Док Мађари уче децу да пуцају, Срби исмевају војну обуку за жене

Поделите:

Колико су упоредиве мађарске идеје о увођењу патриотског и војног образовања у школе и намере Министарства одбране Србије да уведе масовну обуку грађана за ванредне ситуације.

Док се у Србији повела жестока расправа о предлогу министра одбране Александра Вулина да се грађани обуче за поступање у ванредним ситуацијама, у Мађарској су отишли корак даље са планом да у школе уведу „патриотски и војни програм“.

Влада конзервативног премијера Виктора Орбана планира да патриотско и војно образовање уведе као компоненту предмета телесне и здравствене културе. Штавише, Влада је најавила отварање око 200 стрељана, где би се деца обучавала у гађању.

Мере које се предлажу у Србији и оне које Влада Мађарске намерава да спроведе не могу се упоредити на прави начин, сматра војни аналитичар Александар Радић, јер се још прецизно не зна шта жели Министарство одбране Србије.

Министар Вулин у једном моменту је говорио о војној обуци, другог момента о резервистима, па о обуци за поступање у ванредним ситуацијама, које припадају ресору унутрашњих послова, каже Радић.

„Можда управо поређење са Мађарима показује где мислим да се налази наш проблем. Код Мађара државна подршка институцијама у јачању одбране је врло чврста, јака и планирана. Знамо колико може да буде јак мађарски национализам, колико је он пробуђен, нарочито мигрантском кризом. Када се код њих помене тема као што је патриотизам, онда се то доживљава јако озбиљно и ето, држава је одлучила да користи јавни инструмент за одређене припреме за одбрану земље у школама“, каже Радић.

У Србији, додаје Радић, не постоји још ни наговештај тако нечега.

„Ми тек треба да видимо шта се заправо планира и шта ће заправо бити учињено, јер, за разлику од Мађара, код којих је то плод планираних акција, код нас преовладава провизорно приступање проблемима одбране, од дана до дана, често и да се привуче медијска пажња“, сматра Радић.

То ствара проблем приликом анализе, јер изјаве као да се дају до, како Радић каже, следећег издања новина.

Министар Вулин створио је слику да се нешто припрема, направљена је тензија у јавности, а на крају никоме није јасно шта би масовно оспособљавање требало да значи, каже Радић.

„Наш закон јасно одређује највећи део садржаја изјава које смо чули од Вулина. По закону се зна ко су војни обвезници, зна се ко помаже у обуци и ту нема ништа ново. Створена је слика као да ће жене позивати у војску. Па побогу, у закону пише. Не постоји никакв нови моменат, него ми неке ствари које су законом предвиђене не примењујемо зато што немамо новца. Можда неко сматра да у овом моменту то није опортуно, али наравно да друштво мора да се припрема за акције у ванредним ситуацијама, што је у надлежности Министарства унутрашњих послова“, наглашава Радић.

Према Радићевим речима, ту лежи разлика када се пореде Мађарска и Србија. Мађари имају чврсте идеје, које се често не поклапају са идејама либералне струје у ЕУ, али чињеница је да се мађарска политичка тврдоглавост показала као успешна, каже Радић.

Када је Мађарска поставила ограду на границу са Србијом, суочила се са бројним критикама, али Будимпешта је остала доследна. На крају ограда је престала да буде тема, а мађарска држава је све више у контролу граница укључивала војску и грађане.

Тако, док се Мађари припремају да уче и децу да пуцају, Срби су већ масовно исмејали идеју да се покрене основна војна обука и за жене.

Спутњик

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *