Икеа отвара своја врата у Србији, али нечија и затвара…

Поделите:

Шведска компанија ће изазвати поремећај на домаћем тржишту. Поједине анализе кажу да се проблем појавио у окружењу, конкретно у Румунији, због њиховог доласка смањена је производња намештаја чак и до 45 одсто.

Позната шведска робна кућа „Икеа“ отвара своја врата у Београду у четвртак 10. августа, на радост великог броја српских потрошача. Швеђани у Србију стижу са робном кућом површине 34.000 квадратних метара код Бубањ потока.

Јеша Ерчић, секретар Удружења за шумарство, прераду дрвета, индустрију намештаја и папира Привредне коморе Србије, за Спутњик каже да би волео да радост потрошача можемо да пренесемо и на произвођаче, али да није сигуран да је то у овом тренутку реалност.

„’Икеа‘ ће, када је реч о нашим произвођачима, итекако изазвати поремећај на домаћем тржишту. Неке анализе кажу да је у земљама у окружењу, конкретно у Румунији, због доласка те компаније дошло до смањења потрошње домаћих капацитета у производњи намештаја чак и до 45 одсто. Биће угрожени и други трговци који се баве продајом неких ’гифт‘ програма, галеријске робе, уникатне керамике, расвете, разних декорација, текстила, комадног намештаја, вештачког цвећа, кухињског прибора. Наравно, све зависи и од културе самих потрошача јер анализе које смо радили показале су да та шведска компанија у Бугарској није изазвала велике поремећаје, због тога што тамошњи потрошачи нису препознавали ’Икеу‘ као нешто што би волели да имају у својим домовима“, објашњава Ерчић.

Наташа Пантовић, директор развоја Удружења „Одрживи простор“, каже да ће време показати како ће се домаћи произвођачи носити са ’Икеиним‘ присуством у Србији, њеном понудом и њеним ценама.

„’Икеа‘ је значајан бренд у свету намештаја који промовише одређен стил живота и животних навика, па ће у том смислу у Србији свакако имати велики број потрошача у категоријама људи који деле сличне вредности. Она је популарна код потрошача који воле тај породични стил живота, монтаже ’уради сам‘, практичан намештај једноставног дизајна, али то је само један од сегмената тржишта. Укуси потрошача су различити, па тако ни ’Икеа‘ не може, иако је значајан бренд, да задовољи све укусе и све категорије потрошача. Иако је веома незахвално бавити се прогнозама како ће се ствари даље одвијати, претпоставка је да ће се њихово присуство најпре и највише осетити у групи произвођача плочастог намештаја“, каже Пантовићева за Спутњик.

Јеша Ерчић подсећа да је „Икеа“, као глобална компанија која поставља златни стандард у производњи намештаја, неколико година уназад покушавала да ступи у контакт са домаћим компанијама и нађе локалне партнере који би је снабдевали својим производима.

У овом тренутку само једна компанија има потписан уговор са њима, „Стандард фурничер Сербија“, па ће се српске оклагије продавати у свим малопродајним објектима ланца „Икее“ у свету.

„Зашто немамо више компанија? Можда велика већина већих компанија то није препознала као добру бизнис шансу, а други разлог је да они који су желели сарадњу нису могли да испуне високе стандарде које поставља ’Икеа‘ за своје потенцијалне добављаче. Остаје да се види да ли ће се у том смислу нешто променити након отварања прве робне куће и да ли ће доћи до неког преокрета код већих домаћих произвођача. У сваком случају, до поремећаја на нашем тржишту ће доћи, а у којој мери, остаје да се види јер је тешко дати прецизне прогнозе“, каже Ерчић.

Пантовићева се слаже да наши произвођачи и „Икеа“ до сада нису успели да пронађу заједнички интерес.

„На плану потенцијалне сарадње мора много више да се ради и да се те међусобне понуде прилагоде условима који владају на нашем тржишту. Уколико до сарадње дође, то би нашим произвођачима свакако омогућило додатни извоз“, додаје Пантовићева.

Ерчић напомиње да морамо да прихватимо чињеницу да све ове године нисмо имали ’Икеу‘ код нас и да су наши произвођачи и трговци били лишени тог дела конкуренције.

„Ја сам сасвим сигуран да су власници и менаџери компанија донели адекватне пословне одлуке које иду у правцу амортизације удара који се очекује доласком ’Икее‘, а на Привредној комори Србије је да кроз иницијативе и сарадњу са државним институцијама види како може да помогне. Један од начина био би кроз веће подстицаје за набавку машина и опреме како би наши произвођачи правили производе чија ће конкурентност бити већа, а са друге стране да преко Министарства финансија пробамо да кроз већи буџет више подстакнемо директне извознике и да све оно што буде мањак на домаћем тржишту надоместимо кроз стимулације и подстицаје директним извозницима. Наш стратешки партнер је ЕУ, преко 78 одсто нашег извоза иде ка њима и мислим да је ту наша шанса јер се Србија већ полако ту и позиционирала као земља извозница намештаја од масива, али и намештаја од плочастих материјала“, истиче Ерчић.

Он се нада да ће ПКС заједно са Министарством привреде и другим релевантним институцијама пратити шта ће се дешавати на тржишту производње намештаја, где у овом тренутку ради преко 15.000 запослених, и да ће изаћи са адекватним мерама економске политике како би заштитили домаћи капитал уложен у сектор дрвне индустрије и шумарства.

„То је сектор у којем имамо преко 92.5 одсто домаћег капитала и ми тај наш ресурс морамо да заштитимо, шуме да ставимо потпуно у функцију производње намештаја високе додате вредности и да поремећаје и све оно што може да изазове долазак ’Икее‘ надоместимо на други начин. Да нађемо начин како ћемо да интернационализујемо производе српске дрвне индустрије, да преко повољних билатералних споразума са земљама Европске уније, али и са трећим земљама, пробамо да нађемо неке канале како да освојимо та тржишта и све некако да амортизујемо. Морамо да сачувамо радна места запослених у домаћим прерађивачким капацитетима српске дрвне индустрије, јер је сектор шумарства и дрвне индустрије други по суфициту у спољнотрговинској размени производа са земљама у иностранству и четврти по броју запослених у прерађивачкој индустрији Србије, која је имала међугодишњи раст од неких један и по до два одсто у броју запослених. Морамо да сачувамо тај тренд и да заштитимо капитал домаћих људи који су инвестирали у дрвну индустрију“, категоричан је Ерчић.

Спутњик

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *