Насловна Актуелно Бранко Радун: Решење за Црну Гору – демократизација и кантонизација

Бранко Радун: Решење за Црну Гору – демократизација и кантонизација

537
10
ПОДЕЛИ

 

Црна Гора је црна рупа на Балкану у сваком погледу. Пре свега говоримо о кршењу грађанских права и националних права али и кршењу демократских стандарда од стране ауторитарног режима. Не вреди трошити речи о корумпираном и криминализованом режиму у Подгорици који представља због свега тога претњу стабилности читавог региона.

Већ две деценије Црном Гором влада једна ауторитарна и антисрпска власт предвођена Милом Ђукановићем коју Срби и просрпски и пројугословенски оријентисани Црногорци не успевају да збаце са власти иако се често одржавају избори (или „избори“). Власт која је довела до тога да Срби у Црној Гори имају мања институционала праве од Срба у Хрватској, а која се одржава на најпримитивнији и најбезобзирнији могући начин у демократском свету – репресијом, бруталном куповином гласова и прегласавањем. Када је скоро изгубила последње изборе, јер у скупштини власт и опозиција имају исти број посланика, власт је на крају формирала коалицију са свим мањинама сем са Србима. Сви могу бити на власти осим Срба у Црној Гори.

Жалосно је што и Срби у Црној Гори лутају између настојања да им се призна статус конститутивног народа до „непристојне понуде“ да прихвате статус националне мањине. На крају нису добили ни тај понижавајући статус националне мањине у држави коју су Срби основали. Тако смо дошли до ситуације да екс-срби а данас Црногорци представљају једини, да кажемо, конститутивни народ чија је Црна Гора и који чини свега 42% укупног становништва.

Македонија, која по Охридском споразуму признала право равноправног званичног језика албанском језику и језицима других националних заједница у срединама где чине више од 20% становништва, као и пропорционално учешће Албанаца у органима власти од локалног до централног нивоа тако да се владе формирају на основу споразума македонских и албанских националних странака. У Македонији има 64% мекедонаца и 25% Албанаца па Македонија није једнонационална држава, док у Црној Гори као што смо рекли има 42% Црногораца и тридесетак посто Срба (којих би било много више на попису без репресивне атмосфере) који се константно прегласавају и немају скоро никакве могућности учешћа у органима власти и јавним службама тако да можемо говорити о етничком чишћењу које се врши у 2 правца: исељавањем Срба из Црне Горе и асимилацијом у Црногорце. У Црној гори се како то каже Драгомир Анђелковић врши „идентитетски геноцид“ на ова два начина.

Шта је решење за опстанак Срба у Црној Гори

Но да се не би смо превише бавили јаловим констатовањем непочинстава подгоричког режима према својим грађанима а нарочито према Србима покушаћемо да дамо предлог решења несношљивог положаја Срба. Решење је пре свега у демократизацији Црне Горе у шта спада пре свега одлазак ауторитарног Ђукановићевог режима у историју. Затим је потребно уредити међунационалне односе на тај начин да и Срби добију права које други имају. То значи да би се формирала национална веће од представника националних заједница који би чинили још једно политичко тело у коме не би смело бити прегласавања попут принципа који је усвојен у Дејтону за Босну 1995.

Затим би по сличном моделу Црна Гора била кантонизована по моделу Федерације Босне и Херцеговине која се састоји од 10 кантона и 3 конститутивна народа: Бошњака, Хрвата и Срба, који су барем формално постали конститутивни уставним променама из 2005. године. Она има председника и 2 потпредседника, владу и дводомни парламент састављен од Дома народа и Представничког дома. У сва 3 органа власти заступљена су сва 3 народа. Федерација је подељена на кантоне који уживају висок степен аутономије, а имају искључиву надлежност у унутрашњим пословима, образовању, кориштењу природних ресурса, просторној и стамбеној политици, култури итд. Најважнија ствар у Федерацији БиХ као и целој БиХ од централног до кантоналног нивоа је институција Заштите виталног националног интереса на који сваки народ може да се позове ако сматра да је неко његово право угрожено. Приликом стварања кантона за модел је послужила Швајцарска, земља у којој су настали први кантони а којој такође има 4 равноправна народа Немци, Италијани, Французи и Реторомани.

Према незваничним резултатима пописа из 2013. године у Федерацији БиХ (то је БиХ без Републике Српске) има 69% Бошњака, 21% Хрвата и 4% Срба. Бошњаци у Федерацији БиХ имају драстично већу бројчану предност него Црногарци у Црној Гори. Решење какво је у Федерацији у БиХ је најбоље решење за редефинисање односа у Црној Гори – да употребимо израз Мила Ђукановића који је 1997. тражио редефинисање односа у СР Југославији. Црна Гора би била држава Црногораца, Срба, Бошњака, Албанаца, Муслимана и Хрвата и права свих њих би била институционално заштићена на државном нивоу, Црна Гора би имала војску, дипломатију и граничну полицију и остале ингеренције које би биле постигнуте заједничким договором свих њених народа, а кантони остале надлежности. Због мултиетничког карактера државе требало би донети нову заставу, грб и химну које би могле да прихвате сви народи Црне Горе. Кантони би се формирали или као окрузи од неколико општина или ако око тога не постигне договор на територији општина. Кантони би тако могле биле данашња 21општина + Тузи – укупно 22 кантона или пак значајно мање ако се постигне такав договор. Уставом Црне Горе би се могла предвидети и одредба о мењању граница кантона уз сагласност оних кантона чије се границе мењају.

Дакле, да би се заштитила основна демократска и идентитетска и људска права грађана Црне Горе а пре свега Срба (но и Црногораца, Бошњака, Албанаца, Муслимана и Хрвата) решење може бити кантонизаацију Црне Горе. Кантонизација је са друге стране и најбољи гарант опстанка Црне Горе као државе јер би се њоме неутралисале сепаратистичке националистичке тенденције. Данас су Срби у незавидној ситуацији, али сутра то могу постати Црногорци или неки други у овој и оваквој Црној Гори. Да би се ово остварило потребно је направити консенсуз интереса Срба и других око интереса за демократизацијом и кантонизацијом земе. Подршка би звучи парадоксално могла доћи од стране муслиманске, бошњачке и албанске националне заједнице. Наиме Ђукановић који је на челу „црногорског политичког блока“ опстаје на власти јер опозиција нејединствена и јер игра на заваду Срба и „муслиманске политичке заједнице“ или барем на немогућности да међу њима дође до договора.

Ма колико ово сада деловало нереално у контексту подршке коју Ђукановић има од стране НАТО-а и убог антируске хистерије у Америци време не ради за ову и овакву Црну Гору. Данас изгледа као једина реална стратегија која би могла успети инсистирање на томе да су Срби дискриминисани и да се њима крше људска и национална права те да је неопходно инстирати на поштовању европских стандарда за борбу против дискриминације у сваком погледу. Но кад се деси крај Ђукановићеве власти поставиће се и питање устројства и будућности Црне Горе.

Аутор Бранко Радун, Видовдан

10 КОМЕНТАРА

  1. Бранко 100% си у праву. Али србски соколе права нема, поготово не у Црной Гори. Летос сам биио и видео, приватна држава. А каква е кроз историю била него приватна само што е жмиркала на Русию па их е найвише на Голи оток завршило. Чуо сам да их е Стаљин два пута тамо обилазиио и носиио им понуде, флашу боровнице, кило неранаџа, раат локум. Тужна е судбина тог народа а и сами су великим делом криви. Тамо су пасйа гробља, тамо е брат кидисо на брата и отца рођеног, тамо се на коњу у Цркву улазило, кречиле фраске….Речю, не дао Бог ником.
    Оправдавам њихов улазак у НАТО. Мисления сам да е то велики шок за Арбанасе и Албанию, не за Русию. Пред очима нам е Бранко пропрема србске явности да се „реши“ Космет диялогом са Арбанасима. То е катастрофа и свеколика пропаст наша равна Милошевићевом „пишању уз ветар“. Зашто? КФОР ће пилатски опрати руке „ви рекосте“. У преговоре ове врсте се сме ући само под едним условом – Србия у НАТО. Чему журба? Журе расплућена деца комунизма, марксисти Дачић, Драшковић, Йовановић….коии не знаю у бити ко су они сами, а камо ли Арбанаси. „Коче“ уз брдо войводе од зарђале виљушке. Плашим се Бранко да е ово завршни чин драме нашего народа на Космету.
    Па где е решење Вуле? Полако соколе, полако. Ми смо због будале направили катастрифалне превиде око Космета и Краиине, то е као партия шаха. Прво смо сами себи макли краља и краљицу и на њихово место поставили пиуне? Шта очекивати од њих? Зато Вуле упорно и упорно понавља полако Роде возљубљени ние пао шећер у воду, да се приберемо, душом данемо, уморни смо од жедних тирана и „патриота“.
    Куд сте пошли горске кукавице и издайници овог страдалног Народа? Да се договорите са Арбанасима. Ко стоии иза вас? Бутрос Гали ютрос му е мали. Русия? Немойте ме засмеявати.

  2. Бранко, да будем искрен я због тебе и по навици кликнем на „Видовдан“, прочитам неку паметну, али братеее знаш и да….Очекивао сам твою беседу на медиску припрему Срба о фамозном диалогу о Космету а ти о Црной Гори. Не вуци ме за язик да ти каже Вуле, у душу их знам, много боље од тебе. Како сам се надала, добро сам се удала. Поновиће Вуле: „Како сам се надала, добро сам се удала.“ Срби и Црногорци (чеда Ватикана и Интернациионале) ударили су кайлу Арбанасима. Црна Гора Бранко остае у границама. Македония,. да се не нађе паметан човек развалили би е ко Панта питу.
    Да скратим, Сербия не сме ући у преговоре са Арбанасима око Космета пре него уђе у НАТО. То би била свеколика пропаст за наш народ доле. КФОР се повлачи….Ко може веровати Арбанасима поготово када иза њих стоии сила? Вук Драшковић, Благое Граховац, Ивица Дачић, Чеда Йовановић..и милиони оних коиима е комунизам и „братство“ опрало мозак шмрковима под виским притиском. Њих нико и никада не може вратити, водимо их као нестале у елементарной непогоди. То е затворена књига. Али Космет е Бранко наша жива, отворена рана на кою безбожни комунисти привияю мелем? Не, не и не…немогу они ово решити, они би само да заврше смернице из Дрездена 28 и 74- те. Заебали су се, ние свет ко што им се чини.

  3. Сербия у озбиљне преговоре око Космета , наше духовне Колевке са Арбанасима сме ући само као чланица НАТО пакта. Тада васкрсаваю „светиње“ западне цивилизацие о приватном власништву. Шта е наше наше е, укључуюћи и црквену имовину кою су комунисти отели од СПЦ и дали себи, тј. држави. Срби коии су продали очевину Арбанасима, оставили брата рођеног на милост и немилост….а Калуђерица, и сада нешто траже? И той багри и олошу мора се стати ногом за врат. Ми не смемо Арбанасима ускратити оно што су купили, само под лупу стављамо шта су отели. Како? Србия у НАТО. Само тако.
    Многи се сећаю Вулетових бисера на „Видовдан“:“Бог и срећа кока -кола притисну Космет, да осташе комунисти ето их до Ниша, доплатци на децу, не плаћаю комуналие, стую…. Паметни људи знаю о чему Вуле труни, а будалу нити еби нити дома води.

  4. Сербия не сме са Арбанасима причати о Космету пре него пшостане чланица НАТО. Ко си Вуле, од куда ти мудрост? Ебо вас Броз, Кадињача и Сремски фронт. Све мое наймилие страдало е на Неретви и Дубровнику, да се нацисти и комунисти одбию од мора. Никада се Вуле ние бавиио озбиљно савременом историиом Срба, али ова багра ће наћи свое место

  5. Budale jedne kretenske. Za Luneta me ne cudi sto ga nije briga za srpska prava, ali za autora i Vuleta, koje ste vi budale. Prvi potez treba biti da se dobro poklonite Vuku Draskovicu koji je pre 26 godina zagovarao demokratizaciju i KaNTONIzACIJU cele Jugoslavije po modeu Svajcarske. Novembra 1990-te je rekao kako je u Svajcarskoj put ide po aredini s ovu stranu protestanti a s drugu katolici, niko nikom ne gleda u dvoriste……

    I sad da mi vi tu filozofirate kako Srbi nemaju prava i da treba sve kantiniZovati. Moze ali recite koje amo budale bile sto nismo slusali vuka Draskovica pre vise od cetvrt veka

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде