Заборављена задарска „Кристална ноћ”

Поделите:

Ових дана у центру Задра можете наићи на поруку Србима коjа подсећа на далеку прошлост тога града, на jедног човека коjи jе у Задру ударио темеље мржње према православљу, али и на догађаj од пре само двадесетпет година коjи jе био реприза нацистичког дивљања десетог новембра 1938. године

Постоjи у Хрватскоj неколико места где Срби живе од добре воље већинског становништва. Ако нису љути на некога код куће, на Хашки трибунал, на Енглезе коjи Хрватску – Загреб jе у то убеђен – коче на путу у ЕУ, Хрвати ће пронаћи другу занимациjу, али у случаjу и наjмањег затезања националних жица, дирања у „свету хрватску ствар“ (има их безброj) сваки хрватски домољуб искалиће бес на Србима. Ако таквих jош има у њиховом месту.

Репертоар jе познат и широк; провокациjе на улици, псовање маjке, бушење гума на аутомобилу, разбиjање прозора и црепова и неретко физички обрачун. Наjмање што се Србима у таквим местима може десити jе да на зиду сопствене куће или негде у граду прочитаjу „Србе на врбе“. Као ових дана у Задру. Ено у центру града, на jедном зиду већ десет дана стоjи ова порука, исписана огромним словима, и нико jе не брише. Градске власти кажу да jе то „веома скупо“.

ЗАДАРСКА „КРИСТАЛНА НОЋ

Да, Задар jе jедан од таквих градова, место где се мржња према Србима може опипати. У Задру jе и почео масовни обрачун са Србима у Хрватскоj, Задрани нису имали стрпљења за поjединачне обрачуне са православнима, као они у Загребу, Осиjеку, Сиску, Вуковару…

Био jе други дан месеца маjа 1991. године. Поподне, лепо време, тек понеки облак. Са мора jе долазила свежина. Људи су седели по баштама и на терасама кућа и угоститељских обjеката. Одjедном се, причали су касниjе сведоци догађаjа, све покренуло, као по команди. Из дела града званог Гаженица кренула jе група наоружана палицама, камењем и пиштољима. На путу до центра града за врло кратко време формирана jе поворка од преко две хиљаде људи коjи су клицали Хрватскоj, урлали, претили, и на врхунцу те егзалтациjе тражили оно што руља, отворено или прикривено, увек тражи – крв. Овога пута, српску крв.

Оргиjање jе траjало целу наредну ноћ и дан иза тога. Неометани ни од кога, додатно охрабрени понашањем полициjе коjа jе и сама учествовала у нападима на Србе, нови хрватски фашисти радили су исто што и њихови немачки узори у ноћи са деветог на десети новембар 1938. године. Тамо су мета били Јевреjи. Тог и наредног дана у Немачкоj jе опљачкано и спаљено између шест и седам хиљада jевреjских локала, трговина и кућа, спаљено jе око 180 синагога, а убиjено 90 Јевреjа.

Све то остаће упамћено за сва времена под именом „Кристална ноћ“. Ушло jе у историjске читанке, уџбенике широм света, енциклопедиjе, овековечено jе на филму, у позоришним комадима…О томе све знамо.

„Кристалне ноћи“ у Задру, 1991. године, сећаjу се jош само Срби коjи су jе преживели. Њих десетак ниjе. У данима после те ноћи и полициjа и цивили одводили су задарске Србе у циглану недалеко Нина, где су их тукли, испитивали, иживљавали се на њима. Више од пола лешева никада ниjе пронађено.

За мање од 24 сата Задрани су демолирали и опљачкали 136 обjеката чиjи су власници били Срби. Хрватска телевизиjа представљала jе таj догађаj као реакциjу на убиство хрватског полицаjца Франка Лисице дан раниjе на перифериjи града. Одмах jе обjављено саопштење да су злочин починили „побуњени Срби“. Владимир Шекс jе из Загреба поручио да се ради о „оправданом револту грађана Задра“. Никада ниjе спроведена права истрага о убиству Лисице и не постоjе докази да су га убили Срби.

Али, циљ jе постигнут, данас у граду Задру као стални грађани, са тамошњом адресом коjа jе и место сталног боравка, живи тек неколико стотина Срба. Пре „Кристалне ноћи“ било их jе више од 11 хиљада, скоро 15 одсто. Готово све куће задарских Срба оштећене су или потпуно срушене експлозивом.

Јованка Сладаковић и Никола Жежељ годинама су обнављали кућу у предграђу Задра, а када им jе то пошло за руком, 2009. године, кад су све средили, поставили прозоре, завршили унутрашње радове и у Београду, где их jе одвело избеглиштво, спремали ствари за повратак, из Задра jе дошла вест да им jе кућа демолирана. Јованка не жели да одустане и све доводи у првобитно стање. Десет дана касниjе неко jоj проваљуjе у кућу и по собама исписуjе општа места савремене хрватске културе: „Убиj четника“, „Србе на врбе“, „НДХ“, „Убиj Србина“…

Задар jе град у коjем jе за последњих десет година забележено наjвише прелазака са православне на католичку веру. Више од стотину задарских Срба затражило jе у тамошњоj Српскоj православноj цркви испис из православља. Треба им таj папир jер локални фратри, наводно, неће да их приме у католичанство док и формално не рашчисте са вером своjих предака.

Католички жупник из Мурвице, код Задра, дон Ивица Јуришић жалио се чак и неким европским институциjама на православног свештеника Петра Јовановића из задарске цркве Светог Илиjе (подигнута у 16. веку), jер одбиjа да изда крсни лист Србима чиjа jе намера да приступе Католичкоj цркви.

Не треба, веруjем, ни подсећати да се ови што су преко ноћи постали католици више не изjашњаваjу као Срби. Сви су Хрвати и то већи од оних „правих“. Доказуjу се учлањењем у ХДЗ или чак у Хрватску странку права, чиjи председник Даниjел Срб отворено говори о своjим симпатиjама за Анту Павелића, усташтво и НДХ.

ВАТРЕНИ КАТОЛИК И СРБИН

 
У jануару 2008. године, на утакмици НЛБ лиге Задар-Партизан, играноj у дворани на Јазинама, физички jе нападнут легендарни задарски кошаркаш Ариjан Комазец. Један од наjбољих коjе jе дала хрватска кошарка. Нападачи су тврдили да их jе изнервирало то што Комазец навиjа за Партизан. Истрага jе утврдила да ниjе навиjао за Партизан, да jе потпуно мирно седео са девоjком и гледао утакмицу.

Зашто су га онда напали? Зато што jе Србин, мада он сам то никада ниjе истицао, али сви у Задру знаjу ко су и шта су Комазеци. У Задру, његовом родном граду, не вреди му ни то што jе, поновићу, дао велики допринос и задарскоj и хрватскоj кошарци. Имао jе Ариjан нешто касниjе и других неугодности, вређали су га на улици. Пустиће га на миру тек кад се изjасни као Хрват. Ако већ ниjе, у међувремену.

Откуда толика мржња према Србима баш у Задру? Зашто не jењава ни 16 година после рата? Има ли обjашњења, логике, разлога…?

Наравно, сличан однос према Србима налазимо и у другим деловима Хрватске, у Истри jе то битно другачиjе, али Задар наjмање jедном недељно осване у локалним или републичким медиjима као полигон антисрпских игара. Ко jе и када посадио то дрво зла у овом древном граду коjи jе, ово ваља имати на уму, тек 1945. године припоjен Југославиjи, односно, Хрватскоj? Пре тога био jе у саставу Италиjе, Аустриjе, Венециjе…

Пажљивиjи читаоци „Печата“ сетиће се да сам у jедном тексту писао о Вицку Змаjевићу, барском и задарском надбискупу са почетка 18. века. Католичка црква и хрватска историографиjа стављаjу га на посебно, врло високо место коjе jе свакако заслужио. Са позициjе интереса Католичке цркве, разуме се. Змаjевић jе све време проведено у Задру водио непрестану, острашћену и великом мржњом прожету борбу против православља. Треба само видети писма коjа jе писао Ватикану, указуjући на „опасно и погубно“ деловање свештенства Српске православне цркве у Далмациjи. За све невоље и несреће католика у Далмациjи, глобалне и поjединачне, Змаjевић jе оптуживао православце, односно, Србе.

Да можда Змаjевић не вуче српске корене? Апсолутно, његови преци су од Његуша са Цетиња. Никола Змаjевић, прадеда Вицков, у седамнаестом веку спустио се са Цетиња до морске обале. Бољи живот нашао jе у Перасту, код Котора, ту се оженио девоjком из католичке породице, до смрти остао православац, децу jе одгаjао у српском духу, али jе допустио да у религиjском одређењу буду католици. У то време, подсетимо, Србин-католик било jе нешто сасвим уобичаjено.

Стриц Вицка Змаjевића, Андриjа Змаjевић, био jе надбискуп Барски и „примас Србиjе“, али jе за себе говорио и писао да jе „ватрени католик и ватрени Србин“. Имао jе изузетно добре односе са херцеговачким митрополитом Василиjем Јовановићем (Свети Василиjе Острошки), као и са патриjархом српским Арсениjем ИИИ Чарноjевићем. Његов синовац Вицко посветио jе живот борби против православља и српства. Чинио jе то столуjући у Задру, оставио jе у том граду иза себе и ученике и „веровање“ коjе, видимо, опстаjе до дана данашњих.

У Задар и на задарском подручjу Срби се масовно насељаваjу у 16. веку, а од познатиjих Срба коjи су своj живот везали за Задар свакако треба споменути: сердаре Стоjана Јанковића и Илиjу Смиљанића, вођу Буковичке буне Петра Јагодића Куриџу; епископе и значаjне националне прваке у борби за права Срба Далмациjе Симеона Кончаревића, Стефана Кнежевића и Никодима Милаша, архимандрита Герасима Петрановића, песнике Петра Прерадовића и Јована Сундечића, те великане српске књижевности Симу Матавуља и Владана Десницу.

А што се тиче задарске „Кристалне ноћи“ нико за таj злочин ниjе кажњен. Ниjедан човек, ниjедним даном затвора. Напротив, многи су награђени напредовањем на политичкоj и полициjскоj лествици државе коjа ево чека пред одшкринутим вратима Европске униjе.

Ратко Дмитровић

Извор: ПЕЧАТ

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *