Насловна Актуелно Драгомир Анђелковић: Национални реализам а не национални мазохизам

Драгомир Анђелковић: Национални реализам а не национални мазохизам

456
12
ПОДЕЛИ

Позивајући грађане на унутрашњи дијалог, Вучић је између осталог рекао: „Време је да покушамо да будемо реални, да не допустимо себи да изгубимо или некоме предамо оно што имамо, али и да не чекамо да ће нам у руке доћи и оно што смо одавно изгубили“.
Са тим се начелно слажем и усуђујем да у тим оквирима понудим оријентире за могућа решења. Но, пре тога, да видимо шта је реалност која нас ограничава али нам пружа и простор за деловање.

Како је Слободан Јовановић непобитно показао, Конференција мира која је уследила после капитулације Немачке и њених савезника, „везала је државу СХС за Краљевину Србију као њено продужење и њену трансформацију“. Другим речима, Краљевина СХС (потом Југославија) није била нова држава, већ на основу доприноса победи Савезника проширена Србија под другим именом. По нас жалосна реалност је да су југословенски бољшевици, пошто су уз помоћ совјетских тенкова и британских геополитичких аранжмана, инсталирани на власт, ту државу са српским темељима преуредили на антисрпски начин. Наметнули су накарадне федералне границе, додатно ослабили Србију креирањем аутономних покрајина и, коначно, режимским етно-менаџментом стварали неколико нових „нација“ на рачун српске.

Полазећи од марксистичких догми али и на југословенским просторима доминантне српске улоге у антифашистичкој борби, ипак ни титоисти нису могли баш сва права да негирају нашем народу. Чак и по југословенском Уставу из 1974, важећем у време када је СФРЈ захватио сепаратистички пожар, српски народ је имао право на самоопредељење до отцепљења. Ако су Хрвати као конститутивни народ могли да се издвоје из састава СФРЈ, неоспорно је да су и Срби смели тако да поступе када се радило о деловима СР Хрватској или СР БиХ где су били већина. Међутим, водеће силе запада су на основу пуког „права силе“ одлучиле другачије. Хрватска и БиХ су међународно признате, али не и Република Српска и Република Српска Крајина. Касније се отишло и корак даље па док је право на самоопредељење отето Србима у РС и РСК, даровано је Албанцима на Косову упркос чињеници да су у Југославији били национална мањина (народност) а не конститутивни народ.

Серијом агресија против Срба и Србије, Вашингтон и његови савезници наметнули су нову геополитичку реалност на југословенском простору. Знамо колико је она неправедна и неповољна за нас. Ипак, Срби су успели да одрже пуну контролу над две трећине изворне Републике Српске и севером Косова, као и местимично за косовске тзв. власти прилично ограничавајуће присуство јужно од Ибра. Државност РС као дела сложене БХ заједнице потврђена је Дејтонским споразумом (1995), а на северних десетак посто територије наше јужне покрајине Приштина је присутна слично колико и Београд на просторима где су Албанци већина. При томе од Београд у низ питања и те како зависи судбина југа Косова, док Приштина није фактор за Србију без КиМ. То све је такође реалност коју наши локални опоненти и поједине западне силе (које су их у разним периодима подржавале са већим или мањим интензитетом) до данас нису успеле да промене на нашу штету. Нити су у стању ни да у будућности то учине без новог рата.

Србија не жели рат и понаша се крајње мирољубиво. Реалност је и да смо биолошки и на друге начине исцрпљен народ. Но, било би нелогично да у случају да Срби на северу Косова или у Косовском Поморављу (које је такође надомак централне Србије) буду нападнути, Србија то мирно посматра. Тежња ка миру не подразумева самоуништење. Уједно, Србија је дужна да једнако брине и о будућности РС и Срба у региону колко и о „себи“. То произлази како из чињенице да је гарант Дејтонског споразума који је изложен сталним покушајима измене на штету Срба, тако и из 1. члана нашег Устава на основу кога је јасно да је Србија матична држава српског народа у целини те самим тим за њега одговорна. То су све – реалне а не имагинарне – полазне основе за предлог решења која би Србија требало да понуди међународној заједници у циљу мирног разрешења спорова у које је укључен наш национално-државни простор.

У том светлу, по мом мишљењу, минимум испод кога Србија не треба да иде морао би да буде вишеслојан. Прво, статус дела Косова и Метохије понуђеног Албанцима (који би после свестране дебате и анализе био прецизније дефинисан), потребно је повезати са статусом Републике Српске. Решење које Србија понуди или прихвати за КиМ, уз услов да се дефинише или усагласи са Бањалуком, може се имплементирати само ако буде и када буде аналогно решење издејствовано за Српску. Што се севера Косова тиче он би априори био третиран као ма који други део Србије под јурисдикцијом Београда. Реалност је да га Срби држе као што и сва три БХ конститутивна народа у пракси контролишу своје делове те сложене заједнице а Албанци већи део КиМ (али немају могућност да на међународном плану једнострано заокруже свој сепаратистички пројекат).

Друго, најважнији српски манастири који се налазе у албанском окружењу добили би екстериторијалан статус а монаси и други њихови житељи имунитет и највиши степен заштите. Није реално (иако би било примерено) да се у случају усвајања радикалног решења за већи део КиМ (и истог за РС), за њих издејствујемо статус по узору на Латерански уговор (1929) заклључен између Италије и тзв. Свете Столице, али не видим зашто у игри не би био, наравно коригован, пакет (персонално проширен, измењен и осавремењен, а без финансијских одредби) права који је Ватикан добио од Италије „Гарантним законом“ из 1871. Разуме се да подразумевам да иза тог сегмента решења, војно-политички и на друге начине, а у циљу његове неповредивости, свакако мора да стане „клуб“ великих сила. Коначно, трећи ниво предложеног решења се односи на права некада конститутивних југословенских народа у државама насталим распадом Југославије у којима су сада мањине или би раздруживањем БиХ и (ре)дефинисањем статуса КиМ то постали.

Сви ти народи би имали највиши могући степен мањинских права који постоји у некој од напредних земаља ЕУ, уз доследно поштовање права – а то ни у једној држави региона у сада потпуности није случај – на сразмерну заступљеност у јавним службама, органима државне власти и локалне управе. Тако би била онемогућено дискриминисање (до својеврсног идентитетског геноцида) каква се, примера ради, сада спроводи над Србима у Црној Гори, али и све оно што припадници других народа сматрају да је евентуално негативно а погађа их у Србији. Штавише, ради избегавања осећања да су на било који начин грађани другог реда, али и у оквиру целовитог решења спорова, Србија би све речено требало да понуди албанској и другим националним мањинама на територији коју контролише (наравно инсистирајући на истоветним правима за Србе у матичним државама тих мањина).

Овај предлог за размишљање полази од стања на терену али и жеље да се избегну сукоби. Уједно, искључује национални мазохизам који се врло често, из неког разлога, очекује од Срба, па се предложена решења неретко заснивају на нашим једностраним жртвама. Зашто би их прихватали ради ЕУ или било чега другога? Реалност није синоним за капитулацију. Уосталом без договара са нама Брисел неће ни интегрисати, нити трајно смирити – што му у све турбулентнијим глобалним односима постаје битно због стабилности саме ЕУ – наш регион. А нама циљ мора да буде да узимајући у обзир и то, на цивилизован начин заштитимо своје интересе, а не да другима олашкамо да их угрозе.

Данас

12 КОМЕНТАРА

  1. Vise niko ni ne reaguje sta Dragomir pise.
    Nema komentara.Ubio nas u pojam.Sta god se desi,on isto tera.
    On bi da pokupimo mrvice sa stola,i to proglasimo za gozbu.
    Slava na mrvama.
    „Pobeda je Srbije“,sto kaze njegov Pecat,za briselski sporazum.
    Nikako da konkretno vidi kako su pojedine teritorije odlazile,od Baranje,do vukovarske Ade,koju je Tadic poklonio Josipovicu,iako je u Srbiji.I placaju se usluge u kunama na srpskoj teritoriji.
    Kupice to dva hrvatska tajkuna i sam Apatin i sve redom.
    Ili kako je Stambolic dao Leposavic Kosovu.
    To nema teorije da se analizira a jos teze,da se problematizuje.
    Ili kako Hrvatska i Madjarska,kao posle Prvog rata,sto je kritikovao i Arcibald Rajs,pokupovase pola Srbije,svakako celu Vojvodinu.
    Hrvatska drzava je vlasnik Dijamanta,ne Todoric.Hrvatska „drzava“,hej?!
    Beograd cuti.
    Naravno,mudro.
    I ne samo Dijamant,gde jje Frikom,a gde je sto jos ne vidimo,zemlja,voda,vazduh?
    Madjarska OTP banka,juce je kupila Vojvodjansku banku.
    Ko ce dobijati kredite za „mali biznis“ u Vojvodini?
    Ko ce podizati tzv lazna PG ili „poljoprivredna gazdinstva“,Srbi ili Madjari,po Vojvodini?
    I Hrvati.
    Pola para od madjarske OTP,pola od Drzave,subvencija, nepovratno,poklon,i neki Lajos Mesaros podigao hladnjacu.
    Srpska banka vise ne postoji.
    A Srbi u livadu,u berbu,na mitinge,jer Lajos Mesaros placa 100 ili 150 dinara malinu (mora da otplati kredit).
    Kazu,za 3 godine vratis 50.000 evra investicije za hladnjacu,ko zna,mozda i brze.
    Sledi prodaja zemlje od prvog septembra,vec je 5.avgust,vreme tece,vlast kaze nece,nece,ali,vreme curi.
    Ili ce Arapi dobijati srpski pasos,pa ce kao Srbi hiljade milione hektara?
    Kao u Bosni.
    A jedno jutro ce mo se probuditi sa anektiranom Bosnom,vec vidjeno,citaj,otetom RS,koja ce kao uci u NATO…drugo jutro Kosovo,trece jutro ce Zagreb i Budim javiti da su vlasnici 51% svega zivog u Vojvodini…ili 91%,sve jedno.

  2. Ovaj Dragovir Andjelkovic je isto kao i Zeljko Cvijanovic ,glasogovornici analiticari,dva plucna krila preko kojih dise Alrksandar Vucic,u svoj ovoj igri IZDAJE NARODA SRPSKOG U CELINI.Koga i cega je drzava Srbija garant i zastitnik,Republike Srpske,.Pa jesi li ti normalan Andjelkovicu.Pa ni sebe ne moze da zastiti.,jer ste nasoj jedinoj braci koji su vise puta postrdali da bi nam pomogli,Rusima okrenuli ledja zarad sitnoga sicara i zurite u izdajii jer ste vi i vase gazde u strahu da se ne pojavi neki istinski Srpski Vozd,stane vam za vrat kao zmiji,i okrene brod Srpski prema istoku zauvek. Sta tvoj Vucic ,nekome ce da postavi uslov:“Dajem drzavnost vecinskom delu Kosova i Metohije, (i to vam je otezalo napisati Metohija,vec po siptarskom samo Kosovo),za ujedinjenje Srbije i Republike Srpske.Kome vi komunjare vise mazete oci blatom.I vas ucitelj Milosevic bio je garant i zastitnik Srpske Krajine i Srba u Hrvatskoj,.Pa gde su sada ti Srbi i njihove teritorije.Koga ce te vi postaviti da stiti Srpske manastire,pa to nije mogla ili nije htela ni komunisticka udba,a sada ce tudjini da krvare za ono sto vi dusmanima u ruke predajete.Braca Rusi komplikuju svoju spoljnu politiku da sprece ulazak siptara u UNESKO,i preuzmu Srpsko duhovno blago,Srpsku dusu,a vi dajete nekome na rec,kome i dokle. .Turci su vladali Srpskim prostorima skoro 5 vekova i ne uspese da nanesu zla narodu Srpskome koliko vi Komunisti za nepun vek. Gori ste i od janicara jer se i medju njima nalazise ljudi od obraza i srca da pomognu svoj narod,crkvu,poreklo,a kod vas je sve na prodaju jer ste duse svoje davno prodali.Sta se hvatas price,poredjenja sa razgranicenjem Vatikana unutar drzave Italije,kada su komunisti Srpske interese izdali jos 1928 u Drezdenu,i od tada to i sprvodite u delo.Anglosaksonci su pocetkom 80 -ih pola svoje mornarice pokrenuli da zastite Foklandska ostrava ,sto ih je 10 puta vise kostalo nego sto taj kamenjar vredi, razvalise i unesrecise vise i od pola sveta da zastite svoje interese,a vama se zuri da pokupite slavu i cast NAJVECE SRPSKE POGANI U PISANOJ ISTORIJI SRPSKOJ.“Pleme moje snom mrtvijem spava“,zato se ovakva propast i izdaja odigrava.

  3. I spanska intervencija i oslobadjanje minijatirnog ostrvceta Perejil (persun)…kod Afrike.
    https://es.wikipedia.org/wiki/Incidente_de_la_isla_de_Perejil
    Munjevito,odlucno,dostojanstveno,a ne kao Srbija,izdajnicki,prevarantski,svosmisleno.
    Drzava je unistila drzavne fabrike (nase fabrike).Ne pojedinci.
    Drzava je najvece zlo ucinila svome narodu,zadnjih 30 godina,ili skoro 40,od kada je Tito umro,jer su cele osamdesete,razoruzavali JNA a sve prebacivali i naoruzavali TO.
    Drzava je zlocinac broj jedan ovde.
    Naravno da ce se za Nobela,pored Tacija,kandidovati i Drzava,cim se sama osakati,cim sebi sama otkine deo mesa,ko kakav manijak,makar to i srce bilo.
    A tada ce Andjelkovic,ushiceno reci,iz Svedske,iz Nobelovog biroa,sa lica mesta…“posle toliko godina,posle Adrica,evo Nagrade,i to kakve nagrade,Nobelove nagrade…“.
    „Pobeda je Srbije“?!

  4. Evo- iz ove m i r o d r a g e narucene i d i o r a t r i j e proizlazi sva moc srpskih nepeijatelha: oni nisu, po sebi, mocni, no ih ovakvi postavljeni bedaci cine mocnim; uloga ovih bedaka jest da
    Bleje kako su Srbi nemocni- u protoku vremena takvim se postaje!

    ———–“““———–“““’——-““““'“——-““'“‘
    „UNUTRASNJI DIJALOG“ I “ PREDLOG
    ZA RAZMISLANJE“!
    DIJALEKTIKA, jer problem je “ VISESLOJAN“- viseslojno umudri Mirodrag! Sastoji se iz „Unutrasnjeg dijaloga“ i „Predloga za razmisljanje“- izmedju njih dijalekticko “ nadmetanje“.
    „Unutrasnji dijalog“ pocinje od neisposredovane n e p o s r e d n o s t i- u logici pojmovno imenovane kao
    m u m lj a nj e, Narodom- njegovim rjecnikom!- kao h v a t a nj e z j a k a;
    ovaj drugi vec- prije tacno cetrdeset i pet godina!- bijase: OVI predlozili sebi
    da r a z m i s lj a j u o o n o m e sto
    ONI cine; ONI radnju c i nj e nj a zavrsili, kako bi OVI mogli sebi predloziti- dijalekticki “ skok“!- predlozeni „Predlog za razmisljanje“.
    Dijalekticko “ nadmudrivanje“ „Unutrasnjeg dijaloga“ i “ Predloga za razmisljanje“ logikom je apsolvirano kao z a b a v a, prevedeno na srpski:
    j e . e l u d z b u nj e n o g a, naravno, pod uslovom da ima- kao sto, vise!, nema- ( i) ludih (i) zbunjenih.
    ——“““——-“““——-„““““——““‘—–‘“““
    Mirodrag se p r e p o r u c i o za „Unutrasnji dijalog“, kakav li mu je- evo samo par crtica!
    Receno vec: problem je “ viseslojan“;
    „NACELNO (ist. S) se slaze“- tipicni komunocatarjecnik; Slobodan Jovanovic “ n e p o b i t n o p o k a z a o ( ist. S)“- kakva n e p o b i t n a misaona sintagma! ( Usput: S J je sav svoj a u t o r i t e t ulozio u stvaranje Banovine Hrvatske- do Drine i dalje, eto ga danas…); „….od Beograda “ u n i z u p i t a nj a (ist. S.) itekako zavisi sudbina juga Kosova, d o k P r i s t i n a n i j e f a k t o r z a S r b i j u b e z KiM ( sve ist. S.)“- ajde, Logiko, uxvati se za ovu m i s a o n o s t!, ali: kad ovakvi pi skaraju, onda njima- njima, koji ne posjeduju ni grama logike!- izleti, ni svesni nisu!, ovako
    OPASNA t v r d nj a ( ne , tek, teza), a
    preporucio se sebi da vodi “ unutrasnji dijalog“ ….
    Ici dalje- besmisleno, jer kada bi se g l u p o s t mogla analizirati, nebi bila
    GLUPOST.
    ALI, uz svu nevolju, neda se, a da se nepita: pa da li su ovi ljudi bar nesto pametno citali, ako vec nikakva
    p o i m a nj a ne posjeduju; a nasa nevolja jer su svugdje; ne volim se pozivati na zapadne, ali: poznajem jako n a c i t a n e ljude, ali g l u p e! ( parafraza Kantove fusnote iz “ Kritike cistog uma“). Boze, pomozi nam…

    ,
    A

  5. Човече Божии, прво си историчар па онда аналитичар. Зашто игноришеш чињенице ко е створиио Краљевину СХС пре сто година? Силе победнице или Русия коя се повукла из Великог рата? Треба ли Срба да нестане на Балкану па да укапирате да се овде Русия 97 година пита колико и Мара са гаћама?

    • Ovaj je pametan – istoricar!- od
      P o j a s a nanize, pedalj jedan od pojasa- tu se uvukla da je promaja ne uvati, oce se preladiti..; . istorijski
      bljesnu: “ Rusija se povukla…“- kakav
      Istorijski relikt, a v u l e! Ako bi mu
      organ misljenja bio u misiraci koja je,
      govore, na vratu nasadjenom na ramena, mozda bi pametno zasvirao:
      ONA koja se povukla, pre povlacenja
      s p a s i l a te je , pa danas mozes,
      jos neko vreme, da i s t o r i c a r s k i
      Blebetas; a pre neg’ ce ISTI TVOJI stvoriti Tvoju Kraljevinu, Onoj koja se
      „povukla“ nametnuli su Tebe u mnozini- i n t e r n a c i o n a l n u
      gamad; za godinu dana istu Tebegamad i Srbima nametnula: od Bleda do Bitole k r a lj e v i c s k e komunjare, druga boja- isti sadrzaj!
      ONA koja se “ povukla“ prije sto godina, u medjuvremenu rjesila se TEBE- hocu reci, po Marxu!!!- istorijskog djubreta: ONA, ociscena od TEBE, MOZE NAS SPASITI ( i) nakon sto godina. SAMO ONA!, sve drugo je LAZ, a to mu znaci p r o p a s t! A ovo- Propast- je idealno stanje za blebetala o narodu koji je BIO
      a n t i c k i…
      Po Gornjem: m i s l i- koliko ti je Bog
      dao, a n e s v i r a j .

  6. Спасо, Анто, Иво…е србско. Спасе, Анте, Иве….е рватско. Небитно, нема мое и Анђелковићево него наше. Наш се ум рве али е дух едан. Нисмо ми у завади да нас неко мири, него е то чисти србски парламетаризам кога е на моменат (шта е 100 година србске историе) комунизам из седла избациио. Ние мудрост у неодређености него оштрини. Оштрина мисли и пера, а не прича кою три џокера повезат не могу какво е твое писание. Анђелковић као историчар не улази у расправе о србской антици из простог разлога – ако причам шта хоћу доће време и да чуем шта нећу, ако имам едан аругмент да е то „блебетање“ шта ако ме људи поклопе са сто и едним аргументом. Очигледно да он ние човек коии ако нема аргумената има пљувачке.
    Ти си „Spase“ млад на „Видовдан“ али Бог пишеш великим словом и то Вуле цени.

  7. Autor, kao poprednji realpatriotski teoretičar srpskog političkog realizma i trbuhozborac KaliNera, upoznaje Nebeski narod sa njegovim mislima i delima, koja se temelje na realizmu.
    U krajnjoj instanci srpsko pitanje će razrešiti najveći realista, majčica priroda primenom svojeg zakona o slekciji.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде