Европска демонстрација силе у Варшави

Поделите:

Питање независности судства у Пољској тестира решеност Брисела да стане на пут центфигуалном тренду.
Смештена у центру Европе, Пољска је у више наврата била место на којем се преламала историја 20 века. Немачки блицкриг на Пољску 1939. године, означио је моменат када су Савезничке снаге одлучиле да је Хитлер претерао. Такође, у овој земљи је осамдесетих година, са Лехом Валенсом на челу покрета Солидарност, пукао први шав гвоздене завесе. Недавни развој догађаја на линији Варшава – Брисел, могао би да се покаже као почетак новог поглавља у међународним односима.
Након дугог низа млаких, бирократски разводњених упозорења на све учесталије потезе владајуће, неоконзервативне пољске партије Право и правда (ПиП), који подривају темеље демократских вредности, Европска уније је рекла – доста. Осокољен изборним поразима деснице у Холандији, Аустрији и Француској, Брисел је на сто изнео тешко наоружање, члан 7. Основног уговора. Активација овог члана би Пољску оставило без права гласа у Европском савету, а за случај да то није довољно, Европска комесарка за правосуђе Вера Јоурова је упозорила Пољаке да би почев од 2021. године, могли да остану без новца из ЕУ фондова. За претњу прикачен је и ултиматум – сет реформских закона о правосуђу променити тако да лимитрају утицај извршне власти на судску. Дат им је и рок од месец дана који истиче крајем августа.

„Европска комисија не оспорава потребу да се реформише правосуђе, али реформа мора да буде у складу са Уставом и са оним што произилази из европских споразума“, казао је крајем јула на конференцији за медије потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс. Реформа, упростио је Тимерманс, мора да поштује независност судова, а не да „судије буду на телефонској вези чекајући реч политичара“. На потезу је Пољска.
У Варшави су, судећи према последњим изјавама највиших државних функционера, убеђени да Брисел блефира. „Преживећемо тих месец дана“, ироничан је био Јарослав Качињски, председник партије Право и Правда, који и поред чињенице да не заузима ниједну државну функцију важи за најмоћнијег човека у земљи. Он је одбацио наметање „посткомунистичких решења“, која, како је рекао, одговарају иностранству како би се наставила експлоатација Пољске.
У средишту овог конфлика, налазе се три закона: Закон о општим судовима, Закон о Националном судијском савету и Закон о Врховном суду.
Кроз сва три документа провлачи се једна идеја – одлучујућу улогу у избору носиоца правосудних функција играо би министар правде. И док су сва три закона глатко прошли оба дома пољског парламента у којима апслолутну већину имају посланици ПиП, испред су почели да се окупљају демонстранти. Више хиљада грађана данима је протестовало, захтевајући од председника државе Анжеја Дуде, иначе бившег члана ПиП, да на законе стави вето. Притисак грађана (уз дискретан допринос ЕУ, али и САД, ОЕБС-а и Савета Европе) делимично је уродио плодом. Законе о Врховном суду и Националном судијском савету вратио је Сејму, доњем дому пољског парламента, на поновно одлучивање. Закон о општим судовима је потписао. Образлажући одлуку да на два од три закона стави вето, Дуда је рекао да не жели да да превелику улогу министру правде. „Није у нашој традицији да се министар правде меша у рад врховног суда, што предвиђа предложени закон. Реформа неће ојачати осећај правде у друштву“, рекао је Дуда. Закони се, закључио је он, морају поправити. Да би се то десило неопходно је да се осмисли текст закона за који би гласало три петине посланика парламента, другим речима, и чланови опозиције.
Качињски је, очекивано, био незадовољан. Он је Дуди препустио да изради нове предлоге оспорених закона, али уз напомену да морају да буду „радикални, тако да се исправе све неправде и грешке из претходних 28 година“.
Сет правосудних закона само је последњи у низу потеза Јарослава Качињског и „његове“ премијерке Беате Шидло који је наишао на осуду бриселских бирократа. Од како је пре мало мање од две године, странка Право и Правда освојила апсолутну већину у пољском парламенту (најбољи резултат од пада комунизма) односи са Европском унијом су у слободном паду. Пре актуелне офанзиве на Врховни суд и Национални судијски савет, влада ПиП је под контролу ставила Уставни суд. Хиљаде грађана изашло је крајем прошле године на улице због намере владе да криминализује абортус. Однос извршне власти према медијима је посебна прича. Они у државном власништву су претворени у гласноговорнике власти, а опозициони новинари се суочавају са бројним опструкцијама. Почетком године донесена је одлука да се новинарима огранични приступ седницама парламента, што је подстакло нове протесте опозиције. Такође, све озбиљније се говори о намери Јарослава Качињског да истисне стране компаније, првенствено немачке, са пољског медијског тржишта. Све ово иритира Брисел, а не помаже ни то што се на челу Европског савета налази Доналд Туск, бивши премијер Пољске и велики ривал Јарослава Качињнског.
Међутим, да би се активирао члан 7. Основног уговора, што би био преседан, неопходно је да за то гласају све чланице. Качињски управо на томе темељи своје самопоздање, пошто је убеђен да руку за ту одлуку не би подигли представиници Вишеградске четворке, пре свих мађарски премијер Виктор Орбан, који је и сам у некој врсти рата са Бриселом.
Ипак, чини се да је Европска унија овога пута одлучила да преко Пољске пошаље поруку – центрифугалном тренду који траје већ скоро деценију, а кулминирао је Брегзитом, мора се стати на пут. Чланство у ЕУ, уз бројне привилегије носи са собом и обавезе, и постоје линије преко којих се неће прелазити. Принцип одвојености судске од извршне власти свакако је једна од тих линија.
Из тог разлога, текст будућих пољских правосудних закона говорити неће уређивати само начин на који се бирају судије. Читани између редова, ови документи ће откривати правац у којем ће се развијати целокупна Европска унија у годинама које долазе. За нешто мање од три недеље добићемо одговор на то питање.

Демостат

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *