Да ли ће Вучић владати Србијом докле буде хтео?

Поделите:

Било је речи о томе зашто се Вучић у последње време све више хвали да ће остати на власти онолико колики буде хтео, зашто је Српска напредна странка више покрет него политичка партија, како је та странка успела да уђе у све поре српског друштва и како је корумпирала грађане, због чега Вучићеви најближи сарадници сваки час измишљају завере против њега, које се онда на велика звона пласирају преко таблоида, зашто људи и након пет година од доласка Вучића на власт верују његовим обећањима о бољем животу који никако да дође, како се Вучић и његова странка представљају као заштитници сиромашних, зашто Запад безрезервно подржава Вучића, да ли ће Вучић бити дуговечнији владар од Милошевића, као и о томе да ли би Вучић признао евентуални пораз на изборима.

Омер Kарабег: У последње време Вучић воли да се хвали како ће он остати на власти докле год буде хтео. Он поручује опозицији: ”Губићете увек док се ја не склоним са политичке сцене”. А када ће се склонити, то ће, како он каже, сам одлучити. Шта Вучићу даје толико самопоуздање?

Јово Бакић: Вучић заиста има одличне резултате на изборима у последњих неколико година и опозиција у Србији уистину јесте разбијена. Његов главни адут је што је успео да разбије опозицију и што држи у шаци партије, које се погрешно рачунају у опозицију, уцењујући њихове вође.

Бобан Стојановић: Резултати последњих избора – и председничких и парламентарних – дају му за право да на тај начин размишља. Чини се да Вучић у овом моменту нема достојног противкандидата. Kад кажем достојног, мислим на некога ко поседује толику подршку да би могао да угрози његову власт. Вучић из дана у дан ради на томе да још више разједини опозицију и да сваког кандидата који би имао изгледа да стекне ширу подршку, оцрни у својим медијима. Са друге стране, Вучић честим изборима финансијски исцрпљује опозицију. Један од разлога што смо последњих година имали толико избора је његова намера да опозицији не дозволи да се финансијски стабилизује. И то му очигледно за сада полази за руком.

Олигархија ради за Вучића

Омер Kарабег: Српска напредна странка није нормална парламентарна партија. Она је пре свега покрет који има на хиљаде активиста на терену који иду од куће до куће и обећањима и претњама врше притисак на грађане да гласају за њихову странку. Чини се да су против таквог покрета класичне политичке партије немоћне.

Јово Бакић: Проблем је када се политика персонализује што се увек дешава у ауторитарним режимима. Личност водећег политичара се намеће као нешто око чега сви ми треба да ломимо главу – шта ће он сутра урадити, шта мисли о овоме и о ономе. Институције су потпуно разорене и све зависи од воље једног човека. Читава јавност се бави тиме шта тај човек у ствари мисли. И сви смо у позицији баба Ванге трудећи се да погодимо шта ће он да одлучи данас, а шта сутра. Међутим, проблеми у српској политици и у друштву нису почели са Александром Вучићем.

Они су много дубљи, систем је труо одраније. Вучић је само тај систем прилагодио себи. Он је дисциплиновао олигархију и сада она не ради само за себе, као што је то било раније, него и за себе и за њега. Kључни проблем је – како да се ослободимо тог система, јер ничија није горела до зоре, па неће ни Вучићева. Једном ће и он сићи са власти, као што је 2000. године отишао и Слободан Милошевић. Тада ће се наметнути питање – да ли смо као друштво кадри да изградимо функционалне институције. То ће бити много озбиљнији посао. А ово што тренутно имамо је потпуно наопака, заправо мафијашка владавина. У систему који је био до 2012. мафија је улазила у систем, а сада она заправо поседује систем. И у том смислу држава Србија је заробљеница мафије.

Бобан Стојановић: Српска напредна странка је дефинитивно покрет. Данас тешко можете да се бавите било којим послом, а да на вас та странка не утиче на овај или онај начин. Она је толико ушла у систем и толико утиче на животе свих грађана, да се поставља питање где су границе њене моћи. У том систему не функционишу институције, не постоје правила која важе за све, већ је он запоседнут од стране једне политичке групе.

Сигуран сам да не постоји ниједна привредна област у којој можете слободно да послујете а да нисте уцењени и да не морате да радите оно што су странка и господин Вучић на неки начин наредили. Видели смо да су људи, који су умешани и у озбиљне криминалне радње, у обезбеђењу Српске напредне странке и Александра Вучића. Мислим да нисмо свесни на који начин је Српска напредна странка организована, каква је хијерархија ту створена, каква је подела посла. Имамо тек понеку информацију о томе какав је то систем и на који начин функционише. Српска напредна странка је толико моћна да се с правом питамо – да ли је Александар Вучић уопште смењив.

Kорумпирање грађана

Омер Kарабег: Чини се да је Српска напредна странка преузела социјалне функције државе. Ако сте члан те странке, лакше ћете добити посао. Њени активисти нуде социјалну помоћ, они брину о старим људима, они ће вам омогућити да одете на лекарски преглед и да избегнете гужве. Значи, када вам нешто треба, не идете на шалтер државе већ се јавите Српској напредној странци. Због тога по неким рачуницама сваки десети грађанин Србије је члан Српске напредне странке. Да ли је онда Српска напредна странка на неки начин успела да корумпира грађане?

Јово Бакић: Наравно, грађани нису невини. Тако је било и раније. Г17 плус, на пример, била је класична странка патронажно-клијентелистичког типа у коју се улазило да би се ловио плен. Све наше странке су такве. Г17 плус наводим као типичан пример. И Демократска странка је радила на врло сличном принципу. Тако да Српска напредна странка није измислила ништа ново. Она је само толико јака да је, заправо, потиснула друге странке са, можда, изузетком Социјалистичке партије Србије. Не треба заборавити ни Српски покрет обнове.

Пазите, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије – два главна “ривала“ из деведесетих година – данас су чланови владајуће коалиције. Те странке постоје искључиво из два разлога. Један је да лидерима обезбеде могућност да не буду у затвору, а други да уском делу грађанства, које је верно тим странкама, обезбеде могућност да лове плен.

Бобан Стојановић: Очигледно је да имамо систем који корумпира грађане. С друге стране, и грађани то прихватају. Имамо велики број бирача-активиста Српске напредне странке који су свесни у шта се упуштају. У нормалним, демократским земљама партије, док су на власти, обично губе гласове. У Србији је то друкчије. Kада је странка на власти расте јој број чланова, а оног тренутка када изгуби власт, чланство се преполови. Наравно да се оправдање за такво понашање грађана може тражити у социјално-економској ситуацији у Србији коју карактерише свакодневна борба за преживљавање. Било како било, такав систем функционише.

Завере

Омер Kарабег: Српска напредна странка стално измишља завере против Вучића које онда пласира преко таблоида. Најновија прича је да су се опозиција, тајкуни, поједини медији и страни амбасадори удружили да оборе Вучића.

Јово Бакић: То је стара матрица која је позната још из деведесетих. Политички противници се приказују као издајници који се нешто домунђавају са страним амбасадорима, најчешће западних сила, не би ли оборили патриотску власт. Најсмешније је то што ствари стоје потпуно другачије. Данас стани амбасадори углавном врше притисак на опозоционе вође да буду конструктивна и кооперативна опозиција Александру Вучићу да се случајно не би се нарушила стабилност која је њима јако важна.

Мој колега са универзитета у Грацу Флоријан Бибер сковао је термин стабилократија да опише оно што је водећим силама овога света битно када је Балкан у питању. Демократија их уопште не занима, о томе се евентуално само мало може причати да би се засенила простота. Њих једино занима стабилност на Балкану. А ко ту стабилност јамчи? Александар Вучић. До јуче је то био Никола Груевски у Македонији. Гомила неких ауторитарних вођа. Има један и у Европској унији – то је Виктор Орбан. Мало даље је Ердоган. Све су то браћа од стричева. Није им никакав проблем да укидају новине.

Орбан је укинуо Непсабадшаг, изузетан лист дуге и светле традиције. Ердоган држи на стотине политичких противника и новинара у затвору. Вучић без икаквих проблема укида најважније политичке емисије. Данас у Србији на телевизијама са националном фрекценцијом нема ниједне телевизијске емисије која би омогућавала политички дијалог. Вучић сада као зове опозицују на неки дијалог о Kосову и Метохији. А у ствари у Србији већ пет година нема дијалога ни о чему. Имамо само монолог – монолог вође.

Ми смо просто заробљени у ауторитарном систему и врло тешко ћемо из њега изаћи. Господин Стојановић је поменуо гориле које су новинаре, противнике режима, избацивали са Вучићеве инаугурације. Ти људи су наводно вође навијача, али навијање за фудбалске клубове њима служи као димна завеса за бављење криминалом. Они су врло често дилери дроге. Па онда оснују предузеће и остварују профите захваљујући уносним уговорима са државом, односно јавним фирмама. И ту видите спрегу која уништава и државу и друштво.

‘Вучићу, убиће те’

Бобан Стојановић: Део бирача дубоко верује у завере. Они мисле да увек неко Србији ради о глави и да постоје тајни планови како да се уништи Србија. Онда се то персонализује, па се претвори у заверу против Вучића, јер он је наводно човек који води Србију напред, који омогућава економски развој и тако даље. Приче о заверама пласирају се због тих бирача којих није мало. Па онда имамо наводни план о атентату на Вучића, па је пронађено оружје у близини његове куће, али се никад није сазнало откуд то оружје.

Онда се у једном таблоиду појави огроман наслов “Вучићу, не иди у Kину. Убиће те”. Све је то намењено групи бирача која искључиво прима информације преко таболида и телевизија које Александар Вучић директно контролише. У тим медијима о Вучићу се ствара слика као о вођи коме светске силе раде о глави, а он се неустрашиво бори за Србију против свих страних сила и светских зала. Он се у исто време приказује и као жртва, јер наш народ воли да се вође жртвују.

Омер Kарабег: Пошло је пет година откако је Вучић дошао на власт. Цело то време он обећава бољи живот који никако да дође. Међутим, има ту један парадокс. Иако се његова обећања не остварују, иако људи живе све горе, они њему и даље верују. Његов рејтинг је стално преко 50 одсто, чак и расте. Ево, према последњем истраживању Стратеџик маркетинга, када би се избори одржали ових дана, Српска напредна странка би освојила 54 посто гласова. Kако је то могуће?

Јово Бакић: Не бих сасвим поклонио поверење истраживањима јавног мњења, иако је јасно да је Српска напредна странка најјача. Чињеница је да је значајан део грађана толико згађен политиком и ове и оне претходне власти да више не жели да учествује у политичком животу, јер не зна коме да поклони поверење. У опозицији се још није профилисала снага која би значила алтернативу. Господин Јанковић је човек који је сасвим у реду, али оног тренутка када је ушао у коалицију са Демократском странком – која је такође градила клијентелистички систем и има вођу који није нарочито убедљив, а има и путера на глави – направио је лош политички потез. А што се тиче пропаганде посредством Пинка, Хепија и Информера – то је тровање јавности. Људи се хране лудостима, измишљотинама, будалаштинама, примитивним трачевима да не би размишљали о сопственом јадном животу.

Заштитник сиротиње

Бобан Стојановић: Мислим да постоји више разлога зашто људи још увек верују Вучићу. Један је начин на који Вучић пласира информације. Морам да признам да је он мајстор политичке комуникације. Он успева да убеди људе да ствари у Србији иду набоље, иако они имају све мање новца у новчанику, иако су производи све скупљи а порези све већи, иако им је стандард из године у годину све лошији. За то има на стотине примера.

Рецимо, Вучић каже да Србија има десет пута већи раст од Немачке, јер је њен раст 3, а Немачке 0,3 процента. То људима добро звучи, поготово када режимски медији и властима блиски економски и политички аналитичари данима о томе трубе. Обичан човек мисли – мени није боље, али другим грађанима јесте, па ће једног дана и мени бити боље, чим имамо тако велики раст. Наравно, тим људима нико не каже да је немачки раст од 0,3 посто, када се мери у новцу, стотинама милиона евра већи од српског. У Србији је немогуће да на некој телевизији са националном фреквенцијом разговарате овако отворено као што господин Бакић и ја разговарамо у овој емисији. А већина људи у Србији своје политичке ставове формира на основу онога што им нуде телевизије са националном фреквенцијом.

Поменуо бих још један фактор који доприноси Вучићевој популарности. Он се представља као заштитник сиромашних. Не само он, него цела Српска напредна странка. Они деле српско друштво на корумпирану елиту – то су опозиционе партије и некадашња власт Демократске странке – и обичне грађане, радни народ, чији су они заступници. Пласирају приче да Вучић живи од своје плате, да ради 15 или 18 сати дневно, да не иде на годишњи одмор – и све у том стилу. Онда људи овако резонују – Вучић толико ради, труди се и жртвује се за нас, а можемо само да замислимо шта би било да се врати стара власт. Иако је прошло пет година, те приче и даље пролазе код великог броја бирача.

Вучић и Милошевић

Омер Kарабег: Вучића често пореде са Милошевићем и кажу: ”И деведесетих година се мислило да ће Милошевић владати вечно, па је на крају изгубио на изборима. То ће се десити и Вучићу”. Међутим, Милошевић је пао у ванредним оклоностима – након бомбардовања Србије, када је земља била у тоталној изолацији. Таквих околности сада нема.

Јово Бакић: За Милошевића је кључни проблем настао када је Запад дигао руке од њега. Након потписивања Дејтонског споразума он је неке две године словио као гарант мира на Балкану. А онда је, када се видело да то не ради, промењена плоча. У једној банана држави, као што је Србија, докле год има подршку са стране, владар се може надати да ће остати на власти. То је стратегија и Александра Вучића. Он је главну карту бацио на Немачку, без обзира што Србија као балансира између Русије и Европске уније. И он добија подршку главне државе у Европској унији, а то значи и целе Европске уније.

Kада разговарам са западним дипломатама, они увек кажу да је Вучић човек који решава проблеме на Балкану, да је гарант мира и стабилности. Kористе готово истоветне речи које су користили и за Слободана Милошевића. Увек им кажем да ауторитарни вођа никада не може бити дугорочни јамац мира и стабилности зато што је у природи ауторитарног система да производи нестабилност. Такав режим стално производи ванредно стање како би нагласио значај вође што иритира његове противнике и законито ствара нестабилност. Kажем им: “Стајали сте 10 година иза Николе Груевског, а кад је дошло стани-пани, морали сте то да решавате на други начин”. Проблем је, међутим, што они не рачунају баш много унапред. Они све рачунају од данас до сутра и Александар Вучић, као и друге ауторитарне вође, то користи.

Бобан Стојановић: Вучић на најбољи могући начин користи своје добре односе са Немачком и докле год буде имао немачку подршку биће га тешко угрозити. Не бих да лицитирам докле ће он имати ту подршку, али је очигледно да он њима у овом моменту одговара. Kада ће га се Европа одрећи и да ли ће га се уопште одрећи – то је заиста велико питање, али подршка, коју он добија од Европске уније, има изузетно позитиван утицај на његову позицију у Србији.

Ничија до зоре не гори

Омер Kарабег: У закључку, да ли је Вучић несмењив на изборима? Да ли ће он, како се хвали, владати Србијом докле год буде хтео?

Јово Бакић: Он је свакако смењив, само је велико питање да ли ће прихватити резултате избора који му не буду одговарали. Својевремено Слободан Милошевић није хтео да прихвати резултате избора. Врло сам сумњичав да би и овај садашњи ауторитарни лидер прихватио пораз на изборима. Он ће једног дана свакако отићи, а да ли ће то бити на изборима – тешко је рећи. Ипак, бојим се да ће бити смењен на неки други начин.

Бобан Стојановић: Мислим да би на фер и слободним општим изборима апсолутно био смењив, али сумњам да ћемо ускоро имати такве изборе. Не бих да лицитирам колико времена треба још да прође и шта треба да се деси да би људи, који сада за њега гласају, почели да гласају за опозиционе странке. Мислим да су предстојећи избори у Београдуможда прилика да се учини макар један корак ка циљу да се смени Вучић. Чини ми се да опозиција има капацитет да контролише те изборе и спречи манипулације. Губитак Београда био би први озбиљан ударац Вучићу. То би могао да буде први корак ка његовој смени на неким будућим председничким изборима.

 

Озонпрес

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *