Kо су људи које пратимо на Твитеру

Поделите:

Нисам од оних које интригира ко се крије иза псеудонима на Твитеру, не идем на твитапове, за четири године како имам налог упознала сам четири твитераша, једног мушкарца и три жене. Хоћу рећи нисам друштвен твитераш, и нисам дошла на друштвену мрежу да нешто продам, нађем фрајера или пријатеље. Мој разлог је био релативно себичан, почела сам да пишем блог и требала ми је публика за качење текстова.

Прво сам запратила пар људи које сам познавала, онда њихове пријатеље, неке ми је Твитер понудио, и тако сам током ове четири године дошла до одређеног броја пратилаца. Чак би се рекло да сам већину запратила по инерцији.

Мој блог нико није читао, све до момента док нисам написала текст о покушају да упишем драматургију на ФДУ, и корупцији коју спроводе један професор и његова жена списатељица. Kад је изашао текст на блогу њена адвокатица ми је послала опомену пред тужбу, коју сам објавила на блогу, и изненада ме је читао читав Београд. Неки твитераши су хтели да сазнају ко стоји иза мог профила, те сам упознала извесног Банета, симпатичну фотографкињу из Земуна и ДС активисткињу са којом сам данас на блоку (али не због ДС-а). Kасније сам упознала фину Новосађанку која ми је нашла стан за време Стеријиног позорја.

За највећи број твитераша немам појма како се зову нити чиме се баве, нисам направила ниједну групу, читам углавном оне који твитају о корупцији у друштву. Ово из разлога јер не гледам ТВ, а Твитер ми служи за скупљање информација са различитих страна, којих често нема у медијима.

У међувремену сам успела да упишем драматургију у Бањалуци, у 42. години живота, што ће некима бити битно у даљем тексту. У последње три године већину времена проводим тамо, а услед бројних обавеза занемарила сам блог. Последњи текст написан је пре више од годину дана, и некако ми се чинило да сам ставила тачку на блоговање.

Оно што ме натерало да ово пишем су догађања која осветљавају тамну страну друштвених мрежа, то јест откривају шта се деси кад случајно откријете ко стоји иза симпатичног профила @Раyбановиц који веродостојно твита о корупцији. Свакодневно бих погледала његов профил, редовно ретвитовала оно што ми се чинило интересантно, често смо комуницирали о написаном. Поред његовог псеудонима се налазила скраћеница ПУБ, што је знак заједништва одређене групе твитераша чији је предводник онај Бане кога сам својевремено упознала, а чије значење осим сатиричног нисам успела да одгонетнем.

Све би било весело да нисам налетела на твит у коме се непознати твитераш обраћа именом и презименом Раyбановићу, помињући крађу. Откривање идентитета ме не би интересовало, као ни поменута крађа, да у твиту није постојао линк који ме је у Kуриру одвео на сагу о Горану Биорцу, за кога је твитераш тврдио да је Раy. Kурир је таблоид, и није му за веровати, али ту испод текста се налазила кривична пријава на 12 страна из 2009. године, коју ме није мрзело да прочитам. Испоставило се да је твитераш који води одсудну битку против корупције на Твитеру заправо бивши начелник Службе за специјалне истражне методе, који је у периоду 2006-2009. отуђивао техничку робу коју је МУП добијао од Телекома. Биорац је једно време бити одсутан са посла, мада је примао плату, да би на крају био истеран из полиције.

хттп://www.курир.рс/вести/друство/992077/веља-суле-и-екипа-умесани-у-краду-телефона-и-камера
Прича је интересантна сама по себи, јер полиција евентуално сме да бије али не сме да краде, а оно што је мене интересовало да ли је Раyбановиц та особа. Да је твитао о животињама, љубави, космосу никад га не бих питала да ли је он човек из приче, али пошто је он краљ антикорупције на Твитеру ја сам га питала. То што ме је отпратио је небитно, сваки дан ме отпрати неко, али се изненада на мојој лајни појавио још један ПУБ који ме напао недвосмислено потврдивши да су Раyбановиц и Горан иста особа, потом се јавио врховни ПУБ Бане прво на Твитеру оптуживши ме како сам СНС бот, потом ми пославши мејл у ком ми прети. Раyбановиц је твитао ’’Савијену главу сабља не сече’’.

Ако укуцате Горан Биорац у претраживач Твитера излази неколицина твитова мени непознатих твитераша који му се обраћају тим именом и коментаришу крађу, почев од јануара када је његов идентитет откривен. Дакле, нити сам ја открила топлу воду, нити сам га изложила непријатности, јер се његово име и конкретан случај повлаче по медијима од 2013. године.

Поред оног што је евидентна претња на Твитеру сам у директом обраћању од стране @ббнс2102 алијас Банета Бировљева изложена вређању јер сам по његовом суду превише матора за студирање, јер нисам удата, јер немам децу, као одбрану криминалца који је избачен из полиције.

Банета Бировљева сам једном у животу срела на Дорћолу где живимо, јер је желео да упозна особу чији блог чита. Kомуницирали смо преко Твитера и добио је да прочита једночинку коју сам тада писала. Већ сам већину времена проводила у Бањалуци, обавезе су ми време на Твитеру смањиле на минимум, престали смо да се пратимо. Све док сада није изронио као одбрана свог члана ПУБ-а, који је избачен из полиције.

Наравоученије ове приче да ликови које упознајемо на Твитеру би на том Твитеру требало и да остану, да размена мејлова и телефона са особама које нисмо добро упознали у реалном животу није препоручљива. Ово је савет који са вама могу да поделим после најновијег искуства.

Што се тиче претњи нисам особа која се боји, али не намеравам да трпим тортуру овог који поручује да савијену главу сабља не сече, те ћу уколико се ово настави дотичног пријавити служби из које је дегажиран.

Ово је мучан текст који показује у каквом друштву живимо, јер лопови нису процесуирани него гурнути у фиоку. Из те фиоке извирују по Твитеру под псеудонимом, и прете онима који открију њихов идентитет и досије. То ко стоји иза профила који су на лајни открили Раyбановићев идентитет не знам, уз текст сам приложила само неке. Да ли они који су променом власти у могућности да га извуку из фиоке у којој је остављен, те му то дискретно поручују?

Са друге стране ситуација у којој сам се нашла говори о статусу који жена без мужа и деце има у овом друштву, а који је по мерилима Бировљева и Биорца далеко нижи од лопова који краде техничку робу и бива истеран из службе. То што сам у 42. години уложила уштеђевину да бих се образовала и усавршила писање је трагичније од тога што је бивши начелник Службе за специјалне истражне методе уложио своју каријеру и образ да би покрао лаптопове и телефоне из МУП-а.

Kо је у реалном животу Бане Бировљев и чиме се бави не знам, мада сам га лично упознала. Представио се као отац двоје деце, сувласник агенције за осигурање, инвеститор који гради у Скерлићевој, британски држављанин… Може бити да сам нешто заборавила, али то ћемо сазнати кад ПУБ прерасте у странку, како сатирично најављују. С обзиром да је Србија земља где је све могуће, немојте се смејати.

Тања Максимовић
(без мужа, деце, кривичне пријаве и навике да савије главу)

 

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *