Увек против Срба: Готовина шпијунира наше фирме

Поделите:

Боро Готовина, рођени брат злочинца и хашког оптуженика Анте Готовине, здужен је у хрватској тајној служби за индустријску и привредну шпијунажу српских фирми, сазнаје “Ало!“.
Комплетна инфраструктура за индустријску шпијунажу у Србији смештена је, како открива наш извор, у представништву једне велике хрватске фирме које се налази на периферији Београда.

– Готовина је шеф, али на терену је главни човек за све директор представништава те хрватске фирме у Београду – открива извор “Ало!” близак једној страној обавештајној служби. Он преноси и речи хрватског држављанина, сарадника те службе, који је некада радио као двоструки агент и за хрватску службу на територији Србије:

– Мој задатак је био да све српске фирме и медије исконтролишем на три начина. Хрватска фирма пошаље свог човека у супарничко предузеће на конкурс, спреми га да добије посао, а када се тамо смести, шаље им податке. Или пошаље „клона“, човека који се представи као заступник неког предузећа које жели да оствари пословну сарадњу, да нешто од њих купи или прода. Тако се, на пример, сазнају цене и услови плаћања код других. У последње време се све чешће у ИТ мрежу конкуренције убацује софтвер који прикупља и шаље податке. Шпијунирана фирма и није свесна да се то дешава. Убацивање прислушних апарата у вредне поклоне које су хрватске компаније слале поводом Нове године или јубилеја директорима српских фирми, такође је један од начина шпијунаже – препричава наш извор.

Саговорник Ало! открива и које је то задатке недавно дао Боро Готовина свим својим запосленима у служби.

– То је да се што хитније прибаве из српских фирми подаци о маркетиншким кампањама, новим производима и ценама, приходима од продаје, броју запослених, њихове плате и уговоре, како се решавају вишка запослених, тендере и унутрашње набавке – открива наш саговорник.

Саша Боројевић, политички аналитичар и саветник у Међународној полицији који се дуго бавио анализом привредне и економске безбедности и стратегијом заштите података од значаја, каже да је веома је упознат са овом темом.

– Извршено је испитивање на 765 фирми које запошљавају више од десет радника. Отприлике половина њих навела је да су бар једном биле жртве шпијунаже, саботаже или крађе података. Додатних 28 процената изразило је сумњу да их шпијунирају. Главна мета је трговина, следе хемијска и фармацеутска индустрија, а на трећем месту су финансијски сектор и осигуравајуће куће. Глобално умрежавање олакшало је посао шпијунима и крађа података никада није била једноставнија. Више се не мора ући у неку зграду, лабораторију или истраживачки центар. Преко оптичких каблова хакери који делују по државном или приватном налогу продиру у информатичке системе. Такође, незадовољни радници фирми у прилици су да копирају огромне количине података и проследе их конкуренцији. Индустријска шпијунажа је опасност коју би требало узети за озбиљно и која се у пракси често потцењује у нашем глобализованом, умреженом свету поготово кад се ради о тзв. Хај-енд нападима, где се сасвим циљано покушава да се шпијунирају одређене тајне неког предузећа – коментарише он.

Божидар Спасић, бивши шеф специјалног тима Службе државне безбедности такође каже да је упознат са чињеницом да индустријаска шпијунажа од стране Хрватске цвета од код нас.

– Ово није први пут да се на територији наше земље установи да се суседне земље баве индустријском шпијунажом. Прва је са тим почела Словенија по самом осамостаљењу, они су запошљавали своје агенте по нашим фирмама, а сада имамо Хрвате. Иначе, при свакој амабасади Хрватске, Словеније, Македоније у Београду имате посебна одељења која се баве прикупљањем разних информација. Не чуди чињеница да је у целу причу око хрватских шпијуна код нас укључена родбина тих њихових “великих“ људи попут Готовине који успева да убаци своје људе у српске фирме. Оно што је слабо познато јесте то да ли ми имамо контрамере и да ли ми имамо своје економске шпијуне. Сећам се да је Млађан Динкић покушао да их убаци у наше амбасаде под именом економски саветници, али то је пропало јер нисмо успели да се снађемо – објашњава Спасић.

Најтраженији подаци које јуре шпијуни:

* развијање технике и технологије

* нови производи и цене

* приходи од продаје

* број запослених, њихове плате и уговори

* тендери и унутрашње набавке

Штета две милијарде!

Процењује се да годишња штета у Србији од привредне шпијунаже износи више од две милијарде евра, док је у Немачкој на пример чак 50 милијарди евра.

АЛО

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *