Српска на размеђи Истока и Запада: Руска енклава или америчка колонија

Поделите:

Повратак САД на Балкан и недавно учлањење Црне Горе у НАТО довеле су Републику Српску у позицију да постане изолована проруска енклава у овом делу света.
То за “ЕуроБлиц” тврде домаћи аналитичари и стручњаци за геополитичке односе, коментаришући недавну посету америчког потпредседника Мајка Пенса Подгорици, као и поруке које је најближи сарадник Доналда Трампа послао са Самита америчко-јадранске повеље.

Наши саговорници тврде да се нова америчка “офанзива” на Балкан најбоље огледа у скоро неувијеном Пенсовом упозорењу овдашњим политичким лидерима да ко није уз САД, ЕУ и НАТО – јесте уз Русију, односно да се може сматрати америчким непријатељем.

Међутим, они процењују да ће будући статус Српске у очима највеће светске силе, према њиховим речима, умногоме зависити од става који званични Београд заузме у деликатним односима између Вашингтона и Москве.

Судбина везана уз Србију

Одговарајући на наше питање како види међународни положај РС у светлу америчког повратка на Балкан, као и чињеницу да власти у Српској не крију да су јој везе с Русијом много важније од односа с САД, политички аналитичар Жељко Цвијановић тврди да ће Српска поделити геополитичку судбину Србије. Уверен сам да ће Српска следити геополитички избор Србије и не верујем да ико озбиљан у Бањалуци мисли другачије. Подсећам да је, исто као што се данас чини да је много окренутија Русији од Србије, РС крајем 90-их, са првом владом Милорада Додика, деловала много прозападније него Србија. Зашто западне силе нису инвестирале у рушење Додика, који им већ годинама иде на живце, чак ни мали део колико су инвестирале на обарање Николе Груевског у Македонији? Често ће вам западне дипломате на то питање одговорити како се судбина РС решава у њиховом односу са Београдом. Дакле, како буде са Србијом, тако ће бити и са Српском – каже Цвијановић.

Ризик грађанског рата

На нашу констатацију да у домаћој јавности постоји мишљење да се Београд већ определио за Запад, док се, с друге стране, актуелни председник РС налази на америчкој “црној листи” и радо је виђен гост још једино у Кремљу, Цвијановић одговара да ни власти у Србији нису рекле “да” учлањењу у НАТО.

– Ако би окренула леђа Русији и отворено се одлучила за НАТО, Србија би ризиковала грађански рат, будући да је народ снажно опредељен проруски. Исто би се догодило и кад би било обратно, будући да су елите у Београду безнадежно прозападне. Зато је судбина Србије, а не њен геополитички избор, да балансира јачајући суверенитет, који је у овом случају онај квалитет који земљу чини неутралном, а не неодлучном. Исто то је судбина и Српске – оцењује Цвијановић.

“И понижавање има своје границе”

Професор Филозофског факултета у Бањалуци и члан Удружења “Српско-руски мост” Бранимир Куљанин, с друге стране, сматра да Српска ни под којим притисцима и уценама не би смела пристати на улазак у НАТО. Па и по цену да, како каже, остане потпуно окружена земљама чланицама тог савеза.

– И понижавање има своје границе. Како можемо ићи у војни савез са земљом која је уништила Југославију, одлучујуће допринела протеривању стотина хиљада Срба са њихових вековних огњишта, претворила наш поносни народ у прогоњене мањине у лажним државама и сада води непријатељску политику према Русији? Република Српска ни по коју цену не би смела да пристане на улазак у НАТО. Никакви притисци и опасности не могу бити изговор за издају наших историјских интереса, а то су првенствено пријатељство и сарадња са Русијом – сматра Куљанин.

Антић: Српска је угрожена

Председник Напредног клуба Чедомир Антић сматра да је Република Српска данас једина политичка аутономија у Европи чији је статус угрожен. Наводећи да су Срби, који живе у земљама које граниче са Србијом, најобесправљенија европска нација, Антић оцењује да су прекодрински Срби, између осталог, жртве великог сукоба између САД и Русије.

– Република Српска је угрожена, иако је њен статус признат међународним уговорима – оцењује Антић.

Блиц

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *