10 чињеница које треба да знате о приватној пензији

Поделите:

Пензија, и још једна преко тога, отприлике би могао да изгледа сценарио за оне који се одлуче да новац уплаћују у добровољне пензионе фондове.
У Србији постоји неколико оваквих фондова, који су заправо један облик дугорочне штедње за старост. Њихов рад је под контролом НБС, а приватна пензија ни на који начин није везана за државну, већ – колико уложите, и колико фонд добро послује – толику ћете пензију примати.

Осим самих будућих пензионера, новац у пензионе фондове могу да уплаћују и родитељи за децу, баке и деке за унуке, запослени и незапослени.

Колико ће ко на крају уговореног периода подићи новца зависи од висине и периода уплате, али и стопе приноса на годишњем нивоу, која је показатељ успешности пословања фонда. Илустрације ради, ако корисник уплаћује по 3.000 динара на месечном нивоу, на период од 15 година, након истека тог рока може очекивати додатну пензију у износу од око 12.000 динара месечно. Ако би овај исти износ корисник плаћао 20 година, износ месечне исплате био би око 20.000 динара. Све то под условом да фонд добро послује и да је годишњи принос у просеку осам одсто.

1. Како постати члан добровољног пензионог фонда

Први корак је прикупљање информација, а затим и избор фонда, на основу његовог финансијског стања, стопа приноса, али и угледа који има.

Други корак је потписивање уговора о чланству и плаћање свих накнада (накнада приликом уплате пензијских доприноса и накнада за управљање ДПФ у износу до два одсто на годишњем нивоу).

2. Ко може да уплаћује заприватну пензију?

Ограничења не постоје, и свако ко има мање од 70 година може да буде члан фонда, без обзира да ли је запослен или не, да ли је домаћи или страни држављанин.

– Пошто доња старосна граница за приступање фонду не постоји, у пракси више није реткост да родитељи отпочну са штедњом за своју децу одмах након рођења. У ДПФ допринос може да уплаћује појединац (може бити и незапослен), или други појединац или фирма за рачун физичког лица. Затим, то може да буде и синдикат за своје чланове, као и послодавци за своје запослене – кажу у једном српском пензионом фонду.

3. Која је минимална сума за уплату у ДПФ?

Члан фонда сам одлучује о износу и динамици уплата, с тим што постоји доња граница. Минимални месечни износ пензијског доприноса износи око 1.000 динара. Како би подстакла штедњу у ДПФ, држава Србија је предвидела пореске олакшице и за послодавце, али и за запослене грађане који уплаћују допунске пензијске доприносе у фондове.

Тако су послодавци ослобођени плаћања пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање до максималног непорезивог износа, а запослени, који путем административне забране уплаћују допунске пензијске доприносе ослобођени су плаћања пореза на доходак грађана. Тренутни, за 2017. годину, максимални неопорезиви износ пензијског доприноса износи 5.589 динара.

4. Који је најдужи, а који најкраћи рок уплате новца?

Уплате у ДПФ могу бити на месечном нивоу, периодичне или једнократне. Осим динамике и износа уплате, чланови фонда самостално одређује и период уплате пензијског доприноса. Једино ограничење се односи на то да повлачење средстава мора да се започне најраније са 58, а најкасније са навршених 70 година живота.

5. Када се може подићи новац?

Право на повлачење и располагање акумулираним новцем стиче се најраније са навршених 58 година живота, а повлачење средстава мора се започети најкасније са навршених 70 година живота.

Новац се може повлачити једнократном исплатом (30 одсто акумулираних средстава), програмираном исплатом (на пример месечно), куповином ануитета, или комбинацијом свих ових начина.

6. Да ли може да постоји прекид у уплати?

Ако члан фонда престане са уплатама, чланство у фонду не престаје и он не губи своја права.
– И у том случају, члан може да располаже својим акумулираним средствима са навршених 58 година живота – објашњавају у пензионим фондовима.

Наводе да у овом случају уплате неће бити изгубљене, нити да ће индивидуални рачун бити затворен.

– Друштво за управљање наставља да улаже новац, а члан и током периода у коме не врши уплате остварује приносе на своја до тада акумулирана средства. И у овом случају, након испуњења старосног услова, могуће је располагање својим акумулираним средствима – кажу и додају да члан фонда не може бити тужен по овом основу.

7. Шта ако члан фонда остане без посла?

Члан фонда у коме је бивши послодавац вршио уплате, и даље остаје у њему, однсоно не престаје му чланство.

– Уплате неће бити изгубљене, индивидуални рачун члана неће бити затворен, а друштво за управљање наставља инвестирање уложених средстава. Такође, када буде у могућности (или поново запослен), члан може наставити са уплатама у фонд – објашњавају, и додају да члан и у овом случају стиче право да располаже средствима са индивидуалног рачуна са најмање 58 година живота.

8. Шта ће бити са новцем у случају смрти члана фонда?

Сав новац који је акумулиран на рачуну преноси се корисницима, односно наследницима које је члан фонда именовао. Кориснике или наследнике члан дефинише потписивањем изјаве, али их може и мењати. Ако члан није именовао своје наследнике, новац са његовог рачуна преноси се законским наследницима.

9. Који су ризици штедње у добровољним пензијским фондовима?

Ризик увек постоји, јер вам нико не гарантује повраћај уложеног новца. Међутим, он је релативно низак с обзиром на то да се пензијски доприноси улажу у домаће и иностране хартије од вредности и друге финансијске инструменте и домаће некретнине.

Осим тога, Закон одређује ограничења улагања која фондови могу подузимати.

10. Како су заштићени ваши улози?

Њихова имовина је одвојена од имовине друштва које управља тим фондом. Ако се, на пример, над друштвом за управљање покрене стечајни поступак, имовина пензијског фонда не може постати предмет принудног извршења, нити залоге.

Такође, она не може да уђе у састав ликвидационе или стечајне масе друштва за управљање, нити може да буде коришћена за измирење обавеза члана ДПФ и других лица према трећим лицима. Фондови своје финансијске извештаје предају НБС и месечно и годишње, на основу којих се контролише њихов рад. Ризик рада фондова се смањује и њиховим улагањем у најсигурније хартије од вредности, непокретности и банкарске депозите.

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *