Ниш: Апелациони суд банкама забранио зеленашење

Поделите:

У овом тексту дајем преглед сјајне пресуде Апелационог суда у Нишу, поводом зеленашке камате на кредит.

Банка, као тужилац, не може, поред главног дуга и припадајуће редовне камате, потраживати незакониту законску затезну камату за случај доцње у отплати, на износ од 36,5% на годишњем нивоу, иако је она, као таква, опредељена уговором о кредиту.

Из образложења:

„Налазом вештака економско финансијске струке утврђена је висина главног дуга, са обрачунатом редовном каматом, на које тужиоцу припада камата од датума доспећа 21.08.2012 године, сходно одредбама чл.277.ЗОО, па је тужена у обавези да овако досуђене износе, као јемац, плати, како то правилно закључује првостепени суд.

Међутим, основано се жалбом тужене указује на погрешну примену материјалног права, а у односу на начин обрачуна законске затезне камате и погрешан закључак суда у погледу тога да су странке, код наведеног уговарања, исказале слободну вољу.

Наиме, чл.12.ЗОО регулисано је да су, у заснивању облигационих односа и остваривању права и обавеза из тих односа, стране дужне да се придржавају начела савесности и поштења. Начело еквивалентности међусобних престација, предвиђено чл.15. истог закона, указује да је у заснивању двостраних уговора неопходно да стране полазе од начела једнакох вредности узајамних давања, те да нарушавање тог начела повлачи правне последице у законом одређеним случајевима. Уговарање нереално високе каматне стопе, како је то учињено у конкретном случају, представља повреду начела једнаке вредности међусобних давања, а последице ове повреде прописане су чл.141.ЗОО.

Чл.399.ст.1.ЗОО прописана је максимална сопа уговорене камате између физичких лица, док је ставом другим истог члана прописано да ће се у погледу највише стопе уговорене камате између правних лица примењивати одредбе посебног закона. Чињеница да никада није донет посебан закон којим је одређена максимална стопа уговорене камате између правних лица, не значи да су уговорне стране, из уговора о кредиту, у потпуности слободне при уговарању висине стопе уговорне камате. Предмет утужења је, у конкретном случају, поред главног дуга и припадајуће редовне камате и износ законске затезне камате, која је опредељена према уговору о кредиту, у случају доцње са исплатом. Управо је чл.9. предметног уговора, којим је предвиђено да, за случај доцње у отплати, тужилац може обрачунати и наплатити од дужника камату у висини од 0,1% на дневном нивоу, што је 36,5% на годишњем нивоу, незаконит, због чега је, у овом делу става првог изреке, побијана пресуда преиначена и досуђена законска затезна камата по првој варијанти налаза вештака, према законом прописаној каматној стопи.“

(Пресуда Апелационог суда у Нишу, Гж 3623/2016 од 20.7.2017. године)

Мироје Јовановић

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *