„И данас ми на улици добацују реплике из мојих филмова попут ‘свакога дана у сваком погледу све више напредујем’, ‘Виолета, кућо стара!’… Али цео живот трудим се да будем мирне и бистре главе и не знам шта значи слава“
Славко Штимац је ових дана актуелнији у Хрватској него обично. Ради на релацији Београд – Загреб – Бриони и паралелно снима серију „Убице мог оца“ и трећу сезону хрватске крими-серије „Почивали у миру“, док се за све то време спрема за премијеру представе о великом боксерском шампиону Мате Парлову „Доручак шампиона“, 12. августа, у копродукцији Шербеџијиног позоришта „Улисис“ и БИТЕФ-а.
„Ја нисам позоришни него филмски глумац. Код мене вам је у животу све било од телефонског позива до телефонског позива. Слободњак сам и никада нисам радио неки дугорочни план нити сам ишао на аудиције“, рекао је Штимац, а преноси загребачки Вечерњи лист.
„И за ову сурадњу био је довољан један телефонски позив ридатеља Александра Швабића. Учинило ми се занимљиво и није било двоумљења прихватити или не. Посебан окидач је то што је представа инспирисана личношћу Мате Парлова. Ја сам из генерације која га памти као апсолутног шампиона. У мојој породици сви смо га обожавали. Он ми је обележио детињство јер је, што не морам ни да понављам, био не само можда најбољи боксер у Европи него је и дивна личност. Привлачио је појавом и начином на који је комуницирао с јавношћу. Пратио сам га и радовао се његовим успесима, али нисам имао прилике гледати га уживо. Морам признати да никада нисам ни гледао бокс меч уживо. Кад је Мате боксао, код нас у кући била је посебна атмосфера. Тати, браћи и мени, а и мами која је гледала онако успут, приуштио је лепе заједничке тренутке“.
О трачевима да се за премијеру припрема медитацијом и јогом рекао је:
„Ја то никада не радим. Што не значи да не мислим да је то здраво и корисно. Припремам се пробама и разговором и трудим се да будем одморан. На Малом Бријуну је најлепша позорница света. Био сам ту и лани и баш је узбудљиво глумити под ведрим небом. А након свих ових година присутна је и трема. Но на крају, било каква трема нестаје када сте добро припремљени. Барем у мом случају“, рекао је између осталог Штимац.
А о старим улогама је рекао:
„И данас ми на улици добацују реплике из мојих филмова попут ‘меси, меси’, ‘свакога дана у сваком погледу све више напредујем’, ‘Виолета, кућо стара!’… Али цео живот трудим се да будем мирне и бистре главе и не знам шта значи слава. Глума је рад као и сваки други, али стицајем околности је јавни посао па вас више људи препознаје и то је све.“
Недељник
