Живот и телевизија у летњој шеми

Поделите:

Јавни сервис – најважнија ставка медијске стратегије

Концепт јавних сервиса који је направљен у време кад су државе имале већу улогу у животу појединца и кад је ТВ технологија била аналогна, подразумевао је три основне функције:

1.Да информишу

2. Да образују

3. Да забаве
Ово је редослед који постоји и у повељи Уједињеног краљевства којом се регулише рад њиховог јавног сервиса ББЦ, за који се сматра, да је не само најбољи јавни сервис, већ служи као пример и другим јавним сервисима како би требало да функционишу, па се неретко и РТС позива на њихову праксу.

Истина, надам се да је у РТС-у мањи јаз у платама између мушкараца и жена, нешто што је потресло ББЦ ових дана кад су саопштене зараде и разлике. Но, у тој повељи постоји и кључна реченица:
“У остваривању свих ових задатака, које држава и друштво захтевају од ББЦ, Јавни сервис је потпуно самосталан у остваривању ових циљева.” Изложен великој конкуренцији , а и због несигурног финасирања, српски Јавни сервис се упустио у трку за рејтингом, па је сходно томе РТС нешто обрнуо редослед задатака.

1.Да забави

2. Да информише

3. Да образује

Истина то јесте питање уређивачке политике, али је и питање за државу и српско друштво шта желе од јавног сервиса. Део будуће, нове медијске стратегије требало би управо да буде посвећен теми Јавниог сервиса – како држава и друштво виде његов развој у условима нових технологија, нових односа у држави. У тим размишљањима је од непроцењиве важности и учешће цивилног сектора. Медијска стратегија, не дужа од неколико страница, требало би да постави основе развоја, а затим да се законима и другим актима регулише остало.

За Јавни сервис то значи да друштво очекује да га Јавни сервис објективно и професионално информише, да га на неки начин и васпитава, а понајмање да га забавља.То, понекад, боље раде комерцијалне телевизије. Јавни сервис мора да буде самосталан у остваривању ових циљева. А треће, и можда најважније, јесте да држава и друштво обезбеде његово стабилно и редовно финансирање.
Али и Јавни сервис требало би, уз помоћ државе, да се сведе на потребну меру наспрем земље колика је Србија.

Јавне расправе, какве их ми знамо, још из социјалистичког времена и нису неки допринос. Прво би са идејама о Јавном сервису требало да изађе држава, па друштво и цивилни сектор, па кад све то људи који воде Јавни сервис преточе у некакав план, да држава онда види шта би и како би требало помоћи. Јавни сервис мора да буде уређивачки независтан, финансијски такође. Међутим, у постојећем облику, тренутно, по свему судећи, Јавни сервис је прегломазан. Ако ће се расправљати о броју народних посланика, онда би умне главе требало да дођу и до оптималног броја запослених у Јавном сервису. Ако држава има новац за отпремнине у просвети, онда мора да нађе и новац за отпремнине у Јавном сервису – који би требало да буде функционалан, ефикасан, а највише квалитетан. Да будемо реални: Јефтине а добре телевизије – нема. Али је и питање њене унутрашње организације и ефикасности и те како важно.
Но ова питања оставимо руководству, министарству, људима који пишу нову медијску стратегију. Ја само мислим да би Јавни сервис требало да буде једна од главних тема нове медијске стратегије, а не да ли кабловски оператери могу да имају и свој ТВ канал. Тај избор је врло лак, виде се решења у свету. И тамо, то најпре није било уобичајено, а данас постоји.
Летње шеме има само на ТВ али је нема у животу Србије

Јули месец протекао је у такозваној летњој шеми, мада што се тиче догађаја они не бирају да ли ће их бити у летњој или зимској шеми.Тако смо имали експозе нове Премијерке у Скупштини Србије. У годишњем политичком дневнику једног јавног сервиса, има неколико важних догађаја. Највећи изазов су сигурно избори, а затим излагања Премијера када ступа на дужност као и доношење буџета.
Поводом експозеа нове Премијерке ‘’други’’ Јавни сервис у Србији – РТВ – је имао две специјалне емисије. Па чак и једна комерцијална ТВ. Но, кад је реч о највећем Јавном сервису, осим коректног извештавања, гостовања проф. Вулетића, нисам приметио неку полемичку емисију, ни пре ни после експозеа. Могуће да ми је промакло, па се унапред извињавам, али уобичајено је да постоји специјална емисија у којој би гости говорили пре, а нарочито после експозеа и анализирали га.
Мислим да би Јавни сервис требало мало да ‘’промеша’’ шему. Рецимо “Око” у 18.30 некад има дневну тему, а некад је магазинског типа. Мислим да вреди размишјати да се ‘’Око’’ помери касније, можда после ТВД 3 и да буде нека врста теме дана, као што ХРТ има „Отворено“ или РАИ „Порта а порта“. Тако би, рецимо, нешто што је важно за Србију или свет, била и тема једне такве дебатне емисије.Опет, велим да је то само предлог за размишљање, док би коначну одлуку требало да донесе руководство куће.

Жикина Шареница под сунцем

Одмах да се изјасним: Ја сам велики поштовалац лика и дела Жике Николића. Радили смо, давно, заједно у Београдском програму. Суботом и недељом гледам радо његову ‘’Шареницу’’. Нарочито лети, кад Николић, уз велику подршку и помоћ продукције РТСа, крстари Србијом. То је нека друга Србија о којој ми мало знамо. Дефилује у њој неки млади, талентован свет, који, живећи ван Београда, ствара своју културу, свој живот. Лепа разгледница Србије.
Мала сугестија. Гледао сам једну емисију почетком јула, где је Николић био поред базена. Познат је тај проблем: Кад је дан веома сунчан водитељ и његови гости седе под сунцобраном. Али, тад су они у сенци, што би деца рекла „тамни људи у тунелу“. Постоје начини да се то избегне, а једна тако реномирана кућа као што је РТС једноставно не сме себи да дозволи такве визуелне “грешке”. Донесу се специјални рефлектори за такве прилике. ХМИ рефлектори а иза водитеља се стави црна мрежица, као за комарце, која „убије“ светло иза, док ови рефлектору осветле водитеља и госте. Ово знам јер смо у Багдаду имали исти проблем сваког јаког сунчаног дана. Водитељ и гости због позадине на сунцу, на 40 степени у хладу, би били тамни у лицу, те су сниматељи морали да прибегну оваквим решењеима.

Стандарди и продукције

Вели ми мој колега Александар Васовић, да су ловци а нарочито риболовци врло и сложна велика братија и да су програми који се баве овом тематиком не само популарни већ и гледани. Погледао сам емисију у продукцији Др Цолића. Врло добра продукција, монтажа, сниматељски рад. И онда се питам: Како неке ствари у приватној продукцији могу, а не могу кад су у продукцији РТСа.
А онда РТС постигне пун погодак – са емисијом о историји са Владетом Јеротићем. Емисија на нивоу ББЦ. Само моја уобичајена замерка: Зашто увек нема такозваног „натурал соунд-а“, атмосферског тона?
У Јутарњем програму одличан прилог о породици избеглој, најпре из Босне, па из Хрватске. Како су се скућили, он, деца и жена, раде по кући, али је тон атмосфере или толико утишан, или није ни постављен – као ТВ шесдесетих година! Штета. И онда, опет, дође стандард независне продукције, „Лице и потпетице“. И опет питање, а зашто то не би био и стандард РТСа? Зашто се боље и умније ради у приватној продукцији, а слабије у самом РТСу? Да ли је у питању мотивација, зарада? Могуће, али у ових неколико примераприметна је и разлика.

ТВ лица и ТВ искуства

Телевизија је сад персонализована, људи се опредељују да гледају оне ствараоце, новинаре, које воле. Крај безличне ТВ почео је појавом Горана Милића и то нарочито после његовог повратка из Њујорка. Његови недељни ТВД су имали велики, ауторски печат. Били су ту још Боривоје Мирковић, Никола Виторовић, Момчило Поповић, да не спомињем легенде као што су били Оливер Млакар, Милоје Поповић и још много други.

Данас, чини ми се да јавни сервис нема баш ту политику прављења ТВ Личности. На путу да то постане, ако већ и није, је Јован Мемедовић, али је мој ‘’проблем’’ са њим што не знам кад је Мемедовић РТС, а кад је приватна продукција. Велика је штета што РТС не може продукционо да стане иза његовх путописних емисија, биле би боље, и равноправно би стале у ред са чувеним емисијама Милана Ковачевића “Караван“. Ако је већ тако, онда РТС не би требало да га раби као – водитеља квиза. Мемедовић је расни репортер за терен, за беспућа и то би и требало да буде његова не само каријера већ и специјалност.
Друга ТВ личност, коју јавни сервис не користи довољно, односно не инвестира у њу је Мира Адања Полак, која скоро већину ствари ради сама, сналазећи се како зна и уме. Замислите тек какве би Мира Адања Полак имала емисије кад би РТС стао иза ње?! Била би то ексклузива за ексклузивом, а да не говорим како би Мира, заједно са једном Данком Нововић, биле одличне учитељице младим новинарима који су тек дошли у РТС. Мирино искуство је драгоцено и велика је штета ако га не преноси младим колегама.
Ту додајем и Тању Петернек, која је са својим ТВ лицима поставила стандард, као и Весна Дедић са Балканском улицом. Занимљиво да су поједини аутори које сам споменуо ван система РТС.
Зашто један од најискуснијих ТВ сниматеља у рату, Вељко Ђуровиц или Мики Стојчић не би учили младе колеге. Занимљиво је да је РТБ био расадник новинара и сниматеља коју су или радили или још раде у страним агенцијама или ТВ станицама. И нико од њих није добио понуду да се врати и да ради у Јавном сервису. Занимљиво, а плаћају се, истина преко донација, страни стручњаци који држе обуку. Гарантујем да би наши људи, који су радили или раде за стране медије, могли да буду још бољи инструктори и учитељи. Штета.
’Радно време’’

Пало ми је нешто на памет… Ако је већ ‘’репризом на репризу’’ зашто онда сва три канала раде 24 часа? Веле људи, то данас и није нека уштеда ако се има пауза. Међутим, сећам се мог великог изненађења, пре пар година, кад сам био у Шведској: Државна ТВ је после јутарњег програма имала паузу у емитовању од пар сати, док су комерцијалне ТВ радиле нон стоп. Да ли баш у два ујутру морају да раде сва три програма? Нисам сигуран. Требало би видети гледаност, па проценити. Можда је то расипање емисија. Или је исти технички принцип као код радија – направи се „плаy листа“ и екрани само исијавају. Једне недеље имали смо ‘’комедијом на комедију’’, на оба канала.’’Долари’’ на првом, а “Заједнички стан” на другом. Није баш вешто и умно да се сличне емисије сударају на оба канала.

Принципи и сећања

Доста се прашине дигло око протеста Нене Кунијевић поводом смрти легендарног уредника Малише Маринковића. Написи на друштвеним мрежама. Одговори. Па ми се само намеће питање, да ли РТС има неки систем, за кога и кад се праве специјалне емисије или се то одређује „одокалном“ методом.? Ако нема, добро би било да постоји. Јер кад постоји систем онда је могућност за грешку мала.
РТС се достојанствено опростио од Предрага Цунета Гојковића, али се и даље залажем се да систем постоји.

О, новине

После толико времена мушки водитељ временске прогнозе. За сваку похвалу, младић леп и лежеран пред камерама – баш пријатна промена.

Теме и време

Верујем да је лето једини разлог да после једне репризе иде друга реприза. Можда, али како већ рекох, догађаји не бирају летњу или зимску шему.
Јутарњи програм је много пажње посветио насиљу у породици после два убистава и насиља над женама. Тема у 07.45. Није ли мало рано за такав дуг разговор? Но, ево зашто то кажем: Јутарњи програм, нарочито до 08:30 се више слуша него гледа јер једноставно немате времена да седите и гледате телевизијски програм. Прилози за јутарњи програм не смеју бити дужи од минут и по, разговори кратки, јасни, уз стално водитељево понављање временске прогнозе.
Не знам да ли је производ летње шеме да буде само један водитељ. Штета што због личних разлога више немамо онај дивно функционалан пар из јутра Милан Срдић и Ирина Ђорђевић. Они су били савршени, нешто слично као што су били Горица и Драган у она златна времена Радија Б92. Са два водитеља добија се динамика, лепше изгледа, а на крају крајева, да ли више волите класичну представу са више глумаца или монодраму? Гледао сам МИлана Срдића пре неки дан. Њему баш “лежи” Јутарњи програм. Одличан водитељ.

Људе ујутру занимају време, саобраћај, комуналне вести… Али да ли баш да тема јутра буде сређивање депонија у Београду и Пироту? То су пре теме за Београдски програм односно хронику региона. Ипак, зато је Јутарњи програм у суботу 15.јула био прави модел дневног јутарњег програма. Занимљиве теме, кратки прилози, опуштени разговори, иако суботом јутарњи програм може да има мало лабавије временске одреднице. Само гостовање колегинице из Радио Београда, Наташе Ракитић, је било освежење. А потом, опет, сјајан гост – неурохирург Момчило Ђорђевић, но исувише специфична тема у рано јутро. Тему разговора, о спавању, вероватно су многи гледаоци –преспавали.
Умети чути

Дозволите да, уз њену дозволу, пренесем став Мери Билић ТВ критичарке, особе коју веома радо читам, поред Бранке Оташевић и Браниславе Џунов.

“Високе температуре су оставиле трага и на водитељима емисија, што се манифестовало слабом концентрацијом или логореичношћу или смушеношћу… Пример за ситуацију број један: у јутарњем програму РТС новинарка разговара са доценткињом др Катарином Лалић, ендокринологом, која је таман почела да прича о новим лековима, тачније ињекцијама против високих вредности триглицерида, који нису на позитивној листи, али се могу набавити, и о добрим искуствима примене код пацијената, кад је новинарка прекину уопштеним питањем и тако оставила гледаоце без могућности да сазнају генеричко име лека.”
Шта може да буде решење? Не знам да ли водитељи Јутарњег програма имају слушалицу да би били ‘’на вези’’ са продуцентом емисије. Продуцент емисије је “бог и батина”. Продуцент интервенише и даје сугестије водитељу ако треба да скрати или да продужи разговор.
И још једна ствар која, једноставно, не функционише и у нашој варијанти изгледа вештачки, а то је ођава репортера који се јавља уживо са “студио”. То се истина ради на ЦНН, или се радило, али зашто то није добро. Није добро јер се онда, за време јављања, водитељ, једноставно, као и режија, “искључе” и не морају да прате шта репортер говори, знајући да је кад каже “студио” то крај. Мени то мало штрчи и беспотребно је, али су их очигледно тако странци научили.

Кад већ спомињем информативне емисије мени су дописници једна врста хероја. Има одличних новинара, професионалаца, неки од њих су храбри, одважни, па су их локалне бирократе тужили суду. Највеће благо РТСа су у ствари дописници и дописничка мрежа. Ти људи су понекад у сенци „новинара“ из централе, али многи од њих би могли да уређују и воде ТВД као од шале.
Новинари – некад и сад

Свуда и на сваком месту говорим да је овај мој ТВД крајње добронамеран и мали напор да Јавни сервис буде што бољи. И да натерамо државу да не само помогне Јавном сервису, него да тачно дефинише његову улогу и да му обезбеди уредничку независност. Међутим, није баш увек тако.
Написао сам твит у коме сам рекао : “Вели репортерка РТС-а из Солуна, да је добра сарадња у туризму и банкарском сектору. Што јој неко не каже да се грчке банке повлаче из Србије – Пираеус и НБГ“
Но стиже брзо и одговор : “Ја сам само пренела њихову оцену. Има ли краја вашој мржњи према РТС-у и фрустрацији од исте??? Аман више“
После смо измењали још неколико порука „личне природе“.
Елем, ово пишем из неколико разлога. Прво, зато што се дијалог ‘’спушта’’ на ниво личног односа. Али то је, изгледа, срспки ‘’изум’’, настао у појединим таблоидним медијима. Зашто мржња и зашто фрустрација, зашто не аргумент?
А затим, као друго, још више реченица “ја сам само пренела њихову оцену“! Е, то је кључни проблем српског новинарства. У моје Време, новинари су се сматрали друштвено-политичким радницима и били задужени за трансмисију порука политчких лидера. Данас је задатак новинара мало сложенији – да не прима све здраво за готово. Ако тако раде онда су – непотребни. Спикер је ту да прочита саопштење и знамо све. Репортер мора да проверава све што политичари говоре, или бар да у тексту каже како, ‘’по налогу страних кредитора, Грчке банке морају да се повуку’’, а да не говорим о сјајној прилици за питање на пресс конференцији: “Господо, Ципрас и Вучић, управо сте рекли и истакли сјајну сарадњу у банкарском сектору, док се грчке банке повлаче из Србије…“
Али, пошто ми је речено да сам као човек код дотичне репртерке пао одавно, нећу се више бавити њеним ликом и делом. Само ћу да кажем следеће: Пракса је у озбиљним ТВ кућама да једни те исти новинари прате председнике и премијере на путовањаима. Тако је и код Американаца и код Енглеза и сматра се да би такве посете, не због протокола већ због важности, требало да прате најбољи новинари, који ове личности прате у стопу, кудећи их или хвалећи. Не знам зашто тога више нема у РТС-у. У моје време се знало. Можда је то сад израз демократичности, да сви добју по неко путовање, зарад мира у кући.
Светско искуство и домаћи став

Такође, надам се да ће једног дана Јавни сервис имати снаге да примени још један светски систем. Један те исти тим да ради ТВД 2 и ТВД 3, а суботом и недељом други тим. Док сам био у РТВ Војводини предложио сам тако нешто. Одговор, типично домаћи: Шта?! Да радимо 5 дана у недељи, немогуће!” Радили би најбољи, водили би најбољи, јер како рекох, људи се сад опредељују према ТВ личностима, нису сви заслужни да воде или уређују ТВД 2 или ТВД 3.
Радио Беогад

Неправедно сам изоставио Радио Београд, као један од битних делова Јавног Сервиса. Оно што Радио Београд има – теме у у дебатним емисијама. Као, на пример, емисија у недељу 09.07. у којој су гости били проф. Милан Антонић и амбасадор Илија Вујачић, која може да послужи као пример за озбиљну дебату коју ради један јавни сервис. Занемарићу чињеницу да је Радио Београд једини радио са националмом фреквенцијом који негује народну музику, али Радио Београд има узбудљиве, полемичке емисије, о којима јавност мало зна или говори. Да ли је овакав програм Првог програма Радио Београда резултат што је двоје врсних професионалаца сад воде Радио Београд, видећемо. Али занимљиво је да један ББЦ много више „меша“ новинаре, који раде на оба медија. Мало уредничке смелости коју има Радио Београд, могло би да пређе и у Таковску 10.

Комплимент и примедба

Весна Дамјанић се храбро изборила са премијерком Аном Брнабић, која је у емисији дала веома оштру оцену штрајка у Фиату. Кад у интервјуу добијете “хитну вест”, онда водитељ треба да буде задовољан што је успео да из госта ‘’извуче’’ и такву изјаву.
Кад већ говорим о Фиату, мој Оскар за прилоге иде овог пута за одличан извештај у ТВД 17.07. Мирјане Брајковић. Све сам сазнао у том извештају: Ставове Председника, Премијера, шта штрајк значи, колика је плата… И то све без сликања репортерке. Доказ да је ТВ тимски рад, јер су ту биле и изјаве Вучића И Брнабићке коју су добили други новинари. То и јесте суштина ТВ, тимски рад, не само екипе, већ и редакције у целини.
Али, зато ме нервирају ситне брљотине. У ‘’Јутарњем програму’’, у кролу пише Ана БАрнабић, и тај крол иде, те иде и нико да га исправи.
Кад су већ сви медији саопштили да се човек који је убио жену испред Центра за социјални рад бацио под воз, иде крол да је “непознати мушкарац погинуо код Тошиног бунара”. Суштина информативног програма је да се стално надограђује, како стижу нове вести. Рећи ће неко, ма ситнице. Да, јесу ситнице, али кваре општу слику ТВ програма, на коме ради и учествује на стотине и стотине људи.
Принципи едукације

Кад је реч о образовном каракрету јавног сервиса, само неколико ствари. Увек спомињем акцију “Није тешко бити фин” коју је док је радила на РТС увела Мирјана Бобић Мојсиловић. Биле су то кратке цртице, како бити фин на улици, у кући, у превозу. И Мирјана оде. И једноставно, пројекат је уместо да се развија, он је угашен.
Пре неколико година у Словенији, видео сам на њиховом Јавном сервису кратак едукативни филм, како се понашати ако вам се ауто поквари у тунелу. Е, ако развијена Словенија има потребу да дан данас објашњава такве ствари, шта онда ми треба да радимо.
Огромна је шанса РТС-а да едукативно делује и да тако оствари ту своју главну улогу. Да забави – може. Али данас постоји хиљаду канала за забаву, постоје комерцијалне ТВ станице у Србији. Србија је једна од ретких земаља у којој кад други јавни сервис емитује једну од најбољих британских серија “Доњнтоњн аббеy” , то у њој прође тако незапажено, а та серија је чак у Америци постигла велики успех. Овде, у Србији – не! Ево, сад је у току и реприза и – ништа. То за једну нацију није добро – да само расте уз турске и ко зна какве серије. А филмова ,нарочито земаља у региону има и те каквих.
Јер, како рече породица Ољача, у сјајној емисији и серијалу “Гост” Милана Поповића, “Чистоћа, чистоћа и упорност су кључ за развој срспког туризма”. Е, чистоћа да, али и ментална хигијена која је и те како битна. Ту Јавни сервис може много да уради, више него што на први мах изгледа.
И док на Првом програму реприза сустиже репризу, Јавни сервис ставља на Други програм своје емисије у које је доста уложено и којима је место, по мом мишљењу, на Првом – ако већ кажемо да би Јавни сервис, превасходно, поред информисања требало и да образује, попут серијала “Економска историја Србије“ аутора Божидара Ђурана. Велика штета што он није на Првом програму, а репризе “Блага и Бабе”, комотно могу на Други.
У поменути серијал је очигледно уложено и много труда и рада. Има ствари које нисам знао, вероватно ни много људи такође. Ако погледам програме других јавних сервиса у региону, овакве истраживачке, озбиље емисије су код њих на Првом програм, док је Други дефинисан за забаву. Па ко хоће нека гледа шта жели.

Запажања и савети

Да се вратим суштини ТВ, коју смо најбоље видели у Јутарњем програму који је имао екипу и репортера који су бил на лицу места, пожара у фабрици карона. То је оно за шта ТВ служи, од почетка па до краја емисије, кад се појавио градски менаџер Горан Весић са најновијим информацијама.
Пре неки дан Евровизијско такмичење хорова. Замислите да су уредници Јавног сервиса имали храброст и тако леп уметнички програм ставили на Први канал, уместо репризе програма, који гледамо по ко зна који пут.
Мени лично сметају, јер то нисам видео на другим ТВ, и ођавне шпице које почињу са именом генералног директора. Знам да је то увео Александар Тијанић, да би и написмено, ето, имао легат, али Јавни сервис је старији од свих нас, не почиње од садашњег или прошлог генералног директора. Ођавна шпица је за људе који су учествовали у продукцији неке емисије. Кад гледате филм, да ли има на шпици име ЦЕО 21 Центурџ фоџ. Да се тако ради, Мардоково име би се вртело 24 сата шитом света.
И несмотреност другог, војвођанског Јавног сервиса. То је кад се ради по аутоматизму. Да се размемо, нисам моралиста, али ако се у суботу увече емитује филм “Шећерна водица”, он једноставно не може да има репризу у недељу пре подне. Давно још, питао ме један Американац, како то да се реприза Сопранос-а емитује у преподневним часовима, то је, вели он, незамисливо код нас.
Упутство РЕМ-а постоји, али очигледно једа га се нико не придржава.
А кад већ упоређујем иницијативу Радио Београда, веома је била добра емисија “Седмица”, са расправом о Степинцу. Одмерена, садржајна, доста се чуло и научило.
И мали савет колеги Владимиру Банићу, који је уложио велики труд да нам објасни заврзламу око Пиранског залива: Само да је још било мало више графике, како је било пре, а како је сад после арбитражне одлуке.
Такође, на два канала сличне емисије, “Од злата јабука” и “Наши сусрети”. Потребно је само мало више концентрације када се прави програмска шема.
И примедба за “Око магазин”: Штета што нема више прилога са путовања. Запазио сам једног младог репортера – Немању Милутиновића. Радио је интервју са Министарком спољних послова Аустралије, лепо и одмерено, само није добро да има два прилога у једној емисији.
Моји ‘’Оскари месеца’’ и питање

На крају да поделимо неке Оскаре у јулу: Овог пута Наташи Мијушковић за одлично уређен ТВД 2, у коме су пожари били ударна вест и Мирјани Брајковић за извештај о Фиату. Истина, мислим да је након постигнутог споразума, то вредело ванредних вести, а не само кајрона. И нешто што ме мало збуњује. У време дигиталних комуникација 4Г мреже, а знам да је Зоран Станојевић посвећен модерним технологијама, зашто РТС нема систем, кад су ствари хитне, да се репортери јављају видео путем Вибер-а или Скyпе-а са мобилног телефона. Знам да постоје Ливе У системи, али то је за укључења попут пожар у фабрици хартије. Али замислите да се тако јавила видео линком Ана Стаменковић, после земљотреса у Турској и Грчкој. Скy Нењс је развио апликацију коју сваки новинар мора да има у мобилном телефону, а имао сам је и ја док сам био у Реутерсу, за ванредне случајеве, која омогућавас да снимак мобилним телефоном може одмах да иде клијентима. Хвала Богу , никад нисам био у ситуацији да то користим.
Све у свему, летња шема је на екрану, али не и у животу. Надам се да ће РТС бити главна позорница за расправе о Косову које је иницирао Председник Србије. РТС је право место за такве дебате, а сигуран сам да ће их и бити.
И молим, по хиљадити пут, проверавајте кајроне у јутарњем програм. Огроман труд целе екипе ‘’пада у воду’’ због ситница, словних и граматичких грешака.

Јакша Шћекић

anti.media

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *