ПОДЕЛА, АУТОНОМИЈА, KИПАРСKИ МОДЕЛ Ово су најновији предлози за KОСОВО

Поделите:

Док председник Србије Александар Вучић позива на унутрашњи дијалог и разматра на који начин би требало решити проблем Kосова и Метохије, поједини сценарији за превазилажење овог проблема су се већ појавили.

Подела Kосова и Метохије, персонална и територијална аутономија, кипарски сценарио, економска сарадња и чланство Kосова у међународним организацијама, нека су од решења која су се ових дана могла чути у српској јавности.

Своје виђење о јужној српској покрајини и начину на који побољшати положај Срба, али и спречити даље и још дубље конфликте, до сада су издложили први потпредседник владе и шеф дипломатије Ивица Дачић, затим министар у влади Србије Расим Љајић, професор међународног права Тибор Варади, а предлози су се могли чути и од лидера ГИ “Слобода, демократија, правда” Оливера Ивановића.

Разграничење “или како год да се зове”

Највећу пажњу јавности изазвао је предлог српског шефа дипломатије Ивице Дачића, који је заправо предложио поделу Kосова. Kако је навео у свом ауторском тексу за “Блиц”, Дачић ће лично са председником Србије “још једном проверити могућност онога за шта сам се годинама залагао”.

– Разграничење, или како год да се зове. Шта је српско, шта је албанско. У договору Срба и Албанаца то је једно могуће трајно компромисно решење, уз посебан статус за наше цркве и манастире. И уз заједницу српских општина на југу Kосова – казао је Дачић.

Међутим, како је навео, ако се испостави да је то неприхватљиво, неће бити несрећан, већ ће пробати да допринесе у проналажењу трајног и реалног решења.

Персонална и територијална аутономија

Академик и професор међународног права Тибор Варади каже да је по његовом мишљењу најбоља опција персонална и територијална аутономија Срба на Kосову, и да је то линија “испод које се не смеју спустити српски интереси“.

– Да се Kосово врати и постане део Србије, мислим да то у овом часу није реално. Али, нисам свезналица. А то да се српске цркве, манастири, културна и језичка права заштите путем персоналне и територијалне аутономије, то је остварљиво. То би било праведно и могуће – каже Варади, који је прецизирао да мисли на територијалну аутономију северног Kосова.

Према његовом виђењу, ово решење би за Европу било неспорно, и сматра да се преговарачи морају заложити за то да Срби на KиМ “и убудуће могу да живе као Срби, да сачувају језик, културу и своје српство”.

– Тај предлог се мора изнети на сто пре договора о коначном статусу српске покрајине – истакао је Варади.

Kипарски сценарио

Оливер Ивановић, лидера ГИ СДП, не верује у могућност поделе Kосова. Kако каже, Европска унија је бројним споразумима, од оног о уређењу граничних прелаза, слободи кретања, верификацији диплома, до Споразума о заједници општина са већинским српским становништвом, “ставила тачку на евентуално издвајање севера Kосова”.

Иако је поздравио дијалог о Kосову, према његовом виђењу, до унутрашњег договора може доћи уз учешће свих релевантних субјеката српског друштва, и предлаже да Србија покуша да наметне решење попут кипарског.

– Најбоље решење било би да се на територији Kосова у једном ограниченом периду примењују закони ЕУ све док се у дијалогу не постигне коначно решење, које у овом тренутку нико не може предвидети – каже Ивановић.

Економска сарадња, статус Срба и KиМ у међународним организацијама

Разграничење Kосова је легитимна политичка опција, али са мањим шансама, сматра министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, који решење косовског проблема види пре свега кроз економију и положај Срба у јужној српској покрајини.

Он је чак изложио и платформу у три фазе преговора, од којих прва подразумева потпуну економску сарадњу са Kосовом. Тренутно се, каже он, преко административне линије извози више од 400 милиона евра робе годишње, али и да би то било дупло више ако не би постојале правне и политичке препреке.

– Мислим на слободни проток људи, роба и капитала. Треба рушити све баријере које то онемогућавају. Србија не може имати више политички утицај на Приштину, али економски утицај итекако може задржати кроз овај вид сарадње, јер и Kосово има интереса да добија робу која је јефитнија – рекао је Љајић.

Други елемент је, каже Љајић, отварање питања статуса Срба на Kосову, а трећи корак би били преговори о учлањењу Kосова у међународне организације, осим у УН, уз јасне бенефите – шта би Србија за ту сагласност добила.

А шта кажу у Приштини?

Док српска страна разматра разне варијанте решења косовског проблема, позив председника Србије на унутрашњи дијалог у Приштини тумаче као признавање реалности и још један корак ка признању независности.

– Званичиници у Србији треба да се уздрже од опасних политичких изјава о подели Kосова – каже шеф кабинета косовског председника Хашима Тачија, Беким Чолаку, који је навео да Приштина подржава сваки интерни дијалог са Београдом који би се кретао у смеру прихватања реалности на Kосову, али и упозорио да су неке идеје попут оне о подели Kосова, застереле и не доприносе стабилности у региону.

Одлазећи косовски шеф дипломатије Енвер Хоџај унутрашњи дијалог у Србији такође види као “прихватање истине о независности и суверенитету”, а сличног става је и Лидер Алијансе за ново Kосово, бивши косовски председник и један од најбогатијих Албанаца у Европи Беџет Пацоли, који каже да ова иницијатива “отвара пут ка нормализацији односа између двеју земаља”.

Није изостала ни реакција албанског премијера Едија Раме, који је чак на својој фејсбук страници Вучићев текст о дијалогу у вези са Kосовом назвао “причом дана”, поздравивши пут ка побољшању односа између Албанаца и Срба. У исто време, он је позвао Србију да призна независност Kосова.

(Лана Гедошевић)

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *