Човек који се већ 23 године фокусира само на једну реч – Македонија

Поделите:

Од 1994. Метју Нимец покушава да оконча вероватно најнеобичнији међународни спор, у коме се Грчка противи званичном називу Македоније и одбија да им дозволи да уђу било у НАТО било у Европску унију, док се не промени званични назив државе.
Прошло је двадесет и шест година од распада Југославије, и настанка Републике Македоније. За све то време, новонасталој држави је недостајало званично, међународно прихваћено име, услед приговора који су долазили из Грчке због назива „Македонија“. И скоро све то време један човек покушава да реши тај проблем.

Метју Нимец жели да разјасни – он није провео сваки будни тренутак протеклих двадесет и три године размишљајући о једној речи: „Македонија“.

„Могуће да сам о томе размишљао висе него било ко други – укључујући људе у тој земљи“ каже 78-годишњи дипломата из САД за ББЦ. „Али мораћу да разочарам све оне који мисле да је то мој сталан посао“

Од 1994. Нимец покушава да оконча вероватно најнеобичнији међународни спор, у коме се Грчка противи званичном називу Македоније и одбија да им дозволи да уђу било у НАТО било у Европску унију, док се не промени званични назив државе.

Грчка сматра да назив „Македонија“ наводи да та држава има интересовања за Грчку Македонију – провинцију на северу државе – и да је то очигледно покушај да се преузме Грчка народна тековина.

Грци се слажу да би она требала да се зове „Скопље“, по називу главног града.

Македонија, насупрот томе, тврди да назив потиче од античког краљевства Македоније, којим је некада владао Александар Велики, познатији као Александар Македонски и да одатле следи назив „Македонија“.

Оно што је сасвим несвакидашње јесте то што путници који прелазе граничне прелазе и из правца према Грчкој и према Македонији, могу видети знак добродошлице „Добродошли у Македонију“

Нимец каже да неки људи мисле да све што његов посао обухвата јесте смишљање придева који би могли да стоје испред назива Македонија, као на пример – Нова Македонија, Горња Македонија…

Свој посао је започео још крајем 1999. године док је радио за тадашњег председника САД Била Клинтона, и његов посао је био да пронађе решење за обе стране за годишњу плату од само једног америчког долара.

Македонија је примљена у Уједињене нације након што је прихватила назив ‚“Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ)“, међутим то није трајно решење.

Нимец тврди да је овај назив довео до многих неспоразума и грешака.

Бивши секретар Уједињених нација је једном приликом рекао „Бивша Југословенска Република Југославије“. Потом се обратио Нимецу и рекао му да мора да реши овај проблем.

Нимец никада није ни помишљао да одустане и такође тврди да је овај проблем од историјске, и важности по питању стварања нације.

Грчка не прихвата назив Македоније од 1991. године када је Македонија прогласила независност од Југославије. Следеће године, милион Грка је изашло на улице Солуна да протестује. Овим протестима је са власти збачен премијер државе, и на његово место је постављен Андреас Папандреоу који је забранио приступ Македонији до свих Грчких пристаништа.

Нимец сматра да Грчка има пуно право да страхује да ће Македонија једнога дана заузети Грчку територију. На Балкану је свака држава била расцепљена у неком тренутку, или је ратовала са суседном државом.

„То је као да Мексико жели да промени име у ‚“Република Мексика и Тексаса“ , објашњава Нимец.

Међутим он има пођеднако разумевања и за Македонце. Грци кажу да Македонци нису заправо са ових подручја и да држава треба да се зове „Нова Македонија“, насупрот томе Македонци себе сматрају староседеоцима као и сви остали.

Велики број имена је предлагано :“Нова Македонија, Словенска-Македонија и ‚“Република Скопље“. Међу овим именима су се нашла и „Горња Република Македонија“ и „Република Горње Македоније“. Међутим, ниједно од ових назива није још прихваћено.

Нимец инсистира да ће спор бити окончан када за то дође време.

„Погледајте само Северну Ирску или уједињење Немачке“, каже он.

Он је веома оптимистичан по питању времена. То је делимично због нове власти у Македонији – социјалдемократа Зоран Заев је изабран за премијера ове године, тиме прекинувши дуги политички застој у земљи. Али и због тога што Македонија мора да нађе решење што пре како би се приближила остварењу циљева – да уђе у НАТО и у Европску унију.

„То би им дало сигурност, легитимитет, економске прилике… и осећај сталности“, каже Нимец.

То би такође смањило напетост у земљи између Македонаца и Албанаца, који чине четвртину становништва.

Земља је дошла до ивице грађанског рата 2001. године.

Нимец мисли да је циљ свега да се ово не посматра као питање националног идентитета. У разговору са једним Македонцем он је закључио да они то посматрају као промену националности. Међутим, он тврди да ово има везе само са називом државе и да он не би учествовао у спору да има везе са расправом око националности.

Нимец увиђа да је идентитет веома важан упркос томе што он верује у глобализацију.

За све ово време радећи на спору, Нимец је само на један тренутак успео да уједини обе стране. То је такође било у неповољно време, јер је Македонија постављала бројне споменике Александру Великом у својим градовима а потом је назвала аеродром по њему што је довело до нереда у Грчкој.

Он инсистира да се решење може пронаћи, али да је у скоријој будућности заузет планирањем путовања изнад Арктичког Круга као би се „сместио тамо где се јелени селе.“

То вам је добра прилика да побегнете од свих питања о националном идентитету и само-одлучности, зар не?

„Па, заправо“, он каже, „Можда и не, када помислите на прве нације у Канади“.

Док ентузијастично објашњава канадску дебату око староседелачке самоуправе, веома брзо се схвата да је због искрене љубави према таквим питањима он могао да проведе претходних двадесет и три године решавајући спор око само једне речи.

Недељник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *