Насловна Актуелно Душан Буковић: „Вук Драшковић је био све што се могло бити“

Душан Буковић: „Вук Драшковић је био све што се могло бити“

2116
13
ПОДЕЛИ

Коментар г. Драгана Славнића, на текст „Вук Драшковић: Србија треба да призна Косово!“ најбоља је оцена београдског-јосипградског НАТО-рајетина Вука Драшковића. Надам се да ми г. Славнић у цитату неће замерити:

„Вук Драшковић је био све што се могло бити: и комуниста и антикомуниста, титоиста и антититоиста, монархиста, анархиста, неверник и верник, четник, англофил, германофил, русофил, националиста и интернационалиста… Клањао се и заклињао – пред петокраком и крстом! Коначну заклетву је дао пред доларом – плаћеник – те зато призива Србију у НАТО и признавање “НЕЗАВИСНОСТИ“ КОСОВА!…“

Имајући у виду да је несрећни Вук Драшковић објавио своје комунистичке баљезгарије о четницима Краља Петра II у београдској-јосипградској „Политици експрес“ од 23. августа до 6. септембра 1974. године у фељтону, који је објављен у петнаест наставака под насаловом „Последња четничка завера“, где између осталог стоји, још и ово:

„Међу тим истим брдима, херцеговачким, у пепео је претворена и последња, сулуда, замисао четника да побегну од суда и од одговорности и да сачувају… монархистичко уређење у овој земљи…“ (Види: Вук Драшковић, Последња четничка завера, „Политика експрес“, Београд, бр. од 23. августа до 6. септембра 1974).

Не улазећи у никакве друге коментаре, како бисмо одбили сваки приговор пристрасности, у београдском-јосипградском НИН-у објављен је Драшковићев чланак под насловом „ИМА ЛИ ПАТРИОТИЗАМ ЦЕНУ“, где између осталог, стоји:

„Средином 1950. године, тачније 27. јула, од четничке каме погинуо је Лазар Саватић – Металац. Три године касније, Председник Републике га је одликовао Орденом народног хероја Југославије. Био је то први мирнодопски, а у ствари ратни, херој. Саватић је четничкој рани подлегао под необичним околностима. Јануара 1948. године, у својству шефа Државне безбедоности у Панчеву, Саватић је кренуо да ухапси по злу знаног четичког кољача Багосана. Дознао је да се крије у селу Долову и упутио се – право у зликовачку јазбину. Четник се, на несрећу, мада изненађен, није збунио него је, чим се Саватић појавио на вратима, потегасо каму и погодио га у груди. Тешко рањен, Саватић је наставио борбу са Богосаном и – савладао га. Рани задобијеној у том обрачуну подлегао је две и по године доцније. Умро је у Новом Саду…

СМРТ ПАНЕ ЂУКИЋА: Ништа се, могло би се слободно рећи. није изменило ни у 1951. и 1952. години: у току та 24 месеца, обрачун са четницима, балистима, усташама и диверзантима убаченим из иностранства, животом је платило, како се претпоставља, шездесетак радника Државне безбедоности, не рачунајући жртве припадника Армије и грађана…

3. децембра 1951., дакле пред сами крај године, од ножа четничког кољача Милана Булатовића, гине УДБИН официр Петар Мартиновић…

ПОГИБИЈА ЗЛОГЛАСНОГ ВЛАДА ШИПЧИЋА: У међувремену су ликвидирана и последња усташка и четничка упоришта. Најдуже су се скривали злогласни Божо Бјелица, Мато Милошевић, Бајрам Хоџић и – злогласни Владо Шипчић.

Државна безбедност је, практично, две-три године, од 1954. До 1957., била за самим петама Шипчићу, али није успевала да га зароби или ликвидира. А злочини су се ређали један за другим. Шипчића је по злу упамтило становништво Бијелог Поља, Фоче, Гацка, Санџака… Међу последњим жртвама био му је Теофил Медојевић, а последња – Шћепан Никчевић. Претпоследњег дана јула 1957. године, милиционер Никчевић је, на друму Ивањград – Бијело Поље, зауставио један камион пошто су му се мушкарац и жена, који су седели на каросерији, учинили сумњиви. Жена је била обучена у сељачку ношњу, а мушкарац је изигравао равнодушност. Никчевић је затражио личне карте. Шипчић је кренуо према џепу и – муњевито потегао револвер. Млади водник милиције, погођен куршумом у чело, остао је на месту мртав. Неколико сати касније, органи Безбедности ушли су у траг злогласном четничком кољачу Владу Шипчићу, опколили га и – убили. Ликвидацијом овог злочинца наступио је први прави одмор радника Државне безбедности – комотно се може казати да је земља била очишћена и од последњег одметника.
Далеко највише жртава Служба државне безбедности, а то се односи и на припаднике ЈНА и грађане, имала је у обрачуну са четничким и усташким одметницима. Посебно су биле крупне акције уништења четника на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне…

СПОРНА ПИТАЊА: Текст предлога СУБНОР-а садржи конструкцију: погинуо или рањен у борби са терористима. Из ње је одвећ лако закључити на кога се она протеже – пробле је, међутим, на кога се не може односити ова формулација. Јасно је, наравно, да у категорију бораца и инвалида мира, примера ради, спадају народни хероји Момчило Поповић и Владимир Роловић, затим Андрија Кларић, Драго Голуб, др Антон Колендић… Сви су они жртве терориста и потпуно је неважно што се то догодило у иностранству. Ово се јасно види из текста предлога СУБНОР-а. Не види се, међутим, шта са стотинама оних у чијим службеним смртовницама пише: „Гонећи одметничке банде и стално борећи се са њима, неколико месеци је провео у планини, киснуо, спавао на влажној земљи, у шуми… Тешко је оболео и болести није преживео.“ Може се ли се и породицама ових бораца признати борачки третман? Може ли се, уосталом, тај третман признати и онима који су, гонећи терористичке скупине и одметнике, несрећно погинули? Сме ли се та погибија сматрати несрећним случајем или је, пак, праведније подвести је под формулацију: погинуо приликом ликвидирања терориста?

Неизвесно је, у овом тренутку, исто тако да ли се статус бораца може признати и нашим радницима привремено запосленим у иностранству а погинулим од усташких, четничких и осталих разбојника. Предлог каже да би се, евентуални, закон односио, у подједнакој мери, на жртве у земљи и иностранству. Следећи ту логику, борачка права би припала и породицама ових радника.

Све су то спорна питања на која ће, то је сигурно, за месец-два бити изнађен одговор.
ВУК ДРАШКОВИЋ“

(Види: Вук Драшковић, Има ли патриотизам цену, НИН, Београд, 1972; Милка Радосављевић, Равногорска мисао, Milwaukee, Wisconsin, U.S.A., број 54, септембар 1988, стр. 40-41).

Душан Буковић

13 КОМЕНТАРА

  1. „Вук Драшковић је био све што се могло бити“

    ал по њему се ништа неће зватиии…

    тананана – на на – на на – на наааа

    ууу, у, уууууууу

  2. Mi smo jedini narod u Evropi i zapadnoj hemisferi, koji se podsmeva nekome ko predvidja buducnost 25 godina unapred. Toliko mladih, naprednih skolovanih ljudi ne bi odlazilo iz Srbije ili bi se u nju vracalo kada bi zazivelo ono sto zagovara Vuk Draskovic. U ovom tekstu, cak i da je istinit (mada cetnik koji se krije u nekom selu pored Panceva je opet neka Udbaska provala…veoma sumnjivo) sve je karikatura. Moze Vuk da je najgori, da ne ostavlja baksis, da cisti zeni papuce, da nosi suknjice i keceljice, da je nekad bio plav a danas je zelen, da mu smrdi iz usta…..ama on govori istinu….a vi Udbasi iz Krajine i Bosne kojima je cilj da potrujete Srbiju sa vasim popovima, sa vasim pro ruskim i komunistickim otvorima….za vas je Vuk Draskovic Leks Lutor. Vuk Draskovic je kriptonit za komuniste i Udbase. Vuk Draskovic je anti teza zaostalosti, patetike, i primitivizma. Vuk Draskovic je onaj koji Srbiju moze napraviti kao sto je Novak Djokovic napravio sebe. I to vas muci………razbija vas…..Za 100 godina, za 200 godina ….kada se pojavi neki novi Karadjordje ili Milos…..reci ce…ljudi da nikada ne donosimo prave odluke sa 25 godina zakasnjenja. I uci cemo u NATO uskoro, UDBE nece biti uskoro…samo sto cete tada vi prokleti Udbasi na nekom novom sajtu Vidovdan…..vi Mislavi, Komeni, Spase, Bukavice, Mikavice, govoriti kako ste oduvek hteli da Srbija bude Monarhija u NATO paktu i da budemo u Evropskoj Uniji.

  3. Slobodan je doziveo poraz i kapitulaciju u Kumanovu. To je realnost. I šta se dobija zavaravanjem. Vuk je pokusavao da spreci poraz podrskom Rambujeu jer je bilo ocigledno da rat ne mozemo dobiti sto znaci ako udjemo u rat koji se vodi zbog odredjenog pitanja izgubicemo predmet rata. Slobodan je upravo to uradio. Usao da izgubi. I time izgubi kosovo al dobi antinato i antieu raspolozenje. Sta njemu onda bi cilj? Jel mu bi veca mrznja prema nato od ljubavi prema kosovu. Mrznja prema nato bila je i 91-ve kada se odbi konfederacija jugoslavije i predlog usa da se udje u eu i nato uz poklon od 5 milijardi $. Jugoslavija bi se raspala i da nije bilo navodnog nacionalnog pitanja po pitanju eu i nato jer slovenija i hrvatska hoce u eu i nato a srbija ne. To pitanje je pocepalo jugoslaviju na istok i zapad deset godina pre bombardovanja. Mrznja marksista, sto javnih sto tajnih, odbijala je prihvatljive predloge „trulog zapada“ kao sto je i plan z-4 i druge. Maksimalizam je srbima dosao glave. Sta je to sovinisticki vuk govorio devetog marta. da je pobedio deveti mart dal bi tenkovi otisli u hrvatsku ili bi bila kraljevina u eu i nato sa standardom vecim od ceskog. Ima govor vuka u sandzaku, na stranicama spo, gde se vidi da je recenica istrnuta iz konteksta. Govorio je vuk u sandzaku i da je za muslimane isus prorok i da bar to veze dve vere odnosno dva naroda odnosno trazimo slicnosti a ne razlike odnosno imajmo dobru volju.
    Srbima su nametnuti marksisticki spoljni pogledi a formalno promenjena zastava, grb, himna a marksovim ocima i dalje gledamo i spolja i u Srbiji.

    • Hm,hmm..,sto se tice, mrznje Marksista,ispada da je Maljevic,najveci marksista..na ovom portalu, nekada na press online blog miloslava samardzica,standard..“ Pokretna wc solja“..pune je SPOako,govori duze traju…pa, da ne cupkaju.

  4. Svi koji su odrasli u sfrj istorijske cinjenice su dobijali od vlasti jednopartijske drzave tako da je to bila jednopartijska istorija iz ugla revolucije i partizana. Vuk kada je sagledao cinjenice i druge strane progledao je i izabrao pravu stranu. To je upravo njegova velicina. Velicina ne moze biti skrivanje istine iz arhive i stradanje zbog zahteva za istinom.

    • Hm,hmm..po,tebi,ljudi se ne druze,ne pricaju po kafanama,na slavama, pa nista ne znaju…cekaju tbe i Maljevica i pop Macu,da nam otkrijete svetu tajnu “ draza“.. kako je bio toliko pijan,da nije mogao daistrci iz nekakve rupcage gde se sakrivao. A, kad su ga uhvatili..“ Mislio sam da je trava-rica“…??

  5. Poneki, od tkz. srbskih „intelektualca“ toliko su pragmatični da ih je teško ljudski okarakterisati, jer, jednostavno – nemaju ljudski karakter! Oni možda imaju karakteristike vuka i psa, i lisice i mačke, možda i medveda ili slona, krokodila i mogu biti (se identifikovati) sa bilo kojom životinjom vrstom, pa čak i crvi mogu biti, ali nisu (i ne mogu biti) ljudi! Nije ovde u pitanju „politička boja“ (jer „boju“ oni promene sad pa sad) nego zbog svog egoizma i oportunizma. Taj Vuk Drašković, kao da je „ispao“ iz onog stiha P. P. Njegoša! „Stotinu će promeniti vera da učini što joj srce žudi!“ Stih se odnosi na ženu i njenu potragu za dobrim seksom! A Vuk Drašković (i još neki ili mnogi drugi, npr. Matija Bećković) će menjati i prilagođavat se svim političkim bojama samo da im (njima) dobro, neka ljudi ginu na bojištima za svoje „ideale“ jer oni znaju da „za iseale ginu budale“ a njihov ideal je uklopiti se u sistem toliko dobro da budeš da te smatraju čak, i liderom tog sistema, a kada se on (sistem) „izcrpi“ (odnosno, kada ga takvi kao što su pomenuti, izcrpe i kompromituju, brža bolje se „adaptirati“ novim tendencijama i novom političkom trendu i opet biti „u igri“ kao „lider“ neki! (ili „uz lidera“ Takvi su to ljudi. Izvesno da „turbulentna vremena“ odnose i žrtve, ali njihova inteligencija ne priznaje i ne prinosi nikakve žrtve i oni samo plivaju na površinu!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде