Витешки чин Тадије Сондермајера

Поделите:

У Београду је постављања биста чувеног пилота Тадије Сондермајера, који је остао упамћен у српској историји као успешан ваздухопловни борац на Солунском и Западном фронту у Првом светском рату (у једном сукобу са Немцима његов авион је био срушен и једва је преживео), али и као један од оснивача и потпредседник „Аеро-клуба Срба, Хрвата и Словенаца” (1922) и оснивач и дугогодишњи директор првог Друштва за ваздушни саобраћај „Аеро-пут” (1926). Тим поводом вреди се поново сетити, не само његовог вишедневног храброг, успешног и несвакидашњег лета са Леонидом Бајдаком (Рус, имигрант) од Париза до Бомбаја, и у повратку до Београда (1927), него и његовог витешког подвига у сукобу са младим српским књижевником Милошем Црњанским (септембар 1926), када је због различитог залагања за набавку авиона (француске производње – Сондермајер, или немачке – Црњански) дошло до оштре полемике, а онда и позива Црњанског на двобој упућен неколицини присутних официра. Позиву да брани част пред насртљивим писцем одазвао се само Тадија.

Двобој пиштољима и пред секундантима (у име Милошево беху присутни Душан Матић и Бранко Гавела) одиграо се у близини Вршца, на једном пропланку поред југословенско-румунске границе, уз могуће оправдање за јавност, ако буде потребно, да се иде у лов, јер се у лову може десити да неко буде усмрћен или случајно рањен. И шта се тада десило? О томе су писали наши познати књижевници Владимир Буњац, Радован Поповић и други, а највероватнији ток необичног двобоја описао је сам Црњански Милану Јовановићу Стоимировићу, који је службовао са Црњанским у нашем посланству у Берлину 1929. године, у време амбасадора Живојина Балугџића. Први је пуцао Црњански и – промашио! Сондермајер је онда – сведочи Стоимировић – скинуо монокл и рекао: Је ренонц! – и није хтео да пуца уопште. Одустајање Тадијино да пуца у младог и већ познатог српског писца и да не постане Данте у сукобу са Пушкином наљутило је Црњанског, који је викао и тражио од Сондермајера да пуца, што овај никако није хтео, па је касније Црњански казивао Стоимировићу и следеће: „Мене је ужасно вређало што Сондермајер није хтео да пуца. Питао сам га да му није испод достојанства да пуца на мене?… Био сам изван себе, али морам да признам да ме је његов гест изненадио и запрепастио. Било је у њему нечега збиља витешког: човек је стао пред моју куглу и дао ми доказ о својој храбрости, али није хтео да ичим и даље везује своје име за моје, а најмање тиме што би ме ранио или убио…”

књижевник, Сомбор  

Политика

Поделите:
1 reply
  1. vorkosign
    vorkosign says:

    književnik zna da puca iz pištolja hahahahahaha….
    verovao sam da je taj Crnjanski bio nekakav pametan čovek a ispostavilo se da je to obična budala koja se nekako domogla pera pa počela da palamudi o svemu i svačemu….
    a Tadija je bio lik,svaka čast ljudina u odnosu na Crnjanskog…..
    a opet svet je više čuo za tog nazovi književnika nego za Tadiju pravog i istinski inteligentnog čoveka što znači da je svet pun školovani budala bez trunke mozga u beskorisnoj tikvi..

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *