Болесни капитализам

Поделите:

Министар правосуђа и министри унутрашњих послова савезних покрајина изнедрили су дефиницију која налаже како разумети појам организованог криминала: „До организованог криминала долази када се у тежњи за профитом или политичком моћи плански извршавају одређена кривична дела која су појединачно или у целости од приличног значаја и то када више од две стране на дужи или неодређени рок у смислу поделе посла… сарађују односно заједнички делују утичући на политику, медије, јавну управу, правосуђе или економију“.

Према тој дефиницији, дакле, великим деловима немачке аутоиндустрије би се могао приписати организовани криминал. „Планско извршавање кривичних дела“ – а шта су иначе преваре са штетном емисијом издувних гасова (дакле симулација повољнијих емисионих вредности на основу посебно направљеног преварантског софтвера) ако не управо то? И шта би иначе представљало картелско договарање пет немачких аутомобилских концерна ако се најновији извештаји Спиегела покажу тачним?

Обим непрестаног, управо системског кршења закона у немачкој аутоиндустрији је вероватно тако велик да би корпорације морале да обуставе пословање ако би одлучиле да то легализују преко ноћи. Па ипак, одељења задужена за рекламе у тим корпорацијама не морају да измишљају нове слогане: „Радост вожње“ (БМЊ) може се имати и са аутомобилом који заправо није добио све дозволе. И слоган „Предност уз технику“ (Ауди) био је истинит утолико што су очито сва техничка средства била употребљена за пословну превару.

„Часни послови представљају наш непатворени интерес“, казао је шеф Даимлера Зетсцхе у јесен 2013. године. Али то уопште није тачно. Има нечасних послова од којих су сви умешани у њих добрано профитирали. Примера ради, превара с емисионим вредностима издувних гасова представља систем међусобног саучесништва који повезује индустрију, политику и купце аутомобила. И сви лагодно живе према лајт мотиву старе песме Дорис Даy: „Qуе сера, сера“ – шта буде биће, и нико не мисли на сутрашњицу.

Скандали немачке аутоиндустрије показују да је немачка политика заказала. Није ни чудо – аутоиндустрија већ на нивоу персоналних решења представља испоставу немачке владе. Можда је и савезна влада испостава аутоиндустрије.

У сваком случају, Даимлер је као главног лобисту запослио бившег канцеларкиног државног министра. У Фолксвагену ради један бивши заменик портпарола савезне владе и некадашњи шеф владине канцеларије. На челу Удружења аутомобилске индустрије налази се један бивши савезни министар саобраћаја. А његов наследник на тој дужности, политичар из редова Хришћанско-демократске уније (ЦСУ) Добриндт, понаша се управо тако као да и он тежи будућој блиставој каријери у индустрији.

Тамо где закаже политика, последњу линију одбране чува правосуђе. Прошлог петка Управни суд у Штутгарту донео је пресуду према којој је локални план за очување чистог ваздуха недостатан, те покрајинска влада мора да наложи забрану вожње у одређеним деловима града. При том су и град и покрајина у потпуности у рукама Зелених. Да се још једанпут забележи: Зелене је суд морао да приволи да се придржавају закона о заштити људи и животне средине.

Најзеленији међу Зеленима у Баден Виртенбергу је Њинфриед Кретсцхманн, премијер покрајинске владе, најуспешнији, омиљени политичар своје партије и као противник аутоиндустрије оличење политичког јада и беде.

Кретсцхманн је управо симбол онога што је у немачком корпоратизму пошло наопако. Стварно се трудио. Желео је да све помири: аутоиндустрију у процвату, срећне власнике и власнице аутомобила, чист ваздух и властите шансе на изборима. „Шта мислите, како се иначе долази до 30 посто?“ питао је. „Тек кад сте јаки и на власти, можете нешто заиста да покренете“. Он је, међутим, већ дуго на власти, а облак прљавштине над Штутгартом се није померио ни макац.

Зашто? Зато што је Кретсцхманн дозволио да од њега направе зеленог идиота аутоиндустрије. Увек је пристајао на још један састанак врхушке, давао још један компромисни предлог и одобравао још један рок. Вероватно није могао да замисли размере надмене похлепе аутоиндустрије. Министар саобраћаја се стално залагао за босове, а они су га непрестано остављали на цедилу. Код побољшавања старог прљавог дизела му нису изашли у сусрет, а о евентуалним картелским свињаријама је и он сазнао тек из новина.

Ту се показују симптоми болести читавог система. Корупција, олигархија и парализована политичка сфера спадају у капитализам на заласку. То је исто као у случају с банкама: аутомобилски концерни и даље верују да су тоо биг то фаил, но њихово морално пропадање нам свима наноси штету.

И још нешто: кад је реч о Доналду Трумпу, Немци би могли да се окану властите надмености.

Spiegel

С немачког превела Хана Ћопић

Пешчаник.нет

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *