Приштина се цепа на фронцле — сад нису криви Срби

Поделите:

Према незваничним сазнањима данашње консултације међу албанским странкама водиле су се око тога да Кадри Весељи, лидер ДПК, који на првој седници није имао већину за место првог човека парламента, поново уђе у игру као кандидат за ту функцију, иако је најавио да ће повући кандидатуру.

Косовски парламент сутра би требало да настави конститутивну седницу на чијем дневном реду ће бити избор председника парламента. Консултације политичких албанских странака које су данас одржане нису уродиле плодом, па је тако неизвесно када ће и да ли ће уопште бити сутрашње седнице.

Према незваничним сазнањима, консултације међу албанским странкама водиле су се око тога да Кадри Весељи, лидер ДПК, који на првој седници није имао већину за место првог човека парламента, поново уђе у игру као кандидат за ту функцију, иако је најавио да ће повући кандидатуру. С обзиром да о томе није постигнута сагласност, остају спекулације да би други кандидат за ту функцију Енвер Хоџај, такође из странке Демократске партије Косова, могао да буде предложен за председника парламента. Према нашим сазнањима, ако падне одлука да се сутра одржи седница, и та опција ће ући у разматрање, али би се о њој гласало у наредним данима.

Такође, неизвесно је ни да ли ће се све политичке опције одазвати на сутрашњу седницу, односно да ли ће уопште постојати кворум за њен наставак.

Да ли је Косово ближе изборима или ће ускоро добити нову владу?

Оливер Ивановић, лидер ГИ СДП, подсећа да је конституисање скупштине завршено верификацијом мандата посланика, а да не постоји законом прописан временски рок за даље радње.

„Заказивање и избор председника парламента је други део посла, али не постоји ниједан временски рок који је експлицитно предвиђен пословником и Законом о изборима, а који би обавезивао на избор председника парламента. Дакле, тај термин је растегљив и може да траје неколико месеци“, објашњава Ивановић.

Наш саговорник каже и да, ако се изабере председника парламента, следи још један „растегљив посао“ — давање мандата номиналном мандатару за састав владе.

„Ако мандатар не обезбеди већину, нигде у косовским законима не пише да ли такозвани председник Косова Хашим Тачи нови мандат треба да дâ другоме кандидату из исте коалиције (она која је имала већину на изборима) или ономе ко има гаранције да има већину за састав владе. Много је нејасноћа у вези са формирањем владе и то је очигледно намерно направљено како би се користило у оваквим ситуацијама“, наводи Ивановић.

Он оцењује да ће сутра бити наставка седнице, да ће почети, али да неће имати кворум за одржавање. Како наводи, сада је позиција у парламенту таква да од 120 посланика обе опције имају по 60 посланика, што значи да нико нема већину.

Косовска штампа навелико пише о томе да Косово може да заврши на новим ванредним парламентарним изборима уколико не попусти нека од албанских странка, које су подељене у два политичка клана.

Победничка коалиција ПАН, коју чине Демократска партија Косова, Алијанса за будућност Косова и Иницијатива, којој припада место председника Скупштине, у мањку је за два гласа — са посланицима из редова мањинских заједница укупно броји 59 посланика, од потребних 61 за избор председништва.

Та коалиција покушава да одложи избор председништва, наводећи да су потребне додатне политичке консултације. Против кандидата те коалиције Кадрија Весељија су све остале политичке опције у Скупштини — покрет Самоопредељење и коалиција коју чине Демократски савез Косова, Алијанса ново Косово и Алтернатива.

Весељи, доскорашњи коалициони партнер Исе Мустафе из Демократског савеза Косова, који је и у прошлом сазиву водио Скупштину, допринео је рушењу Мустафине владе, те стога из те партије наводе да га неће подржати за председника Скупштине. Самоопредељење се противи Весељијевом избору, јер сматра да он није особа која може да обезбеди јединство на Косову. Те две политичке опције позвале су ПАН да промени кандидата за председника Скупштине, што је ПАН наговестио да је спреман да уради, али само уколико се у истом пакету изгласа и нова влада њиховог кандидата за премијера Рамуша Харадинаја.

Такав услов за Самоопредељење и „коалицију мира“ је неприхватљив и апсурдан јер верују да Харадинај нема довољан број гласова да формира владу и да ће у другом кругу управо они добити могућност за састав владе. Уколико не буде изабран председник парламента одговорност се пребацује на Хашима Тачија, од кога се очекује да предузме иницијативу како би се избегла даља кашњења, односно како не би дошло до нових избора.

Нови избори, тврди Ивановић, осигурали би победу Самоопредељењу, што како каже, за преговоре Београд и Приштине не би било добро решење. Он каже да би тај покрет у односу на недавно одржане изборе сигурно добио још 15 до 20 одсто гласова.

„Оно што Самоопредељење најављује, а ја немам разлога да им не верујем, јесте да би њихова победа или формирање владе у њиховој режији аутоматски значило блокаду преговора. Они би поставили немогуће услове за наставка истих јер траже једнак третман, а то није могуће јер преговори Београда и Приштине не значе и преговоре између Србије и Косова“, наводи Ивановић.

Ивановић је коментарисао и предлог Беџета Пацолија, лидер Нове алијанса за Косово (АКР), који је позвао на формирање владе широке коалиције, наводећи да је од мањег значаја ко ће водити владу, а да је најважнија ствар пун консензус између политичких партија на Косову. Ивановић каже да би таква влада била кратког даха и да би одвела у нове изборе.
Спутњик

 

Поделите:
1 reply
  1. дулебг
    дулебг says:

    Како год се поцепали – ми од тога немамо ништа. То су немачко-енглеско-амерички послови. Наше ће време доћи када се велики ментори забаве о свом јаду.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *