Утерује страх радницима, а паре странцима?!

Поделите:

Директорку Пошта Србије, Миру Петровић, баш брига за српске националне интересе:

Да ли Србија има снаге да стане на пут свим штеточинама и јефтиним продавцима ( издајницима?!) крупних српских националних интереса, посебно економских, који су најболнији и са највећим последицама за народ?

Кажу, риба се чисти од главе: е, па онда треба кренути од директора јавних предузећа, који траже хлеба преко погаче! И поред огромних плата које им држава даје као залог за чување најосетљивијих националних интереса, а то је економија и финансије – већина њих ради супротно! Нити чувају националне интересе, нити су задовољни што имају и по неколико пута већу плату, од рецимо председника, премијера или министара! Хоће још и само још…

Али, само за себе, за свој џеп! Подмитљиви, превртљиви, углавном неспособни и нестручни – снисходљиви и притајено одани, само кад осете опасност од губитка функције: то је дефиниција многих директора, лажних чувара државне имовине и преко потребног економског напретка! Да све ово није претеривање имамо и веома свеж пример:

Како је могуће да једна директорка Пошта Србије, аустријској Аддико банци нуди на тацни месечни платни фонд од 14.868 радника, а у исто време отима посао својој Банци поштанска штедионица ( БПШ), чији су сувласници са 24,18 одсто!? Зашто је на порталу кабинета директора предузећа, 17.јула ове године била окачена понуда Аддико банке, као да је ова банка у најмању руку сувласник Пошта Србије?! И на основу ког рационалног пословног оправдања је Мира Петровић, в.д. директора Пошта Србије одлучила да лобира за ову страну банку, препроучујући је својим запосленима као веома погодну банку за отварање текућих рачуна на које ће им бити уплаћивана плата из државне фирме?

Значи, државне паре, државних службеника земље Србије иду на рачуне у банку Аустрије?! И не само уплате новца, него и све друге пословне трансакције, уплате, исплате, разна друга плаћања, подизање кредита…Шта то значи? Како се то свуда у свету зове? Па, Американци „изгибоше“ у борби против невидљивих, сајбер непријатеља, а можете замислити шта би урадили свом директору да плате радника гура у неку, рецимо европску банку…

И наравно, лукави Аустријанци овакву подршку са врха Пошта Србије не пропуштају. Смислили су додатни мамац за наше раднике у виду новчаних награда: тако на летку који је објавио кабинет директора предузећа пише: позајамица од 12.000 динара без камате ако код њих отворе рачун и пребаце своју плату, плус поклон ваучер од 2.500 динара! Плус поклон ваучери од 2.500, 5.000 и 7.000 динара у зависности од висине узетог кредита… Милина божија! Све у прилог банкарске философије, али не наше земље, него суседне – Аустрије!

И није случајно што је цела ова кампања потекла баш из кабинета директора. Од када је саветница бившег директора, без икаквог ранијег искуства ( осим у доношењу кафа, новина и свих других потрепштина свом дојучерашњем директору и пријатељу…) засела у фотељу, баш по иницијативи бившег, Милана Кркобабића – међу запосленима влада страх и неверица од сваког сутрашњег дана.

-Нико више није сигуран за своје радно место, јер се стално прети са врха отпуштањима и проглашавањем нових технолошких вишкова – прича један до упућенијих у збивања у овој државној фирми. – Са страхом се примају и читају углавном писмена наређења из кабинета директора. Њу лично, тешко радници уопште могу да виде. Не знају ништа о њеним радним квалитетима и стручним способностима! Једино је „ они горе“ памте по томе што је у фирму ушла са новим директором Миланом Кркобабићем, да ју је „довукао“ за саветницу и да се дуго, баш дуго добро познају. Знали су сатима да сами буду у кабинету, док је Кркобабић био ту! И људи су одмах кренули са причама…Кажу, да је прва ардна исуства стекла код „Крке“, као његова секретарица у ПУПС-у?

А, можда и није проблем госпођа Мира Петровић, која нема никакво руководеће искуство нити потребно високо образовање за ову функцију, без обзира што се стално позива на нека, по мало замумуљена објашњења о својој школској спреми. Проблем су они који су је баш буквално угурали у фотељу директора Пошта Србије! Судећи по расположењу запослених, са којима комуницира углавном само писменим директивама, није дорасла овом изазову!

Шта тек рећи о скандалу са Аддико банком? Брука која не сме остати само тема новинских текстова… Ако коначно желимо да Србију учинимо земљом достојном њених грађана и посебно оних споља – онда више опраштања нема! П.Ј.

Ембарго

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *