Младима у ЕУ тешко, а биће им још теже

Поделите:

Младе Европљане, које већ мучи упорно висока стопа незапослености, касније ће морити и смањивање пензија и демографске промене.

Стопа незапослености младих двоструко је већа од опште стопе а младе је и економска криза погодила више него старије. Истовремено европски званичници бране програм гаранција за младе иако није донео очекиване резултате у запошљавању тог дела популације.

„Остављање наших младих по страни представља опасност по нашу будућност, наш раст, наше благостање и наш социјални модел. Дугујемо младим генерацијама да им пружимо све што можемо“, истакла је европска комесарка за запошљавање Маријан Тисен (Marianne Thyssen).

Европска стопа запослености виша је него пре економске кризе, 71,1 одсто у старосној групи 20-64 године. Укупна стопа незапослености, према званичним статистикама, у мају је била 7,8 одсто према 8,2 одсто на крају 2016. Међутим, истакла је Тисен, упркос генерално позитивном тренду, млади су и даље „губитници“.

Људи који су данас млади суочиће се са „двоструким бременом“ – већим пензијским доприносима и мањим пензијама када буду стари, упозорава се у извештају Европске комисије о развоју запослености за 2017. који је Тисен представила 17. јула.

Европска комесарка задужена за запошљавање, социјална питања, вештине и мобилност радне снаге осврнула се на растућу „демографску зависност“, односно притсак на продуктивни део популације, и упозорила на недостатак радне снаге који следи – до 2060. коефицијент радника према пензионерима биће преполовљен и у ЕУ ће на сваког пензионера бити двоје који раде. „Биће то велико оптерећење за младе“, истакла је Тисен. Како се наводи, недавне пензијске реформе у неким чланицама ЕУ неће бити довољне да преокрену тај тренд.

„Потребни су даљи напори да би се унапредила међугенерацијска правичност и обезбедиле позитивне перспективе за млађе генерације“, наводи се у извештају Комисије.

Лоши изгледи када је реч о пензијама биће додатно оптерећење после година економске кризе која је младе погодила у већој мери него остале раднике.

Стопа незапослености младих у ЕУ још је 16,9 одсто, много виша од укупне стопе од 7,8 одсто. Истовремено је ново истраживање ЕК показало да је вероватноћа да раде привремени посао два пута већа код оних од 25 до 39 година него код старијих. „Треба нам више људи који раде. Ако имамо 90 милиона људи који су неактивни и само 70 одсто активних, то није довољно. Морамо да тражимо од људи да раде више ако могу“, додала је Тисен.

Према извештају ЕК, „раст продуктивности вероватно ће за ЕУ бити једини извор економске експанзије на дуги рок“.

Такође се у документу критикује тренутно претерана потрошња на пензије и то што се у програме који могу да смање незапосленост младих не усмерава довољно новца.

У девет чланица – Грчкој, Летонији, Кипру, Мађарској, Италији, Малти, Пољској, Португалији и Румунији, више од 50 одсто социјалне потрошње иде за пензије. „Такве недовољне инвестиције у садашњу и будућу радну снагу могу да онемогуће будуће раднике да доприносе за социјално осигурање и постану продуктивни радници“, указује се у студији.

Тисен је истовремено бранила програм гаранција за младе ЕУ покренут 2013. како би се помогло млађима од 25 година да нађу посао у року од четири месеца од како заврше школовање или постану незапослени.

Европски ревизорски суд резултате гаранција за младе оценио је као разочаравајуће јер у прве две године тај програм није испунио очекивања. Само нешто више од половине свих који су се пријавили за прогам у седам чланица нашло је посао у 2014. У 2015. се стопа успешности мало повећала.

Међутим, прогам не може да ради ако га националне владе не подрже реформама тржишта рада, рекла је Тисен. Како је истакла, чланице ЕУ у стању су да донесу више прописа о запошљавању на националном нивоу него што се то може на нивоу ЕУ. „Морамо да признамо да је почетак био помало спор. У неким земљама се примењују структурне реформе и почињу да се убирају плодови и сматрам да је то добар разлог да верујемо (у програм гаранција)“, додала је европска комесарка.

Комисија је указала на промене у систему шегртовања у Шпанији и раст броја локалних агенција за запошлајвање младих у Немачкој као на примере структурних реформи које могу да помогну да програм ЕУ боље функционише.

Тисен је казала и да Комисија прати резултате програма у Финској у оквиру кога је 2.000 људи добило универзални основни приход од 560 евра месечно. Међутим, на чланицама је да уведу такав систем ако желе а Комисија је, према њеним речима, далеко од тога да препоручи универзални основни приход на нивоу ЕУ.

Дневни лист Данас

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *