Ђурић: Срби на Косову бирају између куге и колере!

Поделите:

Рамуш Харадинај или Аљбин Курти. На крају приче, српски посланици ће подржати једну од ове две опције за формирање владе у Приштини. Један је ратни злочинац, а други велики екстремиста. Са каквим су политичким избором суочени представници српског народа, у интервјуу за „Ало!“ открива Марко Ђурић.

Рамуш Харадинај или Аљбин Курти. На крају приче, српски посланици ће подржати једну од ове две опције за формирање владе у Приштини. Један је ратни злочинац, а други велики екстремиста. Са каквим су политичким избором суочени представници српског народа, у интервјуу за „Ало!“ открива Марко Ђурић.

– Срби на Косову и Метохији суочени су у политичком смислу са избором између куге и колере, и то је формулација коју сам ових дана чуо од једног западног дипломате у Београду. Српски представници имају веома тежак избор. Морају том избору да буду фокусирани да изборе нешто за српску заједницу и од тога мора да зависи њихова одлука о учешћу.
Које су црвене линије преко којих неће прећи посланици Српске?

– Сви знамо које су кључне ствари. То је ЗСО, да се заустави одузимање српске имовине „Трепче“, „Брезовице“… Формирање одређених нових општина са српском већином и неке друге… Посланици Српске не треба да инсистирају на фотељама и функцијама него на ономе што могу да ураде да поправе положај српске заједнице на КиМ.

Да ли мислите да ће исти они који се противе дијалогу о Косову, који је иницирао председник Вучић, бити нагласнији и у критикама уколико Српска уђе у владу у Приштини?

– Разлика између председника Вучића и његових критичара јесте разлика између неба и земља. Председник Вучић је био у сваком српском засеоку на КиМ и зна свако српско село у нашој јужној покрајини. Спавао је на поду у Бриселу да бисмо се изборили за споразум о ЗСО и на шта се данас позивамо и што је међународна обавеза Приштине, а критикују га људи који ни на мапи не знају да покажу где су српске средине на КиМ, тамо их годинама нисмо видели, па чак ни у последњим политичким кампањама.

Недавно је Борис Тадић предложио да се Косову да столица у УН. Очекујте ли можда неки сличан предлог од Тадића или неког другог?

– Поставио бих питање Борису Тадићу када је последњи пут био на КиМ као грађанин и лидер ето једне мале странке. Управо је он пребацио дијалог из УН у ЕУ. Он је као председник побегао у Румунију када је Косово прогласило независност, а онда као случајно упутио погрешно питање Међународном суду правде на које је добијен одговор да је проглашење независноти у складу са законом. У његово време српска војска је са 110 смањена на 10 бригада, расформиран је легендарни Приштински корпус, Срби на барикадама на северу КиМ остављени су на цедилу, а његов главни преговарач је постигао то да српске личне карте, пасоши, таблице и универзитетске дипломе више не важе, и то је наслеђе с којим ми не можемо адекватно да се изборимо. Надам се да Тадић никада више неће бити у прилици да одлучује о таквим стварима, а сви његови предлози били су само шта би Срби требало да дају Албанцима, а ниједном речју шта би то српски народ на КиМ требало да добије.
Да се вратимо на дијалог о Косову. Очекујете ли неки конструктивни предлог од стране опозиције?

– Већ смо видели пуно конкретних, квалитетних и конструктивних предлога од опозиције, али за албанску страну. Саша Јанковић би да Косово уђе у Интерпол, а док је био заштитник грађана ниједном речју, ниједним словом није говорио о стању људских права Срба на КиМ. Узео је себи за право да предлаже да српска покрајина, која је већ кроз Унмик заступљена у Интерполу, уђе у ту организацију и реч је о чистом сепаратистичком циљу. Подршка таквом циљу је један искрен и директан однос према КиМ. Ја то поздрављам, али нисам сигуран да ће наши грађани на КиМ, укључујући и мене, тако нешто да подрже.

Албански политичари тврде да позив на дијалог значи да ће Србија признати Косово. Ваш одговор?

– Србија не признаје једнострано проглашену независност Косова. Оно је сваком педљу саставни део Србије и тако ће и остати.

Шта мислите о предлогу Ивице Дачића да се разграничи шта је српско, а шта албанско на КиМ?

– За разлику од Тадића, Јанковића, Јеремића и осталих који су говорили само шта би требало дати Албанцима, он је предложио и шта би Срби требало да добију на КиМ. Добро је да се што више људи укључе у дијалог, али не само у погледу шта би албанска страна требало да добије, него као и у случају Дачићевог предлога, а лично увек желим да Срби на КиМ добију много више.

Колико је опасно да Косово буде примљено у Унеско?

– Када је реч о Унеску, подсетићу на чињеницу да дуже од једне деценије постоји пројекат да се српска православна добра, културна баштина и све друго представи као албанско. Да српска династија Немањића постане албанска Нимани, да се тврђаве Ново Брдо и Звечан означе као споменици албанске средњовековне културе и, на крају, да се промени историјски ДНК те територије, који је несумњиво српски. То није пут помирења, а српска и албанска култура имају доста тога да покажу и нема потребе да једни од других или фалсификујемо.

Хрватска је у суботу још једном прославила „Олују“, у којој су етнички почишћени Срби из Крајине, а сада се спомиње да би као један од могућих кандидата за будућег председника Хрватске уз подршку Пленковића могао постати некадашњи генерал Анте Готовина?

– Имате у историји и примере када је трећи римски цар, Калигула, именовао свог коња за сенатора. Сада, не знам који политичар у било којој држави у региону жели да гура своју земљу стазом конфликта уместо стазом сарадње. Трагичним дешавањима у бившој Југославији сви смо изгубили, а српски и хрватски односи су најболнија тема на овим просторима. Разлика између Срба и Хрвата јесте политичка и донекле верска, али повезују нас исти језик, исти обичаји, исто порекло. Ово кажем као неко коме су усташе у Другом светском рату ликвидирале читаву породицу, осим деде, који је са 16 година чудом преживео и отишао у партизане.
За разлику од пре 10 година, Србија се сада пита за нешто. Постала је лидер у региону, али да ли то сада многима смета, како код куће онима који нису на власти, тако и у региону?

– Србија данас у међународним односима наступа са доктрином сарадње, а када је реч о сопственим интересима стратешког стрпљења и оријентације на унутрашњи опоравак и развој. Мислим да то може да нас доведе до тога да у наредним деценијама остваримо наше државне и националне циљеве, а да много не причамо о њима у јавности. Ако будемо много јавно говорили о томе шта бисмо желели да остваримо, сасвим је сигурно да ћемо на себе привући негативну пажњу, а то нам није потребно.

Велике силе се поново ломе око нас, у центру пажње је руски хуманитарни центар у Нишу. И амбасадор Чепурин је недавно рекао да му није јасно зашто наша држава не одобри особљу центра дипломатски статус, док се САД томе противе. Ваш став?

– Желимо да САД и Русија што боље сарађују и да се све силе што мање сукобљавају преко леђа малих држава као што је наша. Ми јесмо можда територијално мали као и по броју становника, али то не значи да немамо значајно историјско искуство. Преживели смо велике империје од Монгола, Византије, Отоманске империје, Аустроугарске, нацистичке Немачке… све оне који су желели да освоје ове просторе. Наџивели смо их, они су нестали, а ми смо још ту. Неке наше државе су били прави шампиони у дипломатији. Погледајмо само Дубровачку републику. Та наша држава од позног средњег века развијала је најфантастичније дипломатске односе. Ми смо народ с богатом дипломатском традицијом и наш императив је да избегнемо да будемо увучени у дуеле великих сила.

СНС побеђује свуда па и у Београду

н Шта очекујете од избора у Београду? – Када ходам београдским улицама и када видим на стотине фасада које су обновљене, када шетам новим пешачким зонама и када видим да је Београд постао град са четири до пет пута више градилишта него пре неколико година, када чујем жагор толиких страних језика, могу да кажем да сам поносан што сам Београђанин. Сигуран сам да те резултате градске управе осећају и виде многи који живе у Београду и зато очекујем да СНС добије снажну подршку на локалним изборима. Београд је урбана метропола, која има своје гравитационо поље, и могу слободно да кажем да на Балкану, али и југоисточној Европи, сви путеви воде у Београд.

Милица јер је узвишена и племенита

н Недавно сте поново постали отац. Да ли сте ви или супруга изабрали име Милица за нову ћерку? – Име Милица ми је асоцијација на нешто племенито, узвишено, лепо и наше. Име за нашу прво ћерку Јовану предложила је супруга, тако да нисам морао пуно да преговарам. Имао сам у оптицају да кажем и нека егзотичнија имена попут Сејдефе, Хана, али сам се на крају одлучио за Милицу.

АЛО

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *