Како препознати умор током вожње?

Поделите:

Једна од првих и најлепших асоцијација на летње месеце су годишњи одмори и за њих везана путовања.
У великој жељи да се дани одмора и разоноде искористе на најбољи начин, од првог до последњег дана и минута, планови путовања се често праве веома амбициозно, уз прецењивање реалних способности возача, и тиме се ствара могућност за бројне и вишеструко ризичне ситуације у саобраћају.

Ризично понашање у вожњи је свако понашање повезано са значајно већом вероватноћом да доведе до саобраћајне незгоде. Имајући додатно у виду чињеницу да се у овом периоду на путевима налази значајно већи број возила и путника него током остатка године, не чуди што су управо јул и август месеци који се одликују веома израженим страдањем учесника у саобраћају.

Прекорачење брзине и неприлагођена брзина је узрок скоро трећине озбиљних незгода и незгода са погинулима. Сама контрола брзине је сложен процес. На први поглед, то је резултат свесног избора, нарочито ако се има у виду да сви аутомобили имају брзиномер. Могући разлози за непоштовање ограничења брзине су журба, осећај задовољства, али често и прилагођавање околном саобраћају. С друге стране, већа брзина и убрзање могу понекад бити и резултат несвесног процеса где је значајно истаћи субјективни доживљај брзине, потцењивање опасности брже вожње; понекад се то дешава након вожње великом брзином дуже време, или услед недостатка периферних референци за брзу вожњу (зграда или дрвећа поред пута). Такође, перформансе већине возила данас су такве да амортизују одређене лоше карактеристике пута, умањују буку и вибрације, што је веома корисно са аспекта удобности, али, с друге стране, може довести до ненамерног повећања брзине.

Требало би обратитити пажњу на следеће:

Редовно проверавајте брзиномер, посебно при изласку на брзе путеве
Поштујте ограничење брзине – пратите знакове, посебно на раскрсницама
Не заборавите, прописано ограничењеје максимална дозвољена брзина, а не циљ који треба да достигнете
Увек успорите приликом уласка у насељена места
Ометање пажње (дистракција) је све оно што скреће пажњу возача с примарног задатка управљања возилом и реаговања на критичне догађаје. Све је више доказа да су ометање возача и непажња веома важан фактор који доприноси незгодама. Познато је да су мобилни телефони један од најчешћих и можда најопаснијих дистрактора током вожње, а новија истраживања доводе у питање безбедност током вожње чак и уз коришћење донедавно сигурних „хендс-фри“ уређаја. Поред мобилних телефона, као главни ометајући фактори истичу се интеракција са осталим путницима, затим скретање погледа ка нечему у самом возилу или изван њега, музика у ауту, дотеривање и тражење извесних предмета.

Посебно је важно истаћи да, нарочито током летњих месеци који подразумевају ванредно дуга путовања, вожња представља веома напорну активност – она умара, баш као и сваки други рад. Умор је неминован пратилац вожње, али уколико се не препозна, може да има кобне последице. Статистика показује да се једна трећина саобраћајних несрећа догађа услед умора возача, при чему је возач или заспао или неадекватно реаговао услед умора. Умор се јавља већ након другог сата вожње, најчешће између другог и седмог сата или након пређених 200 до 500 км. Умор настаје деловањем низа психолошких и физиолошких елемената. Осим физиолошког трошења енергије, које доводи временом до умора и психолошког напрезања, настанку умора доприносе и монотонија пута, изразито дуга вожња, неповољни климатски услови, претходни сменски рад итд.

Умор се манифестује следећим знацима:

поспаност
очи вам се склапају или се тешко фокусирате
тешко вам је да главу држите усправно
стално зевате
мисли вам лутају, не можете да се усресредите на вожњу
кривудате у коловозној траци
тешко се присећате последњих неколико километара
нисте у стању да одржите релативно константну брзину
споро трепћете.
Оно што је управо у овом периоду веома честа пракса, нарочито међу породицама са бебама и малом децом, јесте ноћна вожња. Под изговором лакшег подношења пута од стране саме деце, родитељи се често одлучују на овакву организацију. Веома је важно истаћи да је, услед поремећаја циркадијалног ритма, а често придруженог хроничног недостатка квалитетног сна и/или лошег сна уочи самог пута, умор током вожње готово неизбежан, а самим тим и значајно повећан ризик за изазивање саобраћајне незгоде и могућих фаталних исхода.

За спречавање умора за воланом треба се придржавати следећих савета:

Пре поласка на дуги пут добро се наспавајте и одморите
Не узимајте обилне оброке и алкохол пре седања за волан
Удобно седите
Настојте да избегавате ноћну вожњу, она је много захтевнија и самим тим пре доводи до умора
Редовно проветравајте кабину возила
Правите паузе у вожњи на свака два сата, током паузе урадите пар вежби за истезање, поједите лаки оброк и узимајте доста течности
Током летњег периода немојте много да расхлађујете кабину возила
Уколико нисте сами у колима, са сапутницима водите пријатне разговоре уз лагану музику
Не користите уопште енергетске напитке, као ни кафу у великим количинама како бисте остали будни, превише кафе може произвести сасвим супротан ефекат.
Када осетите прве знаке умора као што су падање капака, теже се концентришете на вожњу и почињете да зевате, уколико нема неко други да настави вожњу, одмах зауставите аутомобил на првом сигурном месту. Оборите седиште у аутомобилу и одспавајте 15-20 минута. Након тога изађите из аутомобила и прошетајте се. Та кратка пауза опоравиће вас за даљи наставак вожње.
Када осетите знаке умора важно је да никада не кажете себи «ја могу даље». Убрзо ће вас нађачати физиологија умора и сна и ођедном ћете бити свесни како сте прешли део пута кога се уопште не сећате («црна рупа») због умора. Чувајте се те кобне појаве.

Истраживања су показала да мање од шест сати сна повећава ризик од саобраћајних незгода три пута, а мање од пет сати сна чак пет пута. И само трајање вожње повезано је са саобраћајним несрећама. Што је вожња дужа, ризик је већи. Већ након петог сата вожње расте ризик од судара, а након осам до девет сати неки аспекти извођења вожње почињу опадати, као што је брзина рефлекса, пажња итд.

Будите одговоран возач, према себи и другим учесницима у саобраћају! До жељеног одредишта, најбрже ће вас довести безбедна вожња.

Градски завод за јавно здравље Београд

Данас

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *