Младић из Книна наљутио Хрвате

Поделите:

Млади у Книну желе град без мржње?
Хрватски портал 100посто.хр пренео је причу о младима из Книна, генерацију рођену 1995. године, које је назвао „децом олује“, а који су се изјаснили да желе град без мржње и политике и да презиру политику.
Како се наводи, младе највише мучи како да пронађу посао и опстану у граду у коме нема перспективе.

Новинар портала Јурај Филиповић описује Книн као „дотериван“ уочи 22 годишњице „Олује“, напомињући да се на улицама могу видети тек по који војник или војни камион.

Екипа портала аутомобил је паркирала у центру Книна, међу возилима са београдским таблицама, чији су власници, како се наводи, дошли код родбине на одмор.
„Само немојте изазивати, неће вам нико дирати ауто на том српском паркингу“, добацила је екипи једна мештанка.

Филиповић пише да је Книн град који исфорсирано заблиста једном годишње и то 5. августа.

„Тада је сав у сјају, смештајни капацитети су пуни, ресторани и кафићи ни не затварају врата, а локално младо становништво, засићено од политизовања, најрадије се зачаури и пасивно посматра како њихов град након свега окопни још мало више него годину раније. То се углавном догоди после сваког политичког говора. Овде више нема ничега, ни културног садржаја, ни превеликог избора за образовање, нема посла, ничег што би младе задржало у Книну“, наводи се у тексту.

Филиповић је разговарао са неколико младих, рођених у години „Олује“, који су му рекли да желе град без мржње и корупције.

Тони Шоштар, који има полу брата Србина, рекао је за портал да је време мржње и инцидената на улици због националности прошло, и да је „углавном подношљиво“.

„Одрастао сам у Немачкој, и доста тога сам чуо о рату, али мислим да он никоме ништа добро није донео“, рекао је Тони и додао да га у будућности једино интересује како да нађе посао и прехрани породицу.

Николина Ивковић потврђује да се у Книну тешко живи и да је тешко наћи посао. Иако је, како је рекла, „маштовито замишљала Олују о којој јој је отац причао“, каже да на прославу коју организује хрватска власт неће ићи.

„Тог дана радим, зарадићу дневницу. Не видим разлог због ког би требало да будем у првим редовима. Зар ме то чини већом Хрватицом?“, упитала се Николина.

За портал је говорила и Ивана Радић, рођена у Сомбору, која живи и студира у Книну.

„Одрасла сам овде, зашто не бих овде градила свој живот? Међуљудски односи су коректни, нико се не обазире више на националности осим оних младих инфицираних политком и поделама. Мислим да би овде више желели да раде у струци, а не да размишљају ко је Србин или Хрват. Не треба причати о Олуји, чињеница је да је мој народ страдао. Родитељи су ми ретко говорили о томе, рекли су ми да се на то не треба враћати и трљати со на ране. Свако има право да слави шта хоће и да се понаша како хоће“, рекла је Ивана.

Многи су у коментарима похвалили мишљење ових младих људи, међутим, више је оних који су напали Тонија и Ивану јер мисле другачије.

АЛО, Танјуг

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *