Kако открити манипулацију и лаж?

Поделите:

Живимо у времену када је један од најзначајнијих ресурса постала информација, пре свега, тачна информација. Одвојити жито од кукоља, односно истину од лажи, постао је озбиљан посао. Ако смо лаковерни бићемо склони грешкама „веровања у лаж“, а ако смо сумњичави бићемо склони грешкама „неверовања у истину“. У првом случају постоји ризик да нас погрешне особе преваре, а у другом да погрешне особе оптужимо.

Оно што је на почетку важно истаћи јесте да не постоји сигуран знак лагања, ни када се ради о променама у активностима аутономног нервног система ни када се ради о бихевиоралним показатељима. Постоје само знаци који указују да показане емоције нису у складу са поступцима. Kада нам говор тела није усклађен са оним што изговарамо, људи ће пре поверовати говору нашег тела.

На пример, отварамо поклон који нам се није допао и то се одмах видело на нашем лицу. Зашто? Зато што нам је лакше изговорити лаж него контролисати гестикулацију и покрете. Након киселог израза лица, изговарамо како је поклон баш леп. Људи ће поверовати нашој реакцији и изразу лица, а не нашим речима. Лице боље открива лаж од речи јер је лице директно повезно са деловима мозга који су укључени у стварање емоција, а речи нису.

Неке особе уопште не праве грешке док лажу. То су особе који користе технику Станиславског. Ову технику најчешће користе глумци да тачно покажу емоцију на пример туге тако што ће се сетити неког тужног догађаја из живота. На тај начин глумац поново проживљава ту емоцију. Тада се јављају покрети лица које не би могли извести да су се вољно трудили да покажу емоцију на лицу.

Међутим одсуство знака преваре није доказ истинитости. Kао што и присуство знака преваре није доказ лажи. Да би се смањиле грешке веровања у лажи, важно је да се понашање особе која је под сумњом добро познаје. Ризик обмане постоји током првих сусрета, док се особе још добро не познају и када не постоји основа за поређење нити прилике да се примете промене у понашању. Да би се створио простор за откривање преваре током првог сусрета, особи се може поставити неколико питања која нису стресна да би се видело понашање и упоредило са понашањем приликом постављања стресних питања.

Са друге стране, да бисмо смањили грешке неверовања у истину, морамо знати да постоји искрена особа која показује емоционално узбуђење и стрес јер мисли да јој се неће веровати, а не зато што нешто лаже.

Kако открити лаж? Kако су то радили Kинези, много година пре наше ере? Осумњиченом се уста напуне пиринчаним брашном, и уколико би то брашно остало непоквашено након што га осумњичени испљуне, сматрало се да лаже (због умањене саливације).

Данас су све популарније методе термалног мапирања (контрола промене циркулације у крвним судовима лица и измене температуре у пределима носа и очију), пупилометрија (изучавање промена у величини зеница), софтвери за анализу гласа (праћење промена у интонацији и дисању).

Ти софтвери су пре свега психолошки процењивач стреса, анализатор стреса у гласу, апарат за праћење напетости у гласу, али као што само име каже, ове направе откривају стрес, али не и лаж. Ту је и полиграф. Међутим ни полиграф не открива лаж, већ само промене у активностима аутономног нервног система тј. промене које настају као резултат емоционалне узбуђености (повећано знојење, убрзано дисање, лупање срца).

Лажови су одавно победили полиграф. Међутим далеко поузданије технике и методе откривања лажи и манипулације не долазе од апарата већ од нас односно кроз нашу вербалну и невербалну комуникацију.

Откривање лажи кроз невербалну комуникацију

Јасан знак лагања је самододиривање. Лаж генерално изазива пецкање и свраб у фацијалном и вратном делу и тражи чешање и додиривање:

• додиривање лица руком

• чешкање врата

• покривање уста руком

• трљање ока (тиме се избегава поглед у особу која се лаже)

• чешање по носу (када човек лаже циркулација је бржа, крв навире у нос и нос се шири. То је тзв. „Пинокио ефекат”. Појачан доток крви надувава нос и изазива пецкање у његовом врху. То значи да особа лаже, узнемирена је, уплашена и љута)

• Знаци аутономног нервног система (брзо дисање, лупање срца, често гутање, знојење…), руке у џеповима, сужавање и ширење зеница, више трептаја, накашљавање, промена боје гласа, гледање у страну или гледање преко нашег рамена, руменило, врпољење у столици и мењање наслона, бесмислено понављање одређене радње (на пример, непрестано паљење упаљача, укључивање и искључивање оловке, пребацивање одређеног предмета са једног места на друго)

Откривање лажи кроз вербалну комуникацију

Ако сумњате да неко лаже натерајте особу да вам исприча причу у детаље, а потом након одређеног временског периода затражите да вам исприча поново. Будите сигурни да се неће сетити свих оних детаља које вам је испричала. Питајте више пута исто питање и тражите недоследности и контрадикције у одговорима.

Kада видите да вас неко лаже у одређеној теми, натерајте ту особу да још више лаже постављајући јој што више питања везано за ту тему како бисте учинили да јој буде непријатно.

Ево како још можемо да откријемо лаж кроз вербалну комуникацију:

• одуговлачење у одговору (да би се добило на времену како би се смислила лаж)

• сувише једноставни или сувише детаљни одговори

• немогућност да се ситуација или догађај исприча од краја према почетку (особа која лаже може да опише догађај и ситуацију од почетка до краја, али ако затражимо да исприча од краја према почеку, неће бити у стању сложити догађај хронолошки)

• Позивање на слабо памћење (на овај начин особа себи ствара простор за маневар, односно унапред ствара атмосферу да ако исприча причу која не одговара реалности, он није лажов већ само има лошу меморију и памћење)

• Особа признаје осећања, али лаже о томе шта их је проузроковало

• Признавање истине са преувеличавањем (на пример , када девојка пита момка да ли се видео са бившом девојком, а он одговори да не само да се видео него се виђају сваки дан)

• Потреба да се мисли о свакој речи пре него што се изговори (вагање могућности, тражење речи).

Зашто је ово све важно? Зато што свест о постојању манипулације и лажи и њихово препознавање на време, представља 80% заштите од истих. Међутим, најбоља заштита од лажи и манипулације је добра процена, а далеко важнија од процене је проницљивост. Зашто је проницљивост важнија од процене? Па зато што управо проницљивост претходи доброј процени.

Проницљивост је промишљеност, оштроумност, разборитост, исправно расуђивање и запажање. Постоје особе које и чују и виде и прочитају, али не схватају. Проницљиве особе схвате. Зато је проницљивост спознаја. А врхунац те спознаје је мудрост.

Проницљивост је желети сагледати ситуације, појаве и људе дубље и шире. Са друге стране процена се односи на то да ли је нешто корисно или не, истина или лаж, добро или лоше, итд. А како ћемо то закључити ако нисмо проницљиви?

На крају је важно напоменути да се горе наведене технике откривања лажи користе у сврху самоодбране. Међутим, далеко важније од самоодбране је питање самообмане? Шта ако лажемо сами себе? Kако се заштитити од себе? У том смислу, послужићу се речима Франсис Бејкона који је рекао: “Буди искрен према себи како не би био лажан према другима”.

 

Дијана Царић

Индустрија

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *