своје делове те сложене заједнице, а Албанци већи део Косова и Метохије, али да немају могућност да на међународном плану једнострано заокруже свој сепаратистички пројекат – појашњава Анђелковић.

Друго, истиче овај политички аналитичар, најважнији српски манастири који се налазе у албанском окружењу добили би екстериторијалан статус, а монаси и други њихови житељи имунитет и највиши степен заштите.

– Није реално, иако би било примерено, да у случају усвајања радикалног решења за већи део Косова и Метохије, и истог за Републику Српску, за њих издејствујемо статус по узору на Латерански уговор из 1929. закључен између Италије и такозване Свете Столице, али не видим зашто у игри не би био, наравно коригован, пакет, персонално проширен, измењен и осавремењен, а без финансијских одредаба, права који је Ватикан добио од Италије ‘Гарантним законом’ из 1871. – наводи Анђелковић.

Он је додао да се подразумева да иза тог сегмента решења, војно-политички и на друге начине, а с циљем његове неповредивости, свакако мора да стане „клуб“ великих сила.

– Коначно, трећи ниво предложеног решења се односи на права некада конститутивних југословенских народа у државама насталим распадом Југославије у којима су сада мањине или би раздруживањем БиХ и (ре)дефинисањем статуса Косова и Метохије то постали – наводи Анђелковић.

Он напомиње да би сви ти народи имали највиши могући степен мањинских права који постоји у некој од напредних земаља ЕУ, уз доследно поштовање права – а то ни у једној држави региона сада у потпуности није случај – на сразмерну заступљеност у јавним службама, органима државне власти и локалне управе.

Према његовим речима, ради избегавања осећања да су на било који начин грађани другог реда, али и у оквиру целовитог решења спорова, Србија би све речено требало да понуди албанској и другим националним мањинама на територији коју контролише, инсистирајући на истоветним правима за Србе у матичним земљама тих мањина.

– Овај предлог за размишљање полази од стања на терену, али и жеље да се избегну сукоби. Уједно, искључује национални мазохизам који се врло често, из неког разлога, очекује од Срба, па се предложена решења неретко заснивају на нашим једностраним жртвама – нагласио је Анђелковић.

Он је запитао зашто би то прихватали ради ЕУ или било чега другога, истакавши да реалност није синоним за капитулацију.

– Уосталом, без договара с нама Брисел неће ни интегрисати, нити трајно смирити – што му у све турбулентнијим глобалним односима постаје битно због стабилности саме ЕУ – наш регион. А нама циљ мора да буде да узимајући у обзир и то, на цивилизован начин заштитимо своје интересе, а не да другима олашкамо да их угрозе – закључио је Анђелковић.

Срна

Поделите:
2 replies
  1. Da
    Da says:

    je Kosovo „jedinstven slucaj“ i da nema veze sa R.Srpskom nam je receno jos pre Kostunicinih pregovora.Vezivanjem ova dva slucaja se raskida veza sa pravnim statusom Srba i Albanaca u SFRJ na cemu i pociva nasa „prividna“ nedoslednost u odnosu prema pravima Srba u BiH (konstitutivni narod) i Albanaca na KiM, tacnije Albanaca u Srbiji (nacionalna manjina), cime se otvara prostor da i drugi narodi iz te nove perspektive zatraze ista prava kao Albanci u Srbiji i Srbi u BiH. npr. Madjari u Vojvodini.Ovim predlogom se, takodje, ne izbegava problem istih prava za Albance na jugu Srbije tj razmena sever KiM-a za jug Srbije, sto su i neki zapadni politicari pominjali kao mogucnost, ali tu postoji zackoljica da te teritorije mozemo zameniti samo kao dve drzave.Nasa odbrana treba da se poziva samo na principe medjunarodnog prava o nepovredivosti granica, Badinterovu komisiju, rezoluciju 1244, cime cemo u najgorem slucaju dobijati na vremenu.Nikakve novotarije, izumi, primeri sa Olandskim ostrvima, Sao Tome i principe i slicnim egzibicijama.

    Одговори
  2. Spase
    Spase says:

    Nakon cetrdeset i pet godina jos jedan
    „PREDLOG ZA RAZMISLJANJE“ , ovoga puta od JEDINKE zvane An djelkovic! Oni- onda hrvati, sada… i nebitno!-
    ACT-GOTOVS, ovi- tj. n i k o!- da
    RAZMISLJAJU! Pa, da bi se ( i) razmisljalo, mora se imati g l a v a- ako je ko nadje neka javi, ako ima glavu, ovima, ako imaju glavu! Samo zato sto je ostalo ovo “ ako“, po o n d a Bog nas ( jos) trpi, a u v r e m e n o m svu Vecnost pogazili. Takvim jest svaki
    KRAJ.
    I

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *